Од приче у којој Албанци нападају двојицу војника ЈНА следила му се крв у жилама: После ње обавио је најтежи позив у последњих 20 година

Јелена ЋОСИН

уторак, 15. 10. 2019. у 21:13

Од приче у којој Албанци нападају двојицу војника ЈНА следила му се крв у жилама: После ње обавио је најтежи позив у последњих 20 година

Фотографија Миланове јединице објављена у "Новостима" уочи НАТО агресије, погинули Зоран и Драган Скулић

Репортажа објављена у "Вечерњим новостима" после две деценије повезала ратне саборце из 1999. Милана Петровића и Роберта Стипића

БИО ми је то најтежи позив у последњих 20 година. Када сам у "Новостима" прочитао текст о злочину на Космету, у ком је до детаља описано како су Албанци из заседе напали двојицу војника ЈНА која су у болницу превозила цивиле погођене НАТО бомбама, следила ми се крв у жилама. Ти рањеници, који нажалост нису преживели, били су моји рођаци. Нисам имао дилему да позовем редакцију и затражим контакт новинара који је радио причу, како би ме спојио са војницима, али када је требало да их позовем - потпуно сам занемео.

Овако, за "Новости", почиње своју исповест Београђанин Бранко Радеч, чије је рођаке из села Дрваре, на Косову, погодила НАТО бомба 1999. Војска је тада, како је наш лист већ писао, одмах кренула у спасавање и извлачење рањених из рушевина. Официр Милан Петровић и резервиста Роберт Стипић покушали су двојицу најтеже рањених да превезу аутомобилом до најближе болнице, али су их на пола пута, рафалима из заседе, напали албански терористи. Петровић и Стипић задобили су тада тешке повреде од којих и данас имају последице.

Прочитајте још - ИСПОВЕСТ ЖРТВЕ АЛБАНСКИХ ТЕРОРИСТА: Живим са два метка и чак 50 гелера у телу

- Желео сам да чујем Милана и Роберта - наставља Радеч. - Хтео сам од њих да чујем како су страдали мештани мога села, али када сам сазнао у каквим су мукама издахнули, осећао сам потребу да то забележим, да се не заборави. Написао сам књигу "Дрваре на Космету", и Милану и Роберту послао сам по примерак. Тога дана, када су "Новости" објавиле њихову потресну причу, сви из села купили су по примерак. Драго ми је да сам успео да ступим у контакт са Миланом, који се живо сећа сваке куће и сваког комшије. Тога дана када је пала бомба, дали су све од себе да помогну рањенима и ми им то никада нећемо заборавити.

И ратне саборце Милана и Роберта повезао је чланак из нашег листа. Њих двојица су се чула после двадесет година, а разговор је пробудио многе емоције.

- Било ми је драго да после толико времена чујем те људе са којима делим нимало пријатне успомене из рата, а са друге стране опет смо отворили стару рану и било нам је свима данима тешко после тог разговора. Нарочито Роберту, који и данас живи са два метка и више од 50 гелера у телу и који има озбиљне здравствене проблеме. Чули смо се, испричали гутајући кнедле у грлу, али када смо спустили слушалице, схватио сам да се тај позив више неће поновити. Једноставно, желимо да то остане иза нас, да наставимо са својим животом, али у души не заборављамо - каже нам Милан Петровић, ратни ветеран, који са породицом сада живи у Нишу.

Роберт Стипић и Бранко Радеч


Тог кобног 24. маја 1999. разорна бомба пала је на српску кућу, на тридесетак метара од њих. Док су помагали тешко повређенима, пала је још једна ракета. Драгана Скулића, који је био најтеже повређен, и његовог стрица Зорана убацили су у ауто и кренули пут најближе болнице, када су испред њих излетела тројица албанских терориста са пушкама.

Прочитајте још - Свака агресија на Косово је агресија на НАТО

- Пуцали су на нас без престанка, али је Милан, који је возио, истрчао из кола и узвратио ватру, након чега су се они повукли. Милан је такође био рањен, видео сам да је погођен у главу, али је могао да се креће, па је отишао по помоћ. Ми смо остали у ауту. Драганов стриц је био тешко повређен, ја такође. Онда су опет запуцали на нас, митраљезом. Зоран Скулић је погинуо, а затим је издахнуо и Драган, а ја сам некако успео да изађем из кола. Чекао сам помоћ два сата, а чинило ми се као да сам чекао читаву вечност - присећа се Роберт, из Грделице, немилог догађаја из рата због ког је остао инвалид.

Погинули Зоран и Драган Скулић


ИСПОВЕСТ ВЕТЕРАНА

ИСПОВЕСТ ветерана Милана Петровића, који живи са педесет гелера у телу, испричана у "Новостима" средином маја, изазвала је много реакција и емоција наших читалаца. Текст "Рањен препливао реку да би спасао повређене" прочитао је и Миланов саборац Роберт Стипић, који је након тога такође поделио своје најтеже ратно искуство са читаоцима нашег листа.

Милан Петровић

СА РАНОМ У ГЛАВИ ПРЕПЛИВАО РЕКУ

КАДА су Албанци престали са паљбом и повукли се, кренуо сам по помоћ пешице. Зујало ми је у глави. Мислио сам да ме Албанци јуре, па сам непомично стајао у води, која ми је била до носа, док нисам схватио да халуцинирам. Када сам прешао реку, превио сам себи рану на рамену, али нисам знао да сам погођен и у главу. Кошуљица од метка ми је вирила из лобање. Позвао сам помоћ, па су ме људи одвезли до болнице. Лекари су ми одстранили део лобање и мозга, али, на срећу, све функционише нормално, само од тада пијем антиепилептике - испричао нам је Петровић.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (15)

Милош

15.10.2019. 22:34

Јунаци, Бог нек вам плати за ваша дела. Хвала Вам за жртву лоју сте поднели ви и ваши ближњи!

Nikola U.

15.10.2019. 22:37

Strašna, istinita priča. Pišite o ovakvim stvarima. Da mlađi čuju a stariji da ne zaborave.

Rasa

16.10.2019. 13:55

@Nikola U. - Je bas tak9, pa ce deca da pluju ko sto mi pljujemo Partizane i velicamo koljace,nema nista od toga

Vrtolet

15.10.2019. 23:37

A šta su ovi tražili na tuđem teritoriju. Mislim da su malo veći junaci oni koji su skoro beu oružja svladali tu JNA.

Kum Ruzvelt

16.10.2019. 06:53

@Vrtolet - Šiptar, budi miran! Kada ovakvi ljudi pričaju, ti ćutiš i pokriješ se ušima!

Scuba Diver

16.10.2019. 07:07

@Vrtolet - Ало шипац! Смири се и размисли. Чиме су их то ранили и чиме су то пуцали на њих ако су били без оружја?

Petko

16.10.2019. 09:37

@Vrtolet - To je tada bila teritorija SR Jugoslavije - R Srbija. Teritorija na kojoj su naoruzane organizovane bandet vrsile teroristicke akcije sa ciljem otcepljenja dela tertorije R Srbije. Ni tada ni sada ta teriutoriuja nije priuznata od SB UN kao drzava i stora je glupo je postavljeno pitanje sta je Vojska SR Juogaslavije trazila na toj teritoriji. Obrazuj se malo pre nego napises komentar.

Milan

16.10.2019. 10:10

@Vrtolet - Bez oruzija? Samo sa NATO-om koji su nas gadjali iz Italije, koji su sasuli tone i tone otrova. Sa domacim DOS izdajnicima koji su navijali da nas jos vise bombarduju

ok real

16.10.2019. 10:11

@Vrtolet - ...  treba da znas da je to teritorija Srbije, i jos da znas da su vas naoruzavali i opremali i pruzali izvidjacku i vazdusnu podrsku NATO snage. Pogledaj dokumenta. Elem, protiv vas tako opremljene i naoruzane i protiv NATO vojske su se ti momci borili i sacuvali teritoriju. Bili ste i ostali jajare.

kosta

16.10.2019. 11:19

ove ruzne komentare ,ostavljaju (sve vise verujem) Autosovinisti, trecesrbijanci ,kvaziinteletualci ,cergari i zabavljaci multinacionalne ekonomije i sluzbenici stranih drzava ...regrutovanih iz redova Srba, iz neostvarenih ambicija, zelja, (nedovoljno snaznih za normalan zivot,iz drugih zemalja koje zastupaju) nesposobnih za bilo kakvu ozbiljnu svetsku afirmaciju svojih profesionalnih ,socijalnih ili nepatoloskih potreba.

Šiki

16.10.2019. 17:19

Milale ratni druže živ i zdrav nam bio. Tražim te već 20 godina i sada te nađem. Javi se redakciji za moje podatke pa da se vidimo. Šiki VBR PLAMEN.