МИСТЕРИЈЕ и легенде о покушајима физичког лишавања живота Јосипа Броза Тита трају од времена када је потенцијална мета могла да проговори о неким активностима у том правцу, а наставиле су се скоро четири деценије после његове смрти. Нови покушаји атака на мртвог Тита наставак су политичке ликвидације човека који је сигурно обележио другу половину 20. века.

Титов култ надживео је државу која га је неговала. И како је време од Титове смрти протицало, тако се веровање у значај његове појаве пропорционално повећавало. На унутрашњем плану упамћен је као вођа важног антифашистичког покрета у току Другог светског рата, идејни творац стварања новог друштвеног система и револуционарних промена у економском животу сиромашне земље, коју постепено уводи у ред средње развијених држава.

ЗА ЖИВОТА је постао интернационални симбол победе мале и потлачене земље над светским силницима и моћницима, као што су Хитлер и Стаљин. Тито је доиста био миљеник не само великих сила, него и један од вођа Покрета несврстаних, који је окупио већину човечанства.

Тито је засигурно феномен 20. века и једна од ретких историјских личности које привлаче занимање нових генерација, јер неумитно се смањује број оних који су га запамтили.

Бројни су митови и предања везани уз име оснивача и доживотног председника друге Југославије. Почевши од тога ко је, када је и где рођен, које је школе завршио и какво је образовање стекао, колико је жена и деце имао, учешће у грађанском рату у Шпанији или у ликвидацијама руководилаца КПЈ у Стаљиновим чисткама. Мртвом се вуку реп мери. У тим писаним и усменим сагама заборавља се чињеница да је он пребродио многе Сциле и Харибде, па и бројне атентате и покушаје убиства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НОВА АУТЕНТИЧНА ОТКРИЋА О ТИТУ: Учествовао у Шпанском грађанском рату, ликвидирао Благоја Паровића!

О ПЛАНИРАНИМ, покушаним и "извршеним" атентатима на председника Тита писали су многобројни аутори у књигама, новинским чланцима, фељтонима и интервјуима. Писали су новинари у дневним листовима и часописима, припадници служби који су непосредно учествовали у планирању и реализацији планираних мера обезбеђења председника Тита, као и непосредни учесници у планирању и покушајима атентата, пре свега из редова српске политичке емиграције (војвода Момчило Ђујић, поп Стојиљко Кајевић, Никола Каваја).

У поплави разних написа о атентатима на Јосипа Броза Тита, очигледно је да су бројни аутори, али и многи други, од којих су неки наводно и учествовали у планирању и реализацији атентата, желели да се рекламирају, најчешће на основу извора из друге руке или произвољних оцена који су плод њихове маште. Сигурно је да су многи од њих измишљени.

ВЕК ПОЛИТИЧКИХ УБИСТАВА КАО средство борбе за неки циљ, атентат се користио у свим епохама. Познат је у историји скоро свих народа, од давнина до данашњег дана. Још у старом веку, политичко убиство примењивало се као средство за уклањање супарника - политичких противника. Само у двадесетом ("столеће политичких атентата") и двадесет првом веку у атентатима је погинуло више од сто шефова држава, краљева и премијера, док је број осталих штићених личности погинулих у атентатима и диверзантско-терористичким акцијама знатно већи. У наведеном периоду такође је извршено преко сто неуспешних атентата само на шефове држава, краљеве и премијере.

Управо због тога, фељтон који је пред читаоцима "Новости" је више него потребан, не само за знатижељнике, често жељне сензационализма, већ и за истраживаче који се баве биографијом "највећег сина наших народа и народности", као и због општег доприноса култури сећања, јер је заснован на документима и нема никаквих "инцидената".

У КЊИЗИ "Иван Крајачић Стево - Ја о себи, други о мени", аутор Вјенцеслав Ценчић пише о разговору вођеном децембра 1982. године између Јосипа Копинича, Херте Хас и њега у вези са усташком заседом код Титовог стана у Загребу, крајем априла 1941. године.

Херта Хас: Мали (Јосип Копинич), он (Стево Крајачић) тебе не воли, а и знам зашто. Ти много знаш о њему. Знаш, ја сам му рекла и то да је он крив за моје хапшење у Загребу. У железничкој радионици у Загребу убијен је један од усташких агената, а његова жена Евица била је на списку сумњивих. Он је знао да је тог дана требало да дођем код њих. Он није дошао, јер је знао да ће усташе доћи тамо, али ме није обавестио.

Још једну ствар, Мали (Копинич), хтела бих ти рећи. Кад си ти однео из Париза оно писмо Георгију Димитрову 1938. године и након одласка Старог у Москву, ја сам се неколико месеци задржала, по договору с Титом, у Паризу. Неко време осећала сам се као изгубљена овца, нико није хтео контактирати са мном, па ни Роћко (Родољуб Чолаковић). Говорили су ми да је Стари ухапшен. Неколико дана иза тога, кад си ти послао поруку да је све у реду, били су најљубазнији и тако је било све док се Стари није вратио. Мени је мој муж Броз причао да си му ти много помогао. Сећам се као данас кад ми је Стари рекао: "Да Вокшина (Копинича) није било, ја бих отпрдио са Горкићем."

КОПИНИЧ је рекао: Моја Херта, и ја сам теби дужан живот. Били смо већ у Стењевцу, крајем априла 1941. године, рано пролеће. Усташе су код тебе, Херта, поставили заседу. Чекали су Тита, а и ја сам се спремао доћи к теби. Кад си ти видела да идем са малом Мери к теби, изашла си у двориште куће и пустила свог пса, а и мој Вучко је био ту. Ти си ми рекла: "Немојте ићи по пса, они су пустили своје псе." Одмах сам схватио да је заседа. Један усташа провирио је из заседе да види ко долази, а ја сам обишао двориште и кренуо својој кући.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ово је Tитова праунука: Глумила је у серији коју смо обожавали, а ево шта је наследила од прадеде (ФОТО)

Обишао сам своју кућу, али код мене је било све чисто, а за то време дошла си ти и рекла ми да усташе чекају Тита. Ниси знала ко га је откуцао и ко им је рекао где ми станујемо. Ми смо, преко везе, јавили Титу о заседи и он је дошао к мени, а спасен је тако и Велебит, и Ђилас, који су преко Саве требали доћи к Титу. Дошли су код мене. За тај састанак знали су Раде (Кончар) и Андрија (Хебранг) и верујем да је Андрија откуцао Тита и издао његов план.

ХЕРТА, како би усташе знале где ви станујете, а осим тога, Старог тог дана није било код куће, био је код др Шиловића и требао се вратити кући. Тако си ти, Херта, и мени и Старом спасила живот, пуштајући псе, а тим триком дала си мени до знања да је опасност близу. Касније смо се договорили како је, и код тебе и код нас, знаком отворене или затворене ролетне једног прозора, опасно доћи, били смо опрезни. Неколико дана касније Тито је побегао у Београд, бојећи се најгорег.

Херта Хас: Знам, рекао ми је Тито дан пре одласка да ће "поруку" за Београд знати само Павле Пап, а да мора ићи јер га желе "укокати", како је он рекао, неки и наши који су се приклонили усташама. То је истина. Рекао ми је да се, ако будем ја што требала, јавим теби, Мали (Копинич), да у тебе има највише поверења. То сам осетила кад сам била ухапшена. Да није било тебе, ни Стари не би тако реаговао, јер ови у Загребу нису били баш спремни да ме спасавају. Хтели су ме жртвовати за своје циљеве.



СУТРА: Стаљин хоће да се ослободи Тита