ИЗ Бачке Тополе сам кренуо према Хоргошу да једну нашу, војну, пензионерку превезем на редовну контролу до Војномедицинске академије. На ауто-путу, недалеко од Старог Жедника, угледао сам како иза шлепера стоји колона од двадесетак возила аустријских регистарских ознака. Успорио сам, укључио ротациона светла да возачима иза мене сигнализирам да успоре. Тек тада сам угледао и језив призор - "ауди" који је подлетео под приколицу камиона. Истрчао сам из санитета да помогнем, али за тројицу мушкараца, нажалост, није било спаса. Четврти путник, седмогодишњи дечак, преживео је, али ми се чинило да има унутрашње крварење. Одлучио сам да га што пре превезем у суботичку болницу.

Овако је десетар Урош Ждеро (34), возач Одељења за здравствену заштиту 17. механизованог батаљона Прве бригаде Копнене војске у Бачкој Тополи, говорио о страшном удесу који се 2. септембра, око 6.30, догодио на ауто-путу између Бачке Тополе и Старог Жедника. Дечака су, причао је, његови сународници већ били извукли из смрсканог возила, али он није изгледао добро.

- Био је контузован и за неколико минута се више пута будио и одмах поново онесвешћивао - наставља Ждеро. - Схватио сам да мора одмах у болницу. Покушао сам на енглеском да објасним да хоћу одмах да га пребацим у Суботицу на прегледе, али ме нико од присутних није разумео. Говорили су немачки и турски. Упињао сам се да им објасним и предочим хитност случаја. Срећом, један од њих је знао српски, па сам му објаснио да је малишану неопходан лекарски преглед, да и њега не би изгубили због унутрашњег крварења.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВОЈНИК СПАСАО ДЕТE У УДЕСУ: Дечак ми се на рукама будио и онесвешћивао



Племенити десетар је дечака, потом, пребацио у санитет Војске Србије. Са њима је пут Суботице кренуо и педесетогодишњи мушкарац из Турске као пратња малишану. Отпочела је борба за живот дечачића.

- Минути вожње до Суботице изгледали су ми као сати, иако је брзина којом сам возио била на граници дозвољене - прича Ждеро. - Малишан се у једном тренутку пробудио и почео да плаче. Лоше је изгледао, па сам стрепео и непрекидно се молио: "Само да нема унутрашње крварење. Мален је, дете је!" Јасно ми је било да је ударац "аудија" у шлепер био страховит. Лакнуло ми је када су га преузели лекари и медицинско особље Опште болнице у Суботици. Некако сам знао да је од тог тренутка у сигурним рукама.

Да је малишан већ био у сигурним рукама кад је он решио да му помогне, о томе Ждеро и не размишља:

- Најважније је да је дечак убрзо био добро. Лекари су га успешно збринули. Урадио сам оно што би учинио сваки човек. У питању је био живот детета, зар би се могло другачије поступити?

фото Ј.Л.

Колико човештва и људскости има у њему, Ждеро је показао и тог другог септембра после подне када је, после завршених свих обавеза, одласка у Београд до ВМА и назад - поново отишао да посети дечака.

- Желео сам да ми лекари потврде да је добро, јер сам цео дан мислио на њега.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ ГОДИНЕ": Голим рукама на рафале


ВУЛИН: ПОНОСНА ЦЕЛА СРБИЈА

ДАН након што је спасао дечака из Турске, десетара Ждера примио је Александар Вулин, министар одбране.

- Сваки припадник Војске Србије урадио би исто. Помогао би свакоме, не питајући ни за веру, ни за нацију. Поносан сам на десетара Ждера, али је још важније што је на племенитог војника поносна цела Србија - рекао је министар Вулин.

Ждеро (други с лева) са министром Александром Вулином

ПОЛИЦАЈАЦ

ПРЕ мене, на место догађаја стигао је и један наш полицајац - прича Ждеро. - Он је са колегом ишао из супротног смера, али је изашао из возила и прешао на место несреће, док је његов колега отишао до првог искључења како би колима могао да приђе до унесрећених. Полицајац је, међутим, морао да регулише саобраћај, јер у таквим ситуацијама на ауто-путу може да настане прави хаос, и не дај боже, ланчани судар.