У Лабораторији за индустријску роботику и вештачку интелигенцију Машинског факултета Универзитета у Београду развијен је први интелигентни мобилни робот са когнитивним способностима RAICO (Robot with Artificial Intelligence based Cоgnition), од милоште назван - Рајко. У наредном периоду он би требало да буде значајно усавршен, али и да добије свог "другара", са којим ће моћи да "комуницира" и у сарадњи с њим да извршава задатке.

Рајко је резултат шестомесечног рада донедавно студента мастер студија Лазара Ђокића, на Модулу за производно машинство, под менторством проф. др Зорана Миљковића и уз подршку доцента др Милице Петровић и докторанда Александра Јокића. Он је, уједно, и пројектант конфигурације и интелигентног управљања, односно вишеструко сензорски ојачаног прототипа овог мобилног робота. Оно што Рајка разликује од осталих робота јесте то што има два "ока", односно две индустријске камере, тако да може да препознаје објекте у окружењу и оцени њихову удаљеност.

- РАЈКО може самостално да детектује да ли може да "додирне" објекте у окружењу или не - објашњава нам Лазар Ђокић, ускоро студент докторских студија под менторством професора Миљковића. - На основу слике карактеристичних објеката, види машине, које може да раздвоји од позадине и препозна да ли је реч, рецимо, о моделу струга или глодалице. Рајка ћемо и даље усавршавати, а крајњи циљ истраживања је да оно што је развијено у лабораторији буде применљиво у реалном окружењу. Тако би Рајко радио на технолошким задацима унутрашњег транспорта, односно носио би материјале и делове од једне машине до друге. Притом, био би свестан себе, свог окружења и задатака које треба да изврши. Највише муке задала ми је електроника, али смо, ипак, успели.

Доцент Милица Петровић, као најмлађи доктор наука на Катедри за производно машинство у историји Машинског факултета, свесрдно је учествовала у стварању Рајка. Вештачке неуронске мреже код овог робота су развијене на основу аналогије са људском неуронском мрежом, која, иначе, човеку омогућава да учи на основу искуства. Практично, Рајко је способан да континуирано учи, да уочи сваку промену у датом окружењу и томе се прилагоди.

РУКОВОДИЛАЦ Лабораторије за индустријску роботику и вештачку интелигенцију проф. др Зоран Миљковић изузетно је поносан на своје студенте и истиче да му је мисија да их задржи на факултету и у Србији, како би наставили традицију Београдске школе роботике.

Професор је један од експерата у Европској комисији за рангирање пројеката "Хоризонт 2020", чији је буџет 246 милиона евра, што је, иначе, два пута више него годишњи буџет за целокупну науку у Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ И: НЕИСКОРИШЋЕНО БЛАГО: Вода која гори дизала на ноге! (ФОТО)

- Трудим се да својим компетенцијама у домену роботике и вештачке интелигенције, поред личног ангажовања у овим активностима под окриљем Европске комисије, представљам не само Универзитет у Београду, Машински факултет и Лабораторију за индустријску роботику и вештачку интелигенцију, него и Србију, као земљу у којој је чувена Београдска школа роботике и даље на високом нивоу - каже проф. Миљковић.

Будући инжењери, који се школују у овој високошколској установи, одмах по завршетку студија су оспособљени да почну да раде. Дуално образовање, о коме се доста прича у последње време, на Машинском факултету се примењује већ деценијама, посебно на Катедри за производно машинство. Ускоро ће студенти мастер академских студија изучавати роботику и вештачку интелигенцију и у оквиру новог студијског програма, познатог као Industry 4.0.

ЈАПАНЦИ ОД НАС УЧИЛИ

ТРАДИЦИЈА изучавања роботике на Машинском факултету у Београду датира још од седамдесетих година прошлог века. У јавности је мало познато да су Јапанци учили роботику од изузетних професора београдске школе роботике, чији је оснивач академик Миомир Вукобратовић, некадашњи гостујући професор и на Катедри за производно машинство Машинског факултета. Он је творац теоријског модела кретања хуманоидног робота, што је данас основни концепт на коме се заснива кретање свих врста андроида.

СПРЕМНИ ЗА ИЗАЗОВЕ

- НАШИ нивои и садржаји истраживања у роботици и вештачкој интелигенцији су изузетни и у пројектима "Хоризонт 2020" - наглашава проф. др Миљковић. - Моја очекивања су да смо, уз најављена додатна улагања наше државе у вештачку интелигенцију и когнитивну роботику, спремни за изазове у тешкој конкурентској утакмици за финансирање оваквих европских пројеката, који су добродошли и свуда у свету.