МЛАДОМ Николи Петровићу (19), ученику Правно-биротехничке школе "Димитрије Давидовић" у Земуну, живот никада није донео нешто лепо. У беспарици и немаштини, чешће је био гладан него сит, без хране, одеће, обуће, средстава за хигијену, огрева... Живео је и уз свећу, позајмљивао да преживи... Доживео да му и мајка и отац премину пред очима...

После смрти мајке Луције (33), пре четири године, од опекотина док је покушавала да наложи ватру, уследио је још један ударац. Минуле суботе остао је и без оца Горана (53). Сам, са две сестре Николином (10) и Невеном (14) у изнајмљеном стану за који треба платити кирију, залихама дрва на измаку, дуговима за сахрану, без новца...

Никола је са разредном Мирјаном Аћимовић и другом Александром Аћимовићем, у четвртак посетио нашу редакцију. Са суровим ударцима судбине, достојанствено се носи. Не жели да кука, док нам прича о свом животу. Детињство је провео у Обрежу у татиној кући. Одувек су тешко живели. Отац је имао приватни посао који је пропао. Примали су социјалну помоћ. Због дугова, који је неко други направио, искључена им је струја. Годину дана живели су уз свећу, у немаштини. Помагале су им комшије, доносили храну, одећу... Отац је радио све и свашта, није се либио ничега. За надницу, али то није било довољно.

Прочитајте још - Обновљен Александрин трошан дом: Судбина девојке са церебралном парализом дирнула суграђане великог срца

- После мамине смрти, разочаран затражио је азил у Шведској и ушли смо у програм - прича Никола. - После терористичких напада, међутим, сви странци су депортовани, па смо се вратили у Србију. Без папира, без ичега. Отац је остао и без социјалне помоћи, јер није обновљен захтев. Касније је то учинио, па смо добили помоћ. Иако је био болестан, преживео два инфаркта, радио је тешке физичке послове, како би нам обезбедио оброк. Изнајмили смо стан у Угриновцима. Једном је цео дан радио на киши и добио бронхитис, па упалу плућа. Није хтео да иде код лекара док више није могао да издржи од болова. Али, изгледа да је било касно. Умро је у сну. Сестра и ја смо били у кући. Обдукција је показала да је имао инфаркт док је спавао. Трећи, који је био фаталан.

Да би сахранио тату, Никола је позајмио новац. Трошкови су били више од 100.000 динара. Иако му је прво обећано, једнократну помоћ од Општине Земун није добио. Накнадно је утврђено да ју је отац већ искористио за куповину дрва. Тренутно му је главна брига да му не буду одузете сестре. Каже, да су му обећали да ће добити старатељство. Не зна ни шта ће бити са социјалном помоћи, коју су примали.

Прочитајте још - "Молио сам Бога да ме узме себи, смрзнут и гладан, а сада ме жарко сунце огрејало": Најстаријем колпортеру стигла храна и ТВ (ФОТО)

ПОМОЋ

ОНИ који желе да помогну Петровићима, могу да уплате новац на Николин рачун у Поштанској штедионици. Број рачуна је 200- 116877724-25.

- Никола је диван, скроман младић, добар ђак, дете за пример - каже Мирјана Аћимовић, његов разредни старешина. - Никада није кукао. Када је живео у Обрежу, устајао је у 4.30 да стигне на часове. И увек је први долазио, никада није каснио. Као одељење сакупили смо новац да му, бар, мало помогнемо. У току је велика акција и у школи, али све је о кратког даха. Шта ће та деца касније? Треба плаћати стан, рачуне, храну, одећу, огрев... Школа ће и даље помагати, али било би лепо када би се неко јавио да некако на дуже стазе помогне овој деци.

Никола са разредном Мирјаном Аћимовић Фото Ж. Кнежевић

ВОЗАЧКИ ИСПИТ

И НИКОЛИН друг Александар Аћимовић има само речи хвале за овог младића:

- Никада није имао леп живот, као његови вршањаци, али га то никада није сломило. Обожава кошарку и члан је школског тима. Тренирао је и у једном клубу, али није имао новца да плаћа чланарину. Велика жеља му је да положи возачки испит, како би по завршетку школе, могао да почне да ради и да брине о сестрама.

ОСТАВИЛИ ТЕЛО

КАДА је видео да не може да пробуди оца, Никола је позвао Хитну помоћ. Дошли су брзо, констатовали смрт и отишли. Рекли су му да зове Дом здравља, који викендом увече не ради. Не знајући шта да ради, позвао је полицију. Дошла је дежурна патрола, позвала инспекторе. Тело је послато на обдукцију, где је утврђен узрок смрти.

- Старија сестра је била са мном у кући, али сам је послао одмах код другарице - прича Никола. - Сестре су тешко поднеле татину смрт, поготово млађа. Рекао сам јој тек дан пред сахрану. Није ишла ни на гробље. Било би то врло стресно за њу.