НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ: У Араду глађу уморено 3.000 српских душа!

Новости Онлине

субота, 21. 09. 2019. у 17:57

НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ: У Араду глађу уморено 3.000 српских душа!

Одвођење српских цивила
Фото: Архива Савеза Срба у Румунији

Непознати документи о страдању наших сународника у Аустроугартској у годинама Великог рата
Непознати документи о страдању наших сународника у Аустроугартској у годинама Великог рата.

Списи су пронађени у подруму Владичанског двора у Темишвару.

Најмлађа жртва била је тромесечна беба, док је најстарија била Миља Токић (106).

Павле С. Станојевић доноси прво сведочанство о злочинима над српским цивилима.

Опширније читајте сутра у недељном издању "Вечерњих новости".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Анти Антифа

21.09.2019. 19:06

Није то непознато него смо се ми одрекли нашег народа у Банату,Ердељу и Влашкој.Од њих су унијаћењем направљени данашњи Румуни. ДНК нам је исти

Dusan

21.09.2019. 19:55

@Анти Антифа - Tako je, za sve se to zna, ali samo je nama zabranjeno da trazimo pravdu, jer nas zadnjih 100 godina vode oni kojima nije iskreno stalo do nas

Pera Detlić

21.09.2019. 19:20

opet se otkriva nešto da bi se neko mrzeo!?ako nemate nešto za zbližavanje ljudi,nemojte ni ovakve stvari da se mrzimo.

ZORAN

21.09.2019. 19:46

@Pera Detlić - Ne treba nikoga mrzeti samo nije trebalo dozvoliti da se mnoge stvari sakrivaju

Ivan Zgrozeni

21.09.2019. 21:49

@Pera Detlić - Vi Hrvati ste zeleli neovisnosti i dobili ste je. Nemojte citati nase novine. Imate svoje "neovisne".

Nikola U.

21.09.2019. 20:32

Srpske kosti svuda rasute! I nečasni izrodi srpski što za ljubav "bratstva i jedinstva" njihove kosti negiraju i gaze! Možemo barem da se sećamo tih mučenika!

vitez

21.09.2019. 21:29

To se znalo, moja dva djeda su tu nastradali ja sam osamdesetih godina lično išao u Arad i tražio bilo kakvo obiležje i nema ništa, postoje neka groblja ali oni su bili Srbi iz BOSNE I oterani su tama jer nisu hteli u Austrisku vojsku.

Niški

21.09.2019. 22:23

Ih a koliko ih je samo internirano u onu pustaru u Rumuniji pod Čaušeskuom kada je slomljen i poslednji otpor Srba nasilnoj Rumunizaciji ali to nećete čuti nigde u mas medijima ili u zvaničnoj istoriji jer se o tome ćuti. Tada su gladju i bolestima moreni Srbi do te ,mere da su nakon pristanka na promenu prezimena odbijali više ikada da priznaju ili prihvate da su oni u stvari Srbi. Velika je muka oduvek pratila naš narod.