ТИШИНУ ремете само додири стопала и степеништа. Спуштамо се у крипту. У рукама босиљак. Цвет кадифе. Завичајна ракија. Свеће и тамјан остављамо у порти да миришу и пламте и када живи пољубе ковчеге уснулих српских јунака. И, оду...

Ово је Храм архангела Михаила у Скопљу. Прелеп храм, делимично у боји Жиче и Пећке патријаршије. На крову паун, диви се свом новом перју. А, испод су кости. Кости српских ратника Велике војне, заустављени у јуришу надомак врата слободе. Кућног прага. Родитељске њиве и шљиве. Заручнице коју ни пољубили нису. Деце која су остала на мајчином млеку и, оне која су се родила, а која ће очеве црте лица читати са фотографије.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ГРАДЕ ХРАМ ЗА ШТИЋЕНИКЕ: Васпитно-поправни дом у Крушевцу добија цркву (ФОТО)

У крипти 1.200 посмртних остатака српских ратника. Почивају у дрвеним ковчезима, већина потпуно заборављена, али, нашли мир, овде, под крилима анђела и овог храма.

ТРАЈЕ нема прозивка:

Миладин Станојевић. Милутин Ђуровић. Михаило Вукомановић. Михаило Младеновић. Милан Драгојловић. Милан Миладиновић. Милан Љубић...

И, тако редом, само имена азбучним следом исписана на металним плочицама.

Ко их је чекао? Мајка? Жена? Деца? Отац који се надао сину да заору прву бразду у слободи? И после пробоја Солунског фронта, чију 101. годишњицу смо ових дана обележавали, водиле су се дуге борбе управо овде, у подножјима скопских брда.

- Када је краљ Александар 1928. посетио хумке ратника, било је ово непрегледно гробље оних који су животе положили на олтар отаџбине Србије - прича нам свештеник Ацо Ћосевски, старешина храма. - Тада је краљ решио да подигне ову цркву у њихову част и славу. Док је трајала градња, потомци од око 2.000 бораца однели су кости предака у завичај. Они, које нико није тражио, нашли су мир у крипти храма.

Црква архангела Михаила у Скопљу

СВЕШТЕНИК отвара крипту поклоницима и поштоваоцима српских ратника и по неколико пута дневно, ових дана, када се сећамо времена жртвовања и подвига српске војске током и после пробоја Солунског фронта. Долазе и они који у крипти храма немају претке. Али, упале им свећу, поклоне се. Веза није само презиме у којем траже своје корене, већ и дивљење и поштовање за јунаке. Многи ово место походе годинама: крај септембра и почетак октобра, овде је место сусретања, тишине и дивљења. Али, мало је оних који знају колики је и какав је значај овог српског меморијала.

- Зачуде се, понекад, људи кад дођу први пут - прича свештеник Ћосевски. - Кажу ми: нисмо знали. Одговорим им: моје је, децо, да отворим костурницу. Да испричам колико знам. А, на вама је да памтите. Да. Да памтите.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВОЈВОДИНУ САЧУВАЛИ У СРБИЈИ: Дан када су демонстранти јогуртом гађали говорнике аутономашке власти (ФОТО)


СЛУЖИО ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА

ТЕМЕЉИ Храма архангела Михаила, у славу и част палим српским ратницима, постављени су 1930. За непуне четири године црква је завршена. Освећена је на Аранђеловдан, 21. новембра 1934. Литургију је служио патријарх српски Варнава.

Ових дана, када се крипта отвара и више пута дневно, удружења потомака солунаца обавезно дочекује и неко од представника Амбасаде Србије у Скопљу. Догоди се, понекад, да се чује и питање: је ли ово српска или македонска црква? На овакве провокације, одговара се: не реметите мир уснулих ратника.

БРАЋА ЖЕРАЈИЋ

У ПОРТИ храма чува се с поштовањем гроб браће Жерајић. Бележимо да је у масивни мермерни споменик уписано: "Овде почивају браћа др Милан, санитетски ђенерал и др Ристо, санитетски мајор и хирург, рођени у Невесињу". Ристо је погинуо код Кукса, прелазећи Албанију 1915, Милан је умро годину пре завршетка храма. Њихов гроб одавно није посетио нико од потомака.