Нађа (6) до школе пешачи пет километара, у предшколском први пут пробала чоколадно млеко и кроасан

Јелена ЋОСИН

уторак, 17. 09. 2019. у 13:02

Нађа (6) до школе пешачи пет километара, у предшколском први пут пробала чоколадно млеко и кроасан

Најлон као замена за прозоре

Шестогодишњакиња живи у тешким и нехуманим условима, мајка је напустила када је имала само пет месеци, а отац пре нешто више од годину дана. Бака Славица гледа да дете изведе на прави пут

СВАКОГ јутра, са штапом у рукама, бака Славица и њена унука Нађа препешаче до школе у Нишу пет километара, идући пречицом кроз њиве, прелазећи преко ауто-пута, па кроз град. И исто толико у повратку, истим путем. Иако болесна, и готово да се једва креће, не размишља, каже, о мукама, већ гледа да дете изведе на прави пут, када већ то њени родитељи нису желели.

Шестогодишња Нађа Билбија, у тешким и нехуманим условима,одраста уз баку и деку, након што су је родитељи напустили - мајка када је имала само пет месеци, а отац пре нешто више од годину дана. У кући без купатила и топле воде, пуној влаге и буђи... Полазак у предшколско, 1. септембра, за девојчицу је значио почетак потпуно новог живота, јер је тада први пут стекла другаре, пробала чоколадно млеко, кроасан са кремом, али и први пут чула за играоницу.

Све то и још много тога што детињство данашњице подразумева, бака Славица (69) и дека Светомир Младеновић (78), иначе срчани болесник и астматичар, Нађи нису могли да приуште са својим скромним примањима и од социјалне помоћи. Ипак, дуговања према држави немају и редовно плаћају све рачуне. Бака се мучи како зна и уме да девојчица увек има топлу гардеробу, а сада и књиге и све остало што јој је за школу неопходно.

Прочитајте још - СЕДМОГОДИШЊАК ДОБИЈА ПРИВРЕМЕНОГ СТАРАТЕЉА: Деда преузима бригу о Мирку

- Није ми тешко, не размишљам о својој болести, иако ме нога некад много боли, али зато увек кренемо мало раније ка школи. Моја Нађа није гладна, али одрасла је једући маст и хлеб. То ручка и то највише воли. Одећу јој купим на бувљаку за 50 динара по комаду, основно, колико могу. Првог дана је до школе ишла у гуменим чизмама, јер је било кишно, али када смо дошли до дворишта обула је чисте патике и у школу ушла као и сва друга деца, уредна и чиста. Ја толико могу да пружим, а да помогне, нема ко. Син је напустио дете прошле године, разболео се и одселио у Краљево, тамо сада живи са другом женом. Мајка је се одрекла судски, мало по рођењу. Никад нико није хтео ни да саслуша наше муке - прича за "Новости" бака Славица, док марљиво припрема унукицу за школу.

Борац за пример, бака Славица не дозвољава да дете осети да јој било шта фали.

- Иако до школе пешачимо и по 50 минута, ја јој успут причам бајке, па нам време брзо прође. И код куће се играмо, легнемо на под па се ваљамо, па после дека и ја једва помогнемо једно другом да устанемо. Болесни смо и стари, али за унуку дајемо црпимо неку снагу коју нисмо ни знали да имамо. Ипак, сада међу другом децом Нађа види да јој је штошта било ускраћено и да они живе другачије од ње и душа ме због тога боли - каже нам Славица и додаје да је школа "Мирослав Антић" прва институција која се заузела за живот овог детета и њихове породице.

Прочитајте још - И ОТАЦ И МАЈКА: Деда званично постао старатељ свом унуку

Нађа се већ другог дана од поласка у предшколско разболела, има астму, користи пумпицу и лекове, јер је кућа пуна влаге.

- Најгоре је зими, јер не успевамо да загрејемо кућу на којој уместо прозора имамо најлоне. Када сам васпитачици испричала наш случај, она је заплакала и обећала да ће помоћи макар да Нађа добије књиге и превоз до школе - каже бака Славица.

А мала Нађа нема баш никаквих жеља. Другаре је, каже, стекла, а сада има и "краљицу са неба", васпитачицу коју воли готово исто као и баку. Све што би желела је само да школа траје мало дуже.

- Имам пуно другара и ускоро ће ми прославити рођендан у играоници. Писаћемо позивнице и донеће ми велику торту, тако да имам све - каже раздрагана девојчица.

Бака и Нађа на путу до школе


ВАСПИТАЧИЦА ОТВОРИЛА РАЧУН ЗА ПОМОЋ

- БИЛО ми је чудно када је првог дана дошла у гуменим чизмицама, али нисам ни слутила у каквим условима дете живи. Одмах сам обавестила Савет родитеље и директора да бисмо некако помогли девојчици. Нађа је марљива и паметна, има добро памћење, маштовита је и креативна, свима нам се срце кида због ње - прича њена васпитачица Милица Маринковић (на слици са Нађом).

Она каже да је одмах отворила жиро-рачун за помоћ Нађи, на име девојчицине баке Славице Младеновић - 250 - 3200013151500 - 64 и да су родитељи почели да уплаћују новац како би им помогли. За почетак су им однели храну и много тога што овом дому недостаје за иоле нормалан живот.

БРИГА О УГРОЖЕНОЈ ДЕЦИ

ДИРЕКТОР школе "Мирослав Антић" у Нишу Милош Станковић каже да је Нађина прича ганула све запослене и да није било дилеме да ће се сви одмах заузети да помогну колико могу.

- То је принцип наше школе, када постоји дете са неким посебним потребама, социјално угрожено или има неки други проблем, трудимо се сви заједно да изађемо у сусрет и учинимо све што можемо. Тада се укључују сви наставници и професори да заједно помогнемо. Успели смо засад да обезбедимо такси да их вози током зиме до школе и назад, али то је само почетак, видећемо шта још можемо да учинимо за њих - прича Станковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

Dejan Š.

17.09.2019. 13:53

Свака част васпитачици и школи.Придружујем се акцији.

Dora

17.09.2019. 13:53

Zašto ne objavite i ostale podatke koji su vezani za račun. Živim na zapadu, sama sam odrasla bez roditelja u najtežim uslovima. Pomažem djeci koja su u teškim uslovima. Uhvati me muka i očaj koliko se publikuje parada u Beogradu, a ovakvim slučajevima se ćuti. Više puta sam dala komentare po novinama, ali neće da objave.

neša

18.09.2019. 03:04

@Dora - Evo našao sam ja.Pomoć za NađuSvi koji žele da pomognu maloj Nađi mogu to učiniti uplatom na broj računa:250-3200013151500-64MLADENOVIĆ SLAVICAHUMANITARNA POMOĆ ZA NAĐUNa ovom linku ima http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3662992/pristojan-krov-nad-glavom-pre-zime--imperativ-za-malu-nadju.html

Vlada

18.09.2019. 07:15

@Dora - Bilo bi lepo da se objavi ime banke gde je otvoren racun da bi mogli uplatiti sredstva za pomoc Zaista dirljiva prica koja dotice srca ljudi

Dora

18.09.2019. 14:59

@Dora - neša, hvala! Za uplatu iz inostranstva potrebni su iban, bic i naziv računa. Ovde imamo samo naziv računa. Ovi podatci su važeći samo unutar zemlje. Zato apelujem na "Novosti" da objave pune podatke. Djetetu je potrebna materijalna pomoć i krov nad glavom zbog zdravlja. Djevojčica treba baku i deku, ona nije zapuštena. Oni dobro brinu o njoj. A kako će ići zimi po kiši, snijegu i mrazu?

Raca Milosavljevic

17.09.2019. 14:50

... bilo bi lepo da drzava odmah to resi na jedini nacin ....da se iz nekog fonda izgrade cetiri zida i da mala Nadja ima normalne uslove za zivot ...naravno i socijalnu pomoc da dobije ....zar je to puno za nasu drzavnu kasu? ... slicnih slucajeva ima jos sirom Srbije ali ne toliko puno da institucije nemogu da brzo i kako treba pomognu ...

snezana

18.09.2019. 19:26

@Raca Milosavljevic - I tu treba bit oprezan, da ta cetiri zida sjutra ne naslijedi "otac" pa da dijete na ulicu zavrsi.

Zeljko

17.09.2019. 17:07

Jadno dete.. treba pomoci .. da je neki napraviti sms da se posalje sigurno je mnogo lakse pomoci... a tata sto se odselio sa novom devojkom sta reci...

Dora

18.09.2019. 02:57

@Nemanja - Nemanja,nismo bijedna država,nego su ljudi mentalno bijedni.Dijete ima oba živa roditelja,a prepušteno je baki i dedi koji sami žive teško.Ja sam imala živog oca koji nije htjeo znati za mene,bila prepuštena sudbini.Moja baba bila staratelj,dolazila u podstanarsku šupu svakog prvog kada dolazi porodična penzija,platila kiriju,ostavljala me,nisam imala ni za hljeb.Znala sam da mi je samo škola spas.Dođoh na Zapad da zaradim za stan.Bijedu poznam,zato pomažem djeci.Sudbina nije naklonjena svakome.

Dora

18.09.2019. 03:10

Ljudi kako vas nije sramota dislike kliknuti. Kakav treba biti idiot pa to napraviti. Upravo zbog takvih i jeste ovakva situacija, ovih slučajeva i djece koja pate. Ja moju bijedu nisam zaboravila i ni lažnom prosjaku ne okrećem leđa. To nije hrišćanski. Odrekli se ljudi vjere pa svako zlo ima mjesta. Kada je pomoć u pitanju na Zapadu se uvijek govori da je hrišćanski pomoći ljudima. Ovdje se pomaže drugima pa niko nije gladan niti na ulici. Ovi što negoduju su toliko prokleti, nemam riječi!

stevan

18.09.2019. 09:19

i nisu krivi sto njihovi roditelji nisu roditelji. Ja na zalost nemam dece ali bi svakom detetu zelio pomoci oni su nasa buducnost