Добила име по Чолиној песми, води најбољи француски хотел: Емили запослила 18 Срба

Слађана Ј. Матић

четвртак, 02. 01. 2020. у 18:00

Добила име по Чолиној песми, води најбољи француски хотел: Емили запослила 18 Срба

Емили и супруг Тибо

На челу врхунског, награђиваног ски-хотела у Алпима налази се Францускиња српског порекла. Отац Сретен из Вишеграда, мајка Францускињ. После Стефана из Прибоја, запослила још 17 земљака

ХОТЕЛ "Алтапура" у скијалишту Вал Торен на Алпима је званично најбољи ски-хотел у Француској, а на његовом челу је Емили Пајевић, Францускиња српског порекла!

Она већ пуних пет година диригује радом тог хотела, и то на такав начин да је већ три пута за то време проглашен за најбољи - 2014, затим 2017. и на послетку 2019. године!

Ово признање већ годинама, традиционално додељује World Ski Awards у аустријском Кицбилу. Како у разговору за "Новости" каже Емили Пајевић, та награда симболизује професионалност, посвећеност и љубазност за које се залажу њен тим и она.

- Врло сам поносна на свако од тих признања. Не бих да звучим претенциозно, али она само представљају логичан след наше преданости овом послу. Те награде обухватају све оно због чега наши гости вреднују "Алтапуру" и увек јој се радо враћају. Чак 40 одсто наших гостију се враћа да у овом хотелу у Вал Торену поново проведе свој зимски одмор.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Седам невероватних пљачки и једно поједено уметничко дело

Иако је после завршеног Филолошког факултета и хотелског менаџмента посао Емили одвео у алпски део Француске, она је рођена на северу, у Нормандији. Њен отац Сретен је из Вишеграда и у Француску је дошао пре више од 40 година. Мајка Никол је Францускиња.

- Отац је играо фудбал за Авр, који тад није био прволигашки клуб, већ у средњој категорији. Мајка је била медицинска сестра. Организован је бал, на који су обоје дошли. Ту су се упознали, а годину дана касније и венчали. После фудбала отац се запослио у нафтној индустрији, где је провео цео радни век као руководилац на једном од постројења. Сада је у пензији.

Један од лобија хотела "Алтапура"

Занимљива је прича како је добила име Емили, пошто је мајка из љубави према оцу предлагала да се зове - Биљана.

- Име сам добила по песми Здавка Чолића "Звао сам је Емили". Отац је као млад са њим певао у хотелу "Европа" у Сарајеву и волео је ту песму. И ја је много волим, као и све друге песме Здравка Чолића.

Осим популарног Чоле, Емили воли да слуша и друге српске певаче:

- Један од дражих ми је и Жељко Јоксимовић. Са родитељима сам била на једном његовом концерту у Сарајеву. Било нам је сјајно. Тата и ја смо ишли и у Диселдорф у Немачку на концерт Дина Мерлина. Одлично смо се провели и сутрадан се вратили кући у Француску.

Емили доста добро говори српски језик. Научила га је уз оца, а и кад год јој пословне обавезе дозволе, најчешће лети, долази код рођака у Србију и Републику Српску.

- Кад сам се као тинејџерка са рођацима враћала из дискотеке у раним јутарњим часовима, бака би нас увек дочекивала с доручком припремљеним са љубављу доручком пред спавање. У Србији волим оно по чему је највише и карактеристична, а то су гостопримство, саосећајност и ведар дух њених грађана. Кад сам у Вишеграду увек обиђем Мећавник. Моја кућа је удаљена свега 6 километара одатле, тако да обавезно одемо на вечеру. Ту сам упознала и Емира Кустурицу. Свратимо и на Златибор, а често сам и у Београду. Са рођацима обилазим град, реке, а нарочито волим да ручам у ресторанима на Дунаву.

Један од лобија хотела "Алтапура"

Емили ужива у српској кухињи, а највише воли пуњене паприке. Пријатељи и рођаци јој из Србије често донесу чајну кобасицу, "смоки", а највише је обрадује "чоколадна бананица":

- Волим и надалеко чувене ћевапе, киселе паприке, ајвар, али од слаткиша "чоколадну бананицу". Мајка је због мене и оца почела да прави ћевапе. Ми смо се њима неуморно сладили кад год би долазили на одмор у његов родни крај. После смо о њима толико причали да је на крају мајка почела да их прави у Француској. Научила је још и сатараш да спрема.

Своју везу са Србима Емили је донекле пренела и у пословни живот, јер у хотелу чији је директор тренутно ради 18 Срба, од 110 запослених. То је једино место у Вал Торену на ком је заступљена српска радна снага.

- Имамо врло јаку породичну везу, на основу које је и некако ланчано све кренуло - прича нам Емили. - Требао ми је радник у хотелу, а познавала сам једног човека из Прибоја који ми је препоручио Стефана и он се запослио пре три године. Онда је дошла Стефанова сестра Невена, па брат Ђорђе, па мама Катарина, па ујак Андреј, ујна Лидија и на крају рођак Алекса. Сад сви раде у хотелу током зимске сезоне, а лети су у Србији. Остали су се запослили преко озбиљних препорука мојих познаника из Србије, а неке сам упознала на путовањима, и тако дођосмо до добитног броја осамнаест.

Хотел у Вал Торену

Иако је 80 одсто гостију "Алтапуре" из иностранства, засада их нема превише из Србије. Међутим, три-четири породице редовно долазе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шумадијски опанак прави 70 година: Радослав (84) је последњи опанчар у Параћину који је обуо готово сва културно-уметничка друштва

- Једном нам је на одмор дошао српски фудбалски репрезентативац са породицом. Знајући ко је, када је ушао обратила сам му се на српском. Он се изненадио. После када су га сретали други запослени Срби, причали су на српском. Био је у чуду и рекао: "Па ја сам мислио да сам дошао у Француску на одмор".

Емили са делом своје српске екипе


ЧАША ВИНА КРАЈ КАМИНА

"АЛТАПУРА" је луксузан хотел с пет звездица, који зрачи топлином и поштује дискрецију гостију. Полупансион у зависности од собе кошта од 250 евра у предсезони до 1.500 евра у шпицу сезоне за велики лукс апартман! Гости на располагању имају највећи спа-центар у Вал Торену, отворени и затворени базен, џакузи, три ресторана, од којих је један са морским плодовима и рибом. За децу опремљен посебан део за играју, а све време једна запослена особа брине о њима, игра се, праве колаче, цртају...

- Водимо рачуна да наши гости уживају у миру - каже нам Емили Пајевић. - Наш хотел је за намењен интернационалној клијентели, свима који воле зиму и који желе да се осећају безбрижно, опуштено и услужено док су на одмору са својом породицом, који воле да се после целодневног скијања ушушкају уз часу доброг француског вина крај камина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Miki

02.01.2020. 20:58

@Sanja - Draga Sanja, posle više od dve decenije provedene u SAD, tokom kojih sam bio vrlo aktivan član Srpske zajednice u gradu od oko 4 miliona stanovnika, mogu ti reći da najmanje 195 od 200 Srba koje poznajem iz te zajednice živi "from paycheck to paycheck" što znači od plate do plate, i svake godine su ljudi u većim i većim dugovima. Naravno uz konstantan strah od gubitka radnog mesta. U Srbiju se ide 1 u 7 godina. E sada sestro moja draga, ako je tebi to uspeh, potpuno si u pravu, mnogo smo uspešni

Slažem se jer sam i ja jedan od tih

02.01.2020. 21:04

@Sanja - Možda ne izrazito uspješni, ali u svakom slučaju, dovoljno uspješni da imaju pristojan život. Imaju posao, rade zaradjuju pošteno... Ali, pitanje je, zašto je to tako ? E, vidite, ovdje ima jedno pravilo: Plivaj ili se udavi. Radi ili ćeš biti na ulici, poštuj zakon ili ćeš biti kažnjen. I mečka uz motku igra, kako kaže naš narod. Niko te ne proganja, ali ti moraš da radiš, prilika za “vatanje krivina” ima vrlo malo.

...

02.01.2020. 21:41

@Sanja - Vrata Srbije su ti sirom otvorena, tako da se mozes uvek vratiti. Prosto pitanje, a zasto se niko ne vraca? Ti ili tih 195-200 koje si naveo...

Balkanski špijun

02.01.2020. 22:53

@Sanja - Bravo! Ovaj čovek je iskren. Niko to neće da prizna.

Nenad

03.01.2020. 11:56

@Sanja - Ja priznajem, žena i ja radimo u Parizu i izdržavamo dvoje odrasle dece koji studiraju. Ovde je daleko od idealnog, živimo u opštinskom stanu sa dosta jeftinijom kirijom od privatnog sektora, o kupovini nekretnine više u ne sanjamo jer su nenormalno skupe a u Srbiju se ne vraćamo jer je tamo mnogo teža situacija, mi ovde jedva sastavljamo kraj sa krajem al’ kad pomislim na srpske plate stegnem zube i nastavim dalje!

U Srbiji zarade 300 evra mesečno

03.01.2020. 17:37

@Sanja - a potroše 400. Gde nađu onih 100, niko ne zna...

Vodolijax

02.01.2020. 19:32

Emilija iz pesme je bila nekad Zdravkova devojka,ona je iz Drniša.Zajedno su nekad studirali u Zagrebu.

Ljube

02.01.2020. 21:16

Bolje reci ,u vezi Srba u dijaspori ,,," mi Srbi smo najbezobrazniji narod za svoju otadzbinu " ,,,,dok u inostranstvu postujemo sve i svasta ,u svojoj drzavi pljujemo po svemu .Lijeni i bezobrazni za drzavu svoju . Zato smo ovde gde smo .