САМО неколико дана пошто је дечак Немања Јевтић, ученик четвртог разреда, из рађевског села Кржаве, у камеру колегиници Славици Џиновић из РТС, говорећи о тешком социјалном стању своје породице, рекао да му је жеља да, уместо Звездиног, носи "партизановски" (баш тако је рекао) дрес, у његово двориште стигли су дарови од ФК Партизан, партизановаца са веб-странице "Стари југ", њихових пријатеља из земље и иностранства. И за Немању, и за његову четири године старију сестру, и за породицу!

Прочитајте још: Херој са Кошара се још није скућио: Милош се једва бори са тешком болешћу и немаштином

Зато су Снежану Гачић и Александра Тодоровића, који су стигли код њих, у име Партизана и друштва "Стари југ", ово двоје деце и њихови родитељи Дарко и Верица дочекали као своје најмилије. Више него обрадовани. Посебно Немања није крио усхићење:

- Добио сам дрес са својим именом! То је нешто најлепше. А, онда, и јакне са обележјима мог омиљеног клуба, па ранчеве, пернице... И сестра и ја смо се обрадовали ципелама и патикама, које су као из бајке, како бисмо, коначно, изашли из опанака у којима идемо и око куће и у школу, пешачећи кроз ове наше забити по четири километра дневно.

Прочитајте још: Обновљен Александрин трошан дом: Судбина девојке са церебралном парализом дирнула суграђане великог срца

ОТАЦ Дарко и мајка Верица, који са децом живе у кући старој више од 100 година, трошној, неусловној, склоној обрушавању, без купатила, кажу да су, после приче за Јавни сервис о својим мукама и невољама, чули више пута како је мали Немања говорио:

- Ма, видећете, помоћи ће нама моји "партизановци" и мој Партизан!

И тако, ево, и би, додају срећни родитељи, видећи колико се деца радују. Партизан је послао све ново новцијато и, како примећује девојчица Ивана Јевтић, "лепо и модерно, да не може лепше да буде". Стигло је још доста гардеробе, обуће, одеће, капа, шалова, потрепштина за школу и домаћинство, прилог у новцу...

Породица Јевтић, фото В.Митрић

ДОК су деца пробала сваки дар, родитељи нам причају да живе од Дарковог рада за надницу у пољу и шуми. Најгоре је, кажу, зими, кад нема посла, а снег "закује" овдашња брда, и не иду од куће, већ прате децу у школу и чекају их. О запослењу ових младих људи, бар засад, нема говора. Нико није споменуо такву могућност. Једина редовна примања су дечји додаци.

Срећа- Немања Јевтић

- Видимо да има дивних и племенитих људи, срца пуних љубави, који су нас обрадовали пажњом и за све нас, посебно за Ивану и Немању, вредним даровима - кажу Верица и Дарко. - Хвала им свима до неба! Од данас је, имамо утисак, за нас почела нека друга ера живота. Деца једва чекају да иду у школу. Први пут без опанака и обучени да се ни пред ким не постиде. Ко је био или је у таквој прилици, зна добро шта то значи.

Представници " Партизана " са домаћинима

Међу многим даровима је и торба од Београђанке Златице Радовић, која је, како кажу Јевтићи, по ономе што је послала показала да, мада их није уживо видела, зна добро шта им фали, "као да им из куће не излази".