Све је почело са обичним рутинским летом. У 14.10 сати 5. децембра 1945. године пет "ТБМ Авенгер торпедо" бомбардера полетело је из ваздушне базе на Флориди. Авиони, колективно познати као "Лет 19" (Flight 19) требало је да изведу трочасовну вежбу. Са те вежбе се никада нису вратили.

План лета за ових пет авиона састојао се од тога да крену на исток са обала Флориде и изведу бомбардовање на коралном гребену Хен и Чикен. Затим је требало да скену на север и пређу преко острва Гранд Бахама пре него што би и трећи пут променили курс и одлетели на југозапад назад у базу.

Осим једног "Осветника" у ком су се налазила два члана посаде, сви остали су имали по три човека на лету. Већина њих имала је већ више од 300 сати летења.

Вођа је био поручник Чарлс Ц. Тејлор, искусни пилот и ветеран из неколико борбених мисија у Другом светском рату.

У почетку је све пролазило једнако мирно као и са претходним летовима. Тејлор и његови пилоти били су око коралног гребена око 14.30 сати и бацили су своје бомбе без инцидената.






Међутим, убрзо након што је патрола скренула на север ради друге фазе пута, догодило се нешто веома чудно. Из још увек неутврђених разлога, Тејлор је постао уверен да компас не ради и не показује добро и да су његови авиони летели у погрешном смеру.

Невоље су почеле када су авиони стигли до дела који је донео кишу, јак ветар и густе облаке. Пилоти су постали дезоријентисани.

- Не знам где смо. Сигурно смо се изгубили након тог последњег скретања - рекао је један од пилота.

Поручник Роберт Ф. Кокс је други инструктор лета морнарице који је летео близу обала Флориде и био је први који је послушао радио комуникацију патроле. Одмах је обавестио ваздушну контролу о ситуацији и потом контактирао "Осветнике" како би их питао да ли им је потребна помоћ.

Поручник Тејлор тврдио је да да није сигуран где се налази и да покушава да нађе базу на обали. Његове тврдње нису имале никаквог смисла.

Иако је пре мање од сата прешао Хен и Чикен, као и Бахаме, веровао је да је сада стотинама километара даље од курса и да је завршио на архипелагу Флорида Кис. С обзиром на то да је Тејлор имао 27 година и да је тек недавно пребачен у ту базу на Флориди, неки су мислили да је млади пуковник једноставно помешао архипелаг са Бахамима.

Иначе, у нормалним условима, пилоти изгубљени на Атлантику требало би да своје авионе усмере према сунцу и лете на запад како би стигли до своје земље. Међутим, Тејлор је био убеђен да се налази изнад Мексичког залива.

У нади да ће стићи до Флориде, донео је одлуку да усмери Лет 19 североисточно, на курс који ће их одвести дубоко у море. Како се чини, неки његови пилоти сматрали су да је то грешка.






- Дођавола. Да само летимо на запад, стигли бисмо кући - чује се глас једног мушкарца.

Тејлор је на крају одлучио да се окрене и крене на запад, али недуго након 18 сати, поново је променио мишљење и променио правац.

- Нисмо ишли довољно на исток. Могли бисмо само да се окренемо и поново кренемо на исток - рекао је Тејлор, плашећи се да је још изнад залива.

Његови пилоти су се вероватно супротставили тој одлуци, неки истражитељи чак верују да је један авион одустао и кренуо у супротном смеру, али већина је пратила команде.

Радио пренос Лета 19 убрзо је постајао све слабији док је одлазио даље на море. Када је и гориво почело да нестаје, Тејлор је почео да припрема људе за потенцијални удар у океан.

После неколико тренутака све је заменио само језиви статички звук.

Морнарица је одмах ангажовала авионе за потрагу. Око 19.30 пар ПБМ Маринера кренуо је из базе на Флориди. Само 20 минута касније, један од њих, који је пратио руту Лета 19, почео је полако да нестаје са радара.

Остаци Маринера и 13 чланова посаде никада нису пронађени, а верује се да је експлодирао недуго након полетања. Такви "морски авиони" били су склони несрећама, а сумње да је летелица горела у пламену биле су потврђене када је један пролазни трговачки брод приметио ватрену куглу и пронашао доказе о нафтној мрљи у океану.

Првог следећег дана морнарица је послала више од 300 чамаца и авиона да потраже нестале авионе.

У року од пет дана претражено је 300.000 квадратних километара - безуспешно.

Потрага је трајала данима, а никада ништа није пронађено. Истрага је на крају губитак приписала "непознатим узроцима или разлозима".

Чудни догађаји од 5. децембра 1945. године постали су храна за све врсте теорија и спекулација. Шездесетих и седамдесетих година постала је популаризована идеја о Бермудском троуглу и да је управо он "прогутао" Лет 19.

Сугерише се и на магнетне аномалије, паралелне димензије и ванземаљске отмице.

Иако се не може повезати са натприродним, нестанак заиста прате многа чудна питања без одоговра. Можда најчудније је то што је Тејлор на разговор о вежби стигао неколико минута раније тражећи да буде искључен из мисије.

- Једноставно не желим ово да изведем - рекао је. Зашто није желео остаје мистерија, а многи су тврдили да није био способан за ту дужност.

Такође, није познато ни зашто пилоти нису укључили радио фреквенције за спасавање, што је могло да их одведе до радио кула на копну. Речено им је да то ураде, али поруку или нису чули или нису разумели.

Шта се заиста догодило остаје мистерија. Највероватнији сценарио је да су авиони остали без горива и да су пали у океан негде код обала Флориде, а онда остављени на милост и немилост води.

Чинило се да је група ловаца 1991. коначно решила загонетку када су наишли на грбове "Осветника", али се испоставило да су припадили другој групи морнаричких авиона чији се серијски бројеви нису поклапали.

Многи верују да олупине пет авиона и даље вребају негде у Бермудском троуглу.


(telegraf.rs)