ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

НАЧИЧКАНЕ радњице и кафанице у кривудавој париској Улици цепаница, чија прочеља уз обалу Сене гледају ка Нотр Даму, сведоче, не превише измењеним изгледом, о неким старим, средњовековним париским временима, тамо где се, уз одложене трупце, кувало усољено месо за најсиромашније житеље престонице. Сада је ово елитно одредиште. Ту, одакле се за сва путовања мери нулта тачка Париза, међу домаће називе сместио се и један англосаксонски наслов који сто година доприноси уцртавању овог места у светске мапе.

Култну књижару "Шекспир и компани" обилазе књишки ходочасници са целе планете. Говорити енглески језик, обићи Париз, а не доћи овде, то је скоро као да се заобиђу Пикасов музеј или Монмартр. И ових дана, током прославе првог века постојања, ври, испред и унутра, као у кошници.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лук је био висок 30 и широк 120 метара: Овај Рус је МИГ-ом пролетео испод моста брзином 1.126 км/х, 55 година после тога о томе се и даље прича

Баш ту, негде иза ове књижаре, клечећи, молили су се скрхани сужњи, певајући молебне каноне, док је пролетос горела Богородичина црква. Данас, одавде, ходочасници осматрају чувену катедралу, којој и даље не могу да приђу.

ПОЗНАТУ књижару, у коју сврате сви англосаксонци које пут наведе ка Нотр Даму, основала је Американка Силвија Бич 1919. године. Књижница је у почетку мењала адресе, најпре је била на два места око Одеона, да би, после Другог светског рата, коначно била укотвљена између две старе париске фасаде прекопута Квазимода и Есмералде.

Силвија Бич је осмислила топло књижевно кућиште за окупљање у туђини око свог матерњег језика. Књижара "Шекспир и компани" је постала место сусрета љубитеља речи англоамеричке провенијенције. Допринела је и светском литерарном догађају, када је, 1922. године, у овој књижари издала књигу "Уликс" свог пријатеља Џејмса Џојса, једно од најважнијх дела модернистичке књижевности.

Овде су редовни гости били Френсис Скот Фицџералд, Ернест Хемингвеј и Томас Стернс Елиот. Организоване су књижевне вечери, промоције и дружења. Умело је ту и да се преспава.

ПРВА књижара "Шекспир и компани" затворена је 1941. године, када је окупиран Париз. Прича каже да је катанац на њена врата стављен када је Силвија Бич одбила да прода последњи примерак Џојсовог "Финегановог бдења" једном немачком официру. Поживела је, у Паризу, до 1962.

Традицију је наставио још један амерички књижар, Џорџ Витмен, који је после рата, 1951, на садашњој адреси отворио најпре књижару "Мистрал", која је, убрзо пошто је Силвије Бич преминула, добила актуелно име.

Ела и Шон из Ванкувера

Госпођа Бич је за живота посећивала Витменову књижару, наговарајући га да јој да култно име и тако настави традицију. То је учинио 1964. године, поводом четиристоте годишњице смрти славног енглеског писца.

У сишућном простору, у коме и данас на сличан начин одзвања шкрипа старог паркета, а књиге се тискају по степеницама и полицама све до плафона којим крстаре потпорне дрвене греде, овде се окупљају љубитељи речи на енглеском језику, око савремених, али и веома ретких наслова.

Из књижаре излазе Ела и Шон из Ванкувера. У руци носе "Палп" Чарлса Буковског.

- Могли смо, наравно, да је купимо и код куће. Али увек ће нас подсећати на два предивна дана проведена у Паризу - каже Ела, за "Новости".

За њима, ето и Џулије, из Лос Анђелеса.

- Купила сам кћерки књигу на поклон, а себи монографију о Паризу, да се лакше снађем док га обилазим - показује.

У монографији, Нотр Дам, који прекопута још вида ране, заузима почасно место.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Соби потребна девојка, а нежењи млада од 100 година: Погледајте неке од најлуђих огласа у Србији

ЛИСТАЊЕ УЗ КАФИЦУ

КЊИШКЕ странице могу да се листају и у истоименом кафеу, који се наслања на књижару, седећи за шанком који преко излога осматра Нотр Дам. Многи се сликају испред књижаре, носе фотографије за успомену. Међу њима има и много туриста из свих крајева света, а не само оних који говоре енглески језик. Јер, "Шекспир и компани" је једно од култних места Париза.