ТОГ 17. новембра 1989. године, дошао сам из треће смене и спавао. Шеф ме је пробудио око 12 часова јер се догодила несрећа, па смо отишли до рудника. Од призора који сам затекао, ни дан-данас не могу да се опоравим. Страдала је цела смена која је тога јутра после нас дошла на посао. Лежали су мртви у земљиној утроби на дубини од 700 метара. Била је то једна од највећих колективних несрећа у Србији.

Овако се кобног новембарског дана, од ког су занемели Алексинац, Србија и Југославија, сећа Љубиша Станојевић. Био је надзорник смене у Алексиначком руднику, када је у јами "Морава" 90 рудара изгубило живот. Трагедија се догодила услед тровања угљен-моноксидом, а он се у јамама нагомилао после пожара који је избио пошто су четворица њихових камарата апаратом за аутогено заваривање секла део гвоздене ограде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Питали су ме где ми је Хитлер": Суботичанка Марлен Дитрих има муке због имена, али прави торте као из бајке


- Били су то рудари свих вера и разних нација, из Босне, Хрватске, са Косова и Метохије, а сви професионалци и одлични радници - присећа се Станојевић.

Несрећа се догодила тачно у 11.59, на коти 445 у северном ревиру јаме "Морава". Погибија радника значила је и крај Алексиначког рудника, који је деценијама "хранио" многе породице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СЕЋАЊЕ НА ТРАГЕДИЈУ: 17. новембар - дан када је, пре 29 година, умрло 90 рудара и са њима Алексиначки рудник

Куће у којима су живеле породице настрадалих рудара, махом су напуштене, а од некадашњег живахног рударског места у коме су били школа, библиотека, Дом културе, биоскоп, амбуланта, пошта, остало је само запуштено насеље са оронулим, старим и напуштеним зградама без перспективе.

фото Ј.Ћ.

Рудник у Алексинцу са шест јама, деценијама је био окосница привредног и економског развоја алексиначке општине. Од једне плате која је тада била као две професорске, лепо је живело више од 1.200 радника, колико је рудник тада бројао.

Прве тоне мрког угља из рудника у Алексинцу почеле су да се копају крајем 19. века. Између два светска рата сматран је најуноснијим угљенокопом у Србији.

фото Ј.Ћ.

Иако се у алексиначким јамама угаљ није вадио три деценије постоји нада да ће се мрки, поново производити у овом крају. То тврди наш саговорник, који је данас управник градилишта за пробну производњу угља.

- Пре месец дана почео је пробни ископ угља са површине - каже Љубиша Станојевић. - Обављена је технолошка проба откопавања површинског копа. Сада се тај угаљ сеје, претвара се у ситан, јер крупан не може у термоелектране и цементаре. Они ће рећи да ли су задовољни или нису. Али, према мом искуству, термоелектране ће сигурно бити заинтересоване, па ће га узети. Уколико производња крене, засад ће то бити само површински коп - прича Станојевић.

Сведок Љубиша Станојевић,фото Ј.Ћ.

ЗАХВАЛНОСТ "НОВОСТИМА"

ПОСЛЕ страшне трагедије у Алексиначком руднику, "Вечерње новости" су кумовале сину погинулог рудара Уке Шаље.




Родио се 18 дана после очеве смрти и добио његово име. Ука с мајком Хазбијом и данас живи у Алексинцу, а разговор са њим објавили смо 16. октобра прошле године у свечаном броју поводом 65. рођендана нашег листа. Како нам је тада рекао, ни он ни његова мајка не заборављају доброчинство које смо им пружали у најтежим тренуцима.