ХМС Вагер, брод касније злокобно прозван "ХМС Канибал" насукао се на стене обале острва на позицији 47°40′43″S 75°02′57″W, места недалеко од Чилеа које ће касније бити названо острво Вагер.

На броду је завладао хаос, део посаде је провалио у закључане собе, украли су алкохол и напили се, да би се касније наоружали и почели да пљачкају - облачећи се у одећу официра и започињући туче. Осталих 140 мушкараца и официра узело је чамце на броду те су се запутили на сигурно - према обали. Следећег дана, у петак 15. маја 1741, брод је потонуо повлачећи са собом пијане морнаре у дубине. Након што су морнари Краљевске морнарице Његовог величанства доживели бродолом на обали Јужне Америке, изгубили су сав осећај за ред. Посада је успела да нађе земљу где су подигли камп, но у одвојеним подручјима, занемарујући одлуке свог капетана. Он је то за њих и практично престао да буде, јер нису били на његовом броду. Неки су лутали острвом луди од глади, док су други пак очајнички смишљали начине како да побегну с острва.

Једини пут кад су успели да се врате до брода је била мисија прикупљања хране с њега. Међутим, то се показало тежим него су мислили, јер је њихов капетан покупио залихе и чувао их под стражом, пише Vintage News. Након што су схватили да преосталу храну неће да дели са њима, покушали су да га убију постављањем барута око његовог шатора. Срећом, капетан је план открио баш на време.

Јели утопљенике, али и ископавали лешеве

Само неколико недеља од кад су били заробљени на острву, мушкарци су се претворили у бунтовнике и канибале. Прво су почели да једу лешеве несрећних морнара које би море избацило на обалу. У тренуцима очаја, ископавали су чак и лешеве мушкараца које су првих дана закопали. Један је преживели официр посаде испричао је како је затекао малог од палубе како једе јетру свог преминулог пријатеља. На челу ХМС Вагера био је капетан Дејвид Чип, који је своју неспособност и мањак ауторитета показао тек након што се брод потопио. Није помогла ни чињеница што је био врло несигуран човек, врло нагле ћуди, што је резултирало тиме да су његови осећаји преузели контролу над рационалним умом и учинили ситуацију још гором него што је била.

Ишао је тако далеко да је кажњавао оне које нису слушали - бичујући људе који су ухваћени у крађи затим одбијајући да се поведе рачуна о њиховим ранама, што је резултирало бројним смртима.

Иако је капетан Чип мислио како ће његова чврстоћа помоћи у контролисању посаде, то их је само још више отуђило, остављајући их да брину сами о себи. Скоро три недеље након бродолома, капетан је интервенисао у свађи између двојице пијаних морнара. Пуцао је својим пиштољем на једног од њих, али је са првим хицем промашио. Пуцао је опет и погодио га у образ, а потом је одбио да дозволи лекару да му среди рану, због чега је морнар умро. То је додало још једног мртваца на хрпу тела на острву. Канибалска сага и прича очаја ХМС Вагера доста је непозната, уместо тога сви се сећају Баунтија који је доживио своју катастрофу пола века касније. Док је искуство Вагера гадна прича о мушкарцима који покушавају да преживе, оно открива истину о томе како људи реагују у опасној ситуацији. Ти људи су јели једни друге и убијали једни друге покушавајући да преживе, па су на крају полудели.

За оне који су преживели, њихове приче су постале врло популарне и јавност је жудела да чује грозоте које су се догодиле. Поморски историчар, контраадмирал Ц.Х. Лаyман, користио је те приче и надопунио их је с писмом капетана Чипа, с циљем повезивања лошег вођења и обиља алкохола с губитком људи. Многи историчари верују да је путовање ХМС Вагера било осуђено од самог почетка. Био је један од шест бродова који су кренули да нападају Шпанију, енглеског ратног непријатеља. Дестинација им је била Јужна Америка, где су наумили да заробе шпанске бродове.

Прочитајте још: КАО У ХОРОР ФИЛМУ: Ово је острво канибала са ког се многи никад нису вратили

Претворили се у варваре

Првобитно је био брод за складиштење, па је претворен у борбени са постављањем 28 пушки и 160 чланова посаде. Не само да је брод превозио оружје, већ и огромну количину алкохола коју је требало да разделе међу осталим бродовима. Пошто је одазив за приључење био лош, посаду је чинила екипа махом стараца и полуинвалида, с ретким изузецима. Неки од њих уопште нису били у стању да плове. Пре испловљавања, већ је на пристаништу било проблема, због чега је одлазак одгођен. Због тога је брод морао да прође кроз рт Хорн, где је море увек немирно. Један јарбол се сломио, па се брод одвојио од других. Убрзо након тога, капетан Чип је пао и сломио кључну кост. Лекар му је тада дао опијате за бол, па је био у стању полусвести кад је брод улетео у олују.

Брод је ударио у стене у 4 сата и 30 минута ујутро, а мушкарци који су били испод палубе одмах су се утопили, док је остатак очајнички покушао да побегне. Након што су се насукали, неки морнари су веслали према обали, док су други на броду отварали вино и виски. Крајем јуна те 1740. на острву је умрло 40 мушкараца од њих 140 који су преживели бродолом. Џон Бурон, тада 16-годишњак који је писао о свом искуству на острву, успео је да укроти дивљег пса којег је посада на крају ипак појела. Недељама касније, пронашао је остатке пса - шапе које је јео сирове, луд од глади.

Прочитајте још: ШОКАНТАН ПРЕДЛОГ: Научник тврди да треба да једемо људско месо (ВИДЕО)

У једном тренутку су на острво дошли домороци с кануима па су мушкарцима дали шкољке и рибе. Међутим, преживели су се претворили у толике дивљаке да су навалили на њихове жене, па су домороци побегли. Иако је било пуно планова за бег од острва, капетан Чип их је све одбио. Људима који нису жељели више да га трпе кап је прелила чашу па су га завезали и заробили у његовом шатору, заједно с лекаром и једним официроом. Узели су дуги бродски чамац и два мања чамца па су отишли са острва.

У два мала чамца, Џон Булкелеј и 72 мушкарца имали су хране за само 12 дана, а преживљавали су са мало брашна, постајући уморни и болесни. Једанаест мушкараца тражило је да их искрцају на обалу џунгле и никад више нису виђени. На обали Атлантика крај Јужне Америке, мушкарци су успели да отплове до острва и тамо убију неку дивљач. На крају, само 30 мушкараца преживело је путовање. Зачудо, мушкарци који су остали на острву били су још живи. Јели су морске алге и жвакали властите ципеле како би преживели. Чип и Бyрон на крају су успели са још неколико људи да дођу до Сантјага, где су се укрцали у брод за Енглеску. Преостали морнари који су преживели били су заробљени и продати Шпанцима као заробљеници.