НАЈСТАРИЈИ међу 400 србачких ловаца и по годинама (75) и по ловачком стажу (53) Ратко Јањић, пронашао је оригиналан начин како да са својом керушом Лелом, расе теријер, стигне до ловишта без умора.

- За моје године није баш препоручљиво да пешачим по неколико километара до ловишта, а није хумано да замарам ни корисну животињу водећи је са собом. Како немам аутомобил већ мањи мотор, дошао сам на идеју да направим мини-приколицу, ставим пса у њу, повежем приколицу за мотор и за кратко време ето ме на договорено место где се окупља нас 27 ловаца из Ловачке секције "Пријебљези" која делује у саставу ЛУ "Срна" Србац - каже сналажљиви Ратко којем, како каже, лов и риболов пуно значе за виталност, физичко и психичко здравље јер се у природи одмара боље него код куће где живи са супругом Богданом.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вечни мир јој кваре прописи: Борба са администрацијом дуга пола века - голим рукама су њене ситне кости пренели из Београда у Нови Сад у гробницу поред оца и супруга

Ратко каже да је ловачки испит положио у Добоју 1966. године, а четири године касније у Славонском Броду купио је ловачки карабин са снајпером који га и данас служи.

- Забринут сам што у задње време у селу нема младића који би се обучавали уз нас старије, па сам одлучио да обучавам две девојке јер су жене ловци веома одговорне и пажљиве у руковању са оружјем, нешто слично као жене возачи.

Ратко са једним од трофеја

Од великог је значаја да у сваком селу има ловаца јер се у последње време намножио велики број предатора као што су лисице, куне и дивље мачке па нападају живину и стоку у по дана - каже Ратко, и додаје да неко мора таманити предаторе и бранити домаћинства, а уз то штитити срнећу и фазанску дивљач.


ЛОВАЧКИ ДОМ

РАТКО Јањић је један од иницијатора за изградњу ловачке куће у свом селу у коју је уведена струја и вода и опремљена да у њој, каже, може становати нека породица.