СВАКА кућа у Плешу ускоро ће имати кафану! Историја и баштина прославише и спасише наше село!

Ово шеретски најављује Александар Стајковац, председник месне заједнице села у Александровачкој жупи са 300 душа, шест кафана, једним средњовековним манастиром и остацима најмање две древне цркве. Речи првог човека потврђују и мештани села, и кажу да процват угоститељства и туризма дугују оближњем старом граду Кознику, престоници Жупе Расине, једне од темељних области немањићке Србије.

- Сада на два и по километра сеоског пута имамо шест одличних ресторана и у сваком се тражи место више. Има гостију који чак из Београда резервишу места и долазе да би уживали у Плешу који се донедавно осипао као и остала српска села. Ствари су почеле да се мењају откако су у Кознику одржаване витешке игре. Туристи су открили наше пастрмке, жупска вина, малине и купине, домаће специјалитете... Прочули смо се надалеко. Почели су да долазе гости с оближњег Копаоника и из Врњачке Бање. Народ је почео да се бави туризмом и исељавање је стало. Сада имамо нови проблем, недостаје нам радна снага - каже Стајковац, који је и председник црквено-градитељског одбора села Плеш.

Промућурни сељани су брзо повезали ствари и схватили како функционише културни туризам.

- Госте привлачи кад чују да су у Кознику и Жупи столовали, уживали, правили задужбине и имали винограде Стефан Немања, кнез Лазар и Рајко од Расине. Знају да су они знали шта је добро - каже Стајковац.

Крајем деведесетих мештани су обновили Манастир Светих врача на средњовековним темељима. Реч је о задужбини једног од највећих војсковођа и феудалаца српске деспотовине, великог челника Радича Поступовића, у епу запамћеног као Рајко од Расине. Бистри Плешани су научили од музеалаца из Завичајног музеја Жупе и археолога да у предањима и топонимима траже путоказе за даља истраживања. Упутили су научнике на локалитет Летине, на брегу с кога пуца поглед на Козник и врхове рудоносног Жељина. Иако се на локалитету нису видели остаци никакве грађевине, народ Жупе је, вођен предањем, вековима одлазио на Летине и на шумском тлу остављао заветне дарове, посвећене мученицима - светитељима.

Институције, међутим, нису давале новац за истраживања, па су сељани сами направили фонд за археолошка истраживања и позвали стручњаке.

- Нико, у ствари, није знао има ли ичега на Летинама. Нису се видели остаци манастира, ни најмањи зидић. Ипак, откад се памти, одлазило се на тај пусти брег са страхопоштовањем - прича Стајковац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Жене ће сачувати село


Колико су били у праву, показало се када су почела истраживања.

- Да би археолози радили, морали смо да истерамо неколико тракторских приколица наталожених дарова. Брзо се показало да је легенда о цркви тачна. Откривени су темељи храма које намеравамо да обновимо. Људи сада још више долазе на црквиште, па када виде ове наше ресторане на Расини застану мало и да уживају - казује Стајковац.

РИМЉАНИ НА САБОРУ

ПЛЕШАНИ су позвали археологе и да "извиде" ливаду где се одвајкада, на Илиндан, одржава велики сабор. Кад су се на локалитету Калуђерац указали темељи грађевине с полукружним зидом, налик олтару, помислили су да је црква. Испоставило се да је реч о римским термама. Мештани и даље крај њих пале свеће.
- Не сметају нама Римљани, мало смо померили сабориште, да археолози могу да копају, јер верујемо да ће нам наћи још једну цркву - каже Александар Стајковац.