ЖИВОТ је ученицима трећег три одељења Медицинске школе у Прокупљу, почетком децембра, ненадано, као што увек и бива, поставио испит племенитости. И положили су га. Оног дана када су помогли дванаестогодишњем Александру Вучићевићу из куршумлијског насеља Баћоглава, дечаку који је на педијатријском одељењу у прокупачкој болници лежао две недеље, а да га нико није посетио нити му купио флашицу воде...

Своје запажање да је Александрова ладица празна, да нема папуче ни пиџаму, да му нико не долази, млади, хумани медицинари пренели су професорки Дијани Стојчевић. Не чекајући ни трена, покренули су акцију прикупљања средстава за помоћ овом дечаку. За тили час купили су му пижаму, слаткише, воће, сокове...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мали Александар (11) није имао ни своју пиџаму, а крај болничке постеље ни воће, ни слаткиш, ни воду. А онда су будући прокупачки медицинари одлучили то да промене

- Испричали су ми да их је много растужило то што су видели и одмах су почели да прикупљају новац који су тог дана понели за ужину, како би дечаку купили све што му је потребно - каже Дијана Стојчевић, професор практичне наставе у Медицинској школи у Прокупљу. - Потом смо сазнали да Александар са мајком и старијом сестром која болује од епилепсије живи у сиромаштву. У трошној кућици. И да осим 10.000 динара пензије од покојног супруга и дечјег додатка, његова мајка Милијана нема других примања. Иако су одмах за малог Александра купили основне потрепштине, проширили су акцију прикупљања помоћи.

Придружило им се још ђака и колегиница, а прича о дечаку и хуманим ђацима Медицинске школе доспела је у медије. После писања "Новости", мукотрпна прича мајке Милијане, која због болести ћерке коју не сме да оставља саму и немаштине није могла да купи ни карту за аутобус како би посетила сина Александра у болници - јавност у Србији подигла се на ноге. За свега два-три дана у дом породице Вучићевић стигли су одећа, намирнице, пет кубика дрва, измирен им и дуг за струју од 12.000 динара... И помоћ још стиже.

Мали Вучижевићи са мајком Милијаном

- Много сам поносна на своје ђаке, који су схватили да некада и мали знак пажње некоме може значити много - прича Стојчевићева. - Исписали су лепе странице хуманости и доброте. Њихово дело је онај светли час који човеку озари душу. Још сам поноснија што се нису зауставили само на помоћи малом Александру и његовој породици, него су наставили са својим хуманитарним активностима. Сада прикупљају помоћ за вишечлану социјално угрожену породицу из Прокупља.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Смедеревски основци праве и продају сапун да помогну болесној другарици


ЗИМУ ЧЕКАЈУ БЕЗБРИЖНИЈИ

БЕЗБРИЖНИ смо сада барем неколико месеци, јер су нам добри људи из Прокупља, Куршумлије и Србије донели све што нам је потребно - са олакшањем говори Милијана Вучићевић. - Ученици Медицинске школе и њихове професорке први су мом Аци однели поклоне док је боравио у болници. Да њих није било, и ову зиму не бисмо имали чиме да заложимо ватру, нити би деца имала обућу и одећу... Хвала им много. До неба!