ЕВО, у овој соби, за овим округлим столом, седели су један прекопута другог Тито и Дража. Судбина нашег народа те ноћи између 26. и 27. октобра 1941. године била је у њиховим рукама. Баш овде у кафани мог деде, у Брајићима, недалеко од Равне горе. Преговарали су о заједничкој борби против окупатора и међусобном примирју. Не знам ни да ли је договор постигнут и какав, јер историју пишу победници, па је испало да је Дража издао свој народ, али ја у те приче не верујем. Ни ја, нити било ко из ових крајева.

Овако Светозар Бајић (70), власник чувене гостионице у Брајићима, за "Новости", прича о значају једне кафане грађене крајем 19. века. Он је, прошлог викенда, председника Србије Александра Вучића док је у Прањанима учествовао у обележавању 75 година од мисије "Халијард", молио да му држава помогне у њеној обнови.

- Помоћи ћемо вам да реновирате кафану, а да се не мења власништво - рекао је председник Вучић и у знак договора руковао се са Брајићем.

Прочитајте још - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита

Табла на кафани, на којој су уклесане речи о историјском сусрету Тита и Драже, чак четири пута је мењана.

- Последња је постављена 1977. године, и она говори да је Михаиловић неколико дана после састанка наредио напад на Врховни штаб и партизанске одреде у западној Србији и тиме започео отворену издају и служење окупатору. То су написали комунисти, они који су у рукама држали и нож и погачу. Ако би држава помогла у обнови кафане, тражио бих да скину садашњу таблу и да се направи нова, где би писала истина, а не да се љага име нашег Чиче - казао нам је Бајић.

Светозар Бајић и Радомир Петровић

Светозар додаје да је кафану подигао његов деда Обрад Бајић, да је он водио посао у њој, те да је то била чувена механа на путу који је повезивао Чачак и Ваљево и да је била место где су трговци са обе стране свраћали на конак. Касније ју је наследио његов отац Радовин. Међутим, у послератним годинама кафана је 1957. године, као стални трн у оку комунистима, национализована. Њоме је све до пре шест година газдовао ПИК "Таково".

- Пуних 40 година је трајала моја борба да вратим кафану. И успео сам. Покушао сам и још се борим да је реновирам. Нешто сам мало и урадио, али са мојом пољопривредном пензијом, не могу много. Мора кров да се замени, иначе ће се урушити - рекао нам је Светозар, напомињући да кафана има 380 квадрата и да је радила све до двехиљадитих година, била издавана угоститељима, они је издавали за весеља...

Натпис на кафани постављен 1977.

Први комшија, чија је кућа прекопута саме кафане, - Радомир Петровић Рајо (82) још у сећањима држи ноћ када су у Брајиће стигли Тито и његова пратња.

Прочитајте још - Тито и Дража раме уз раме

- Сећам се доласка Броза и коњице, титовке и звезде на челу и коњаника који су носили кратка наоружања преко рамена. То је била цела свита која је стигла на Равну гору. Ушли су у кафану и цео састанак је одржан иза затворених врата под велом тајне - испричао нам је Радомир. - Међу Дражином делегацијом био је и потпуковник Драгослав Павловић. Он је после тог сусрета мом оцу причао како је Тито на једној руци имао оштећене прсте, то сам добро запамтио, па се ја питам ко је био онај човек који је касније водио нашу земљу...

Рајо се сећа и приче о "неком Јапанцу", који је био одан Дражи. Он га је, вели, молио да те ноћи убије Тита.

Сто за којим су седели Тито и Дража

- Тај Јапанац, тако су га звали, није имао ни оца, нити мајку... Не знам како је дошао код Драже, али сви су у то време причали да је био јак као бик и да је давао живот за краља. Уочи сусрета овако је причао Дражи: "Чича, молим те, дозволи ми да ликвидирам Тита и његову пратњу." Али је на то Дража одговорио: "Дао сам му часну официрску, часну хришћанску реч да му неће длака са главе фалити", а Јапанац му је само казао: "Ти њему поклони живот, а он ће теби главу узети." И тако и би - казао нам је Рајо.

Прочитајте још - Хитлер и Мусолини се плашили Драже

САМО ДА СЕ НЕ СРУШИ

ДАНАС је кафана под катанцем. Светозар тек понекад отвори врата, излуфтира је и позове комшију на чашицу разговора. Вели нам да је не би продао ни за какве паре.

- Она је под заштитом државе. Ваљда ће председник испунити обећање. Волео бих само да је доведу у ред да се не сруши. Нека је отвори неко, нека поново ради, или нека направе какав музеј. Само да се не уруши - каже Светозар.

ПРОПАО ПОСЛЕДЊИ ПОКУШАЈ МИРЕЊА ЗА СТОЛОМ У МЕХАНИ

СУСРЕТ у Брајићима, према историјским подацима, био је последњи покушај да се организује заједничка партизанско-четничка команда. Пре тог, Тито и Дража имали су састанак у Струганику, родној кући војводе Мишића. За разлику од првог сусрета, на другом је, наводно, склопљен привремен споразум. На састанку је начелно гарантовано одржавање непромењеног стања у међусобним односима и сугерисано избегавање сукоба. Договорено је да се оружане акције координирају, да се ратни плен дели, да се Михаиловићевом штабу, из фабрике оружја у Ужицу, испоручи 1.200 пушака и извесна новчана средства. Заузврат, Михаиловић је Титу обећао да ће с њим поделити шта год падобраном стигне од Британаца. Иначе, историчари прецизирају да је у свим преговорима између народноослободилачког и четничког покрета увек било спорно питање организације власти на ослобођеној територији.

Тито је инсистирао да састанку присуствује и представник Велике Британије при штабу Драже Михаиловића Дејн Тајрел Хадсон. Али Дража је то одлучно одбио, са образложењем да се ради о унутрашњем југословенском питању, а да је он легитимни представник југословенске владе, што је тада заиста и био.