НА капији свадбени венац, у фијакеру младенци у народној ношњи, девер, кумови, прати их музика "на увце", пуцају прангије... На први поглед, типична српска свадба по народним обичајима, али јединствена, јер су сви одреда - Кинези!

То може да се доживи једино у газдинству "Гостољубље", у селу Мионици, на јужној страни Дивчибара, на обронцима Маљена, драгуља у венцу знаменитих Ваљевских планина. У традиционалној сеоској свадби до сада је током 2019. године учествовало више од 30 група туриста из Кине, којима је, сазнајемо, омиљено да глуме младенце на селу.

- Нестанком старијег сеоског становништва, полако се губе обичаји, зато смо одлучили да у туристичку понуду уврстимо и свадбу, јер она садржи све сегменте нематеријалне баштине - објашњавају Марија и Жељко Средић, власници "Гостољубља". - Свадбени обичаји приказују облачење, храну, песму, игру, говорно наслеђе српског села, а то је, показало се, туристима из иностранства веома интересантно. На овај начин поново смо оживели српске обичаје, који су били на рубу нестанка.

Прочитајте још - Ово није Холивуд, већ српска свадба: Нови хит међу кинеским туристима одушевио стране новинаре (ФОТО/ВИДЕО)

Марија и Жељко оживели су и стару школу у Субјелу, седам километара од "Гостољубља". Тако је више од 1.000 деце имало час у "Краљевској основној школи Доситеј Обрадовић", у аутентичном амбијенту из 1932. године, са учитељем који је имао и систем кажњавања из тог времена - клечањем на кукурузу! У те сврхе, Основна школа "Мито Игумановић" опремила је учионицу у старом духу, са скамијама, а деца на једнодневном излету могу безбедно да хране животиње, учествују у чобанским играма, возе се кочијама, посете водопад, језеро...

- Супруга је тада студирала, ја сам живео у Ужицу, имао стабилан посао, али смо 2004. године почели да размишљамо о животу на селу, јер смо желели да нешто више урадимо заједно - каже Жељко. - Стари вајат у дворишту претворили смо у комфоран трокреветни апартман. Тог лета, "Дедин вајат", како смо га назвали, имао је 180 ноћења и практично нам био путоказ, низале су се идеје, пројекти, послови. Кључ успеха, несумњиво, лежи у породичном послу, овде су ангажоване три генерације. Баба Милика, деда Милета, односно Маријини родитељи, наша деца Вукашин и Невена, те супруга и ја.

Уз помоћ Министарства пољопривреде, у дворишту је 2006. године никло пет нових вајата. Данас "Гостољубље" има 12 смештајних јединица у вајатима и апартманима, ресторан, базен, камп, фарму... Поставили су стандарде у сеоском туризму Србије и пример да постоји рецепт по коме се може успети.

- Кредити су нас пратили читаву деценију, али их сада избегавамо - каже Марија. - Савремени туриста постао је веома захтеван, тражи одличне услове, често боље него што их има код куће. Тако је некадашњи сеоски туризам, уз шпорет "смедеревац", послове на имању, заједничке оброке за трпезом, потпуно ишчезао. Брз живот, пун стреса, условљава потребу за честим, кратким одморима, па је сеоски туризам, у новом облику, добио шансу. Зато, имамо понуде за много циљних група туриста, пре свега породице с малом децом, семинаре, планинаре, школе у природи, фирме на популарном тим-билдингу, вегани, вегетаријанци, људи на посебним дијетама... Услужити их, задовољство је и изазов.

Највећу атракцију гостима представља "Дедин вајат", пренет из села Богданица, код Чачка, а направљен је у периоду од 1865. до 1870. године. Преуређен је у луксузни трокреветни апартман. Вајати, иначе, имају површину од 35 квадратних метара, располажу са три, или четири кревета. Највећи има 75 квадрата, подељен је на три независне јединице, располаже са 10 лежајева. На први поглед старинска грађевина, али сваки вајат има купатило, трем, ТВ, бежични интернет...

Прочитајте још - Студирали у Србији и остали везани за нашу земљу

- Туристи из Кине листом се одушеве кад учествују у сеоској свадби, неуморно фотографишу све детаље, праве селфије, радују се, играју коло, то је за њих изузетна забава, одличан провод - кажу Средићи. - Знају да је у питању свадба, али не могу да схвате шта значи израз "куме, изгоре ти кеса!". Одушевљени су и природом, окружењем. За наредну годину већ имамо најаве бројних група из Кине, јер су наши гости одличне утиске из "Гостољубља" представили на друштвеним мрежама, а очекујемо и туристе из Европе. То је најбољи доказ да културне и природне лепоте не познају границе. Живот на селу, уз мало идеја и креативности, може бити квалитетан и занимљив, а то се у нашем случају већ доказало...

ОД КАЈМАКА ДО ПРШУТЕ

- ГОСТИ уживају у јелима српске кухиње - каже Жељко. - На трпези су и качамак, пројара, проја, гибаница, цицвара, кајмак, сир, домаћа љута, пршута... Уз одмор, туристи могу да учествују у свакодневним сеоским сезонским пословима, попут прављења зимнице, сакупљања сена, брања шљива, малина, лековитог биља, шумских плодова. Ако желе, могу да посете надалеко знамениту ваздушну бању Дивчибаре, или прелепе Скакавачке водопаде. Припремамо и 15 километара дуг спуст бициклима са Дивчибара до "Гостољубља".

ОЧУВАЊЕ БАШТИНЕ

- ТРУДИМО се да у посао укључимо све више људи из окружења, у селу купујемо већину свежих домаћих производа - каже Марија. - Наша производња задовољава једва петину потреба "Гостољубља", иако имамо и воћњак, шљиве, малине. Жељко припрема пројекте, има их више од 30, о очувању културне баштине, економском оснаживању сеоског становништва. Већ седам година радимо на тему женског предузетништва на селу. Покренули смо идеју електронске задруге, умрежавања малих пољопривредних газдинстава који своје вишкове производа већ нуде на порталу www.kooperativakosjeric.rs.