У ГРАДОВИМА где постоји секундарни и терцијални ниво здравствене заштите, на сваких од 40.000 до 100.000 становника, требало би да се отвори један центар за ментално здравље. То је услов да би се смањили и број кревета, и трајање лечења у "затвореним" психијатријским установама и увео нови концепт психијатрије, по угледу на оне у развијенијим земљама, где би се људи лечили у свом окружењу. То психијатри сматрају изузетно важним за ресоцијализацију ових пацијената. Такви центри би развијали и превенцију, откривање и лечење психијатријских поремећаја, који су у Србији међу шест најчешћих поремећаја здравља.

Све то је зацртано у новом Националном програму за заштиту менталног здравља у нашој земљи, за период до 2026. године. Програм је недавно усвојила Влада Србије.

Суштину промена у овој области медицине професор др Славица Ђукић Дејановић, психијатар и министар за популациону политику и демографију, види у дограђивању постојећег модела психијатрије који ће подићи ниво менталне заштите.

- Сада у четири психијатријске болнице: Топоници, Вршцу, Падинској скели и Ковину, неки психијатријски пацијенти остају годинама, што је са аспекта људских права недопустиво - каже др Ђукић Дејановић за "Новости". - Разлог је што о њима ван болнице нема ко да брине. Породице се често због премора одричу те бриге, а у "спољном свету" немамо институцију којој би се ови пацијенти у својој средини обратили за медицинску помоћ и социјалну подршку. А медицинско-социјална заштита и рехабилитација морају да буду суштина односа према овим пацијентима.


Проф. др Славица Ђукић Дејановић

Доктор Ивана Сташевић Карличић, директор Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" каже да је Националним програмом предвиђена свеобухватна реформа психијатријских служби, у складу са концептом заштите менталног здравља у заједници, на принципима деинституционализације и социјалне инклузије особа са менталним поремећајима кроз индивидуални третман и активно укључивање у заједницу.

- У практичном смислу, Програм предвиђа стварање служби у заједници односно центара за ментално здравље, оснаживање постојећих психијатријских служби при општим болницама, постепену деинституционализацију, односно смањивање броја постеља у великим болницама - каже др Сташевић Карличић. - Ти центри ће се оснивати у оквиру територијално надлежних, постојећих психијатријских установа и психијатријских служби при општим болницама.

Др Ивана Сташевић Карличић

Доктор Сташевић Карличић каже да се у Србији у лечењу особа са менталним поремећајима примењују терапијски протоколи који су у складу са светским стандардима и водичима добре клиничке праксе. Област присилне хоспитализације, рецимо, регулисана је законом, и верује се да ће овај облик институционалне заштите опстати, као и у другим европским земљама.

Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", Србија има седам психијатара и 3,46 неуропсихијатара на 100.000 становника. То је врло близу светским стандардима, али проф. Ђукић Дејановић указује да је овај кадар неравномерно распоређен и да то мора да се промени.

Прочитајте још: Лечићемо депресију скалпелом!

- У здравству Србије имамо више од 850 психијатара и неуропсихијатара - каже проф. Ћукић Дејановић. - Али, Крагујевац има 24, а Ниш - 158 ових стручњака. Зато мора да се направи боља организација са циљем да у целој Србији имамо исту доступност и исти квалитет менталне заштите.