РАДОВИ за нашу Александру су завршени! Она сада, пре свега захваљујући Аранђеловчанима великог срца, има нормалне услове за живот. Све је почело причом коју су објавиле "Вечерње новости", пре неколико месеци. Многе од нас дирнула је судбина девојчице која болује од церебралне парализе. Она у трошном кућерку на периферији града под Букуљом живи са болесним мајком и баком, а о све три брине само Александрин дека. Стегло нам се срце читајући да је кућа неприступачна за колица, да кров само што се не сруши, а уз све то Александра је ђак са свим петицама!

Прочитајте још: СУГРАЂАНИ ПОМАЖУ АЛЕКСАНДРИ: Добровољци сређују купатило, кров, темеље...

Овако за Новости прича Иван Ивановић, Аранђеловчанин који је подстакнут причом у нашем листу покренуо хуманитарну акцију за реновирање куће Александре Вукашиновић (19).

Она се после четири године похађања Школе за основно и средње образовање "Др Милан Петровић" у Новом Саду, вратила у родни Аранђеловац - као ђак генерације. Док је у дому при школи у ком је била смештена четири године све било прилагођено особама са инвалидитетом, у породичној кући дочекало ју је много свакодневних проблема и потешкоћа.

- Уобичајене муке са којима се сусрећу сви који су попут мене везани за колица су усамљеност и живот у четири зида, а уз то, мени је свакодневно кретање у кући било врло компликовано. Купатило је било неусловно, па нисам могла да га користим сама - каже Александра. - Мама Наташа је тешко болесна, а осим што иде на дијализу, има и епилепсију, а бака је после пуцања анеуризме дементна. Једино сам ослоњена на деку, а нисам више мала девојчица да ми помаже при купању. Сада када је купатило реновирано и прилагођено мени, више не морам да тражим помоћ неговатељица за обављање хигијене.

У великој акцији, коју су после текстова у нашем листу покренули житељи њеног родног града, током лета, почело је реновирање јединог дома Вукашиновића.

- Пошто сам посетио Александру и чуо да само жели купатило, покренуо сам причу на интернету. Људи су се јављали после мојих објава на заједничкој групи житеља Аранђеловца и били расположени да помогну - објашњава Ивановић. - Много суграђана је понудило материјал, новац, а неки да раде бесплатно. Захуктавало се, а ја све поноснији на свој град.

Дом укровљен за неколико месеци

Мајстори Петар и Радован Петковић почели су да уређују купатило, стигле су донације у материјалу и санитаријама као и помагала да би девојка могла самостално да користи купатило. Општина Аранђеловац је помогла са 200.000 динара и одлучено је да се почне са реновирањем крова, у нади да све буде готово пре зиме. Придружили су се молери, зидари, тесари - Петар Будимировић, Горан Спајић из Младеновца, Никола Алексић, Бојан Беговић и многи други који нису желели да им обзнањујемо имена.

- Захвалан сам свим добрим људима који су помогли да се кућа реновира, мајсторима и фирмама које су донирале материјал, као и новчаним донацијама које смо добили и због којих сада моја унука има нормалније услове за живот - каже Милорад (70), Александрин дека. - Велики је то посао био. Знали смо да неће бити лако, и сада, ипак, имамо проблем да вратимо дугове. Упркос несебичној помоћи суграђана, морали смо да позајмимо новац за материјал и помоћне раднике, што нас је све коштало око 100.000 динара.

ПРЕОСТАЛА ДУГОВАЊА

ВУКАШИНОВИЋИ моле да се одазову сви који могу да им помогну, у нади да ће тако изаћи из тренутних дугова. Да би платили преостала дуговања продавницама за материјал и вратили позајмице за исплату помоћних радника, потребно им је око 100.000 динара. Како кажу, сваки динар им је драгоцен. Заинтересовани могу да им се јаве на број 034-710-560, или нашој редакцији на 011-3028-258. Донације могу да уплате и на број жиро рачуна Милорада Вукашиновића, Александриног деке, у Еуробанци: 250-4100050731500-22.

ПОСАО И ШКОЛА

ЗДРАВСТВЕНИ проблеми и честе компликације које изазива церебрална парализа спречили су Александру да настави школовање, што је силно желела. Завршила је средњу школу за графичког дизајнера, а током лета приватни курс турског језика у Младеновцу и то јој је донело много радости. Једино што, каже, нема сада са ким да вежба, а, нажалост, ни новца да настави усавршавање језика који воли. Нада се да ће пронаћи запослење. То јој је сада највећа жеља.