Србија и свет данас обележавају 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату.

Овај празник у Србији се обележава од 2012. године. У знак поштовања и сећања на српске јунаке, војнике који су у Првом светском рату дали животе за слободу и Србију, људи на ревер треба да окаче симбол овог празника - свет по имену Наталијина рамонда. Предлог да то буде баш овај цвет није случајан - потекао је од директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и то захваљујући својој симболици.

Прочитајте још: Уз интонирање химни и песму "Креће се лађа Француска": Положени венци поводом Дана примирја

Наталијина рамонда (Ramonda nathalie) необичан је цвет изузетне лепоте, а његова симболика важна је Србе из неколико разлога. Овај цвет познат је и као цвет феникс јер и кад увене и потпуно се осуши може да оживи ако се и мало залије.

Стога живот овог необичног цвета има изузетну симболику у вези са Великим ратом и српском војском у њему - војском која је дословно васкрсла и иако измучена показала своју моћ и храброст у Великом рату.

Прочитајте још: Због подвига каквог нема ни на филму СРПСКОМ ВОЈНИКУ салутирали официри САД

Рамонду је први класификовао чувени природњак Јосиф Панчић 1874. године. Дао јој је име српска рамонда (Ramonda serbica). Биљка је прво уочио на Ртњу, а потом и у околини Ниша. Наш народ их зове и колачићи, а неодољиво подсећају на љубичице. Јаке су и издрљиве, преживеле су и ледено доба и опстале до дан-данас - расте на истоку Србије и на Кајмакчалану у Грчкој, чији је највиши врх Свети Илија, а на ком је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе уочи пробој Солунског фронта у Великом рату.

Ова биљка, надалеко позната по својој лепоти, добила је име по српској краљици Наталији. Реч је о супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волео да борави у у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увек је путовао и др Сава Петровић, дворски лекар.

Он је био образован човек, волео је ботанику и дуге шетње. Једном приликом, шетајући се околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име Ramonda nissana - нишка рамонда, али јој то име није било суђено.

Очаран краљичином лепотом, дворски лекар променио је цвету име у Наталијина рамонда - Ramonda nathalie. Биљку је тако открио доктор Сава Петровић 1884, али ју је у ботанику и литературу први увео Јосиф Панчић. Ова ретка биљка расте само у Србији, Македонији и Грчкој. Данас је ретка и угрожена врста, а у Србији и строго заштићена.

Народ је зове и васкршњим цветом јер и кад је осушена оживи, а цвета баш за Васкрс. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе.

(srbijadanas.com)