ГОВОР СА САХРАНЕ ВУКА КАРАЏИЋА: Само Господ за Србе учинио више од њега

Владимир Митрић

недеља, 08. 09. 2019. у 16:02

ГОВОР СА САХРАНЕ ВУКА КАРАЏИЋА: Само Господ за Србе учинио више од њега

Вук Стефановић Караџић

"Новости" објављују опроштајни говор са сахране Вука Караџића, 1864. у Бечу. Архимандрит Герасим: Оно што је за хришћане Јерусалим, за српску културу је Тршић. Срицаће га и учити наизуст ђаци наше отаџбине уз слова из најлепше азбуке

"Ево нас, браћо Срби, над покојником живљим од свих. Данас ми овде окупљени, смртни и пролазни, испраћамо у вјечност бесмртника. Овај датум ући ће у историју Србије, Европе и свијета. Срицаће га и учити наизуст ђаци наше отаџбине уз слова из најљепше азбуке, и пјеваће о њему уз епске пјесме које је обесмртио овај бесмртник, и које су овјековјечиле њега и његов народ."

Овим речима, које "Новости" први пут објављују, после више од века и по, од реформатора српског језика, сакупљача народних умотворина и писца првог речника, Вука Стефановића Караџића, опростио се архимандрит Герасим Петрановић, у говору одржаном изнад његовог гроба, 7. фебруара 1864. године у Бечу. Захваљујући књижевнику из Шапца Николи Девури, аутору многобројних књига, опроштајни говор "изашао је на светлост дана" и први пут је доступан јавности. Девура, аутор романа "Ружа Тодорова" која сведочи о првој љубави Вука Стефановића Караџића, оца наше писмености и културе, спремајући документа за предстојећу екранизацију тог дела, успео је да пронађе последње речи архимандрита Герасима упућене српском великану.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Савезничко бомбардовање Лесковца: Младост уништена бомбама (ФОТО)

"Новости", уз сагласност Девуре, преносе комплетан говор угледног великодостојника СПЦ у којем је непогрешиво, још 1864. године, проценио и указао на то колики ће велик и пресудан значај Вук Караџић имати и вековима касније.

У говору архимандрит Герасим даље каже:

"Велику свјетлост српског средњег вијека утулило је агарјанско ропство, и прогнало Србе са европске и свјетске културне сцене. Вук Стефановић Караџић, самоуко сељаче из Тршића, титанским напором и подвигом, вратио је свој народ на велика врата у дворе Европе и свијета. Срби су, захваљујући њему, стали раме уз раме уз велике народе старог континента. Свети Сава је отворио врата и прозоре на српској кући, а Вук је упалио велику свјетлост у српској души.

Вукова родна кућа у Тршићу / Фото А. Стевановић


Окупљени данас око његовог одра, као некада древни Израиљ на ријекама Вавилонским, пјевамо завјетне пјесме и химне: Ако заборавимо тебе бесмртниче, нека нас заборави десница Господња. Овај највећи баштиник народног предања, печални трудбеник и сакупљач скривеног блага и драгоцијеног бисера српске културе, докорачао је дрвеном штулом на врх златног олимпијског трона европске културе и на њега извео свој народ. Вајмарски геније сагнуо се до земље пред њим и пред богатством српске народне душе.

Само је Господ више учинио за Србе од Вука Стефановића Караџића. Оно што је за хришћане Јерусалим, за српску културу је Вуково родно село Тршић у Јадру код Лознице. Вук је превео Нови завјет на народни језик, и српски језик сврстао међу велике језике свијета. Језик је народ. Вуковом реформом језика обновио се дух српског народа. Онијемели у тами вијекова ропства, Срби су кроз Вука златоусто прозборили и задивили Европу и свијет.


Унутрашњост Вукове куће у Тршићу

Предајемо данас Вуково уморно тијело туђој земљи, предајемо прах праху, а његову бесмртну душу и дјело - вјечности. Надајмо се да ће будућа покољења испунити његову жељу коју је изрекао на исповијести под мојим епитрахиљом, да се његови посмртни остаци пренесу у Србију. Горе проклетство од живота у туђини, јесте само смрт у туђини. Туђина је и мртвацу тешка. Утјеха свима нама нека буде сазнање да Вук Стефановић Караџић својим великим дјелом и животом припада цијелом свијету. Гдје год био, он је свагда и свуда свој на своме. Свијет је отаџбина генија. А Србија је тамо гдје је Вук!


Слава бесмртном Вуку Караџићу. Хвала Господу на овом великом дару српском народу и свијету. Амин."



Архимандрит Герасим, рођен у Шибенику, у Далмацији, био је један од најобразованијих свештеника и теолога свога времена. Као архимандрит, био је пријатељ и духовник Вука Стефановића Караџића, а и сам се читавог живота бавио књижевним радом. Био је један од уредника угледног књижевног часописа "Српског далматинског магазина". Сахрањен је у Манастиру Савина, као епископ бококоторски, где је службовао 32 године.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дарови Ањи и Нађи да лакше уче

ВЕЧНИ ПОЧИНАК У ПОРТИ САБОРНЕ ЦРКВЕ

ЖЕЉА једног од наших највећих и најважнијих мислилаца, рођеног 6. новембра 1787. у Тршићу, да почива у својој домовини, остварила се 30. септембра 1897. године. Ексхумација тела Вука Стефановића Караџића, али и Јернеја Копитара, великог словеначког лингвисте и Вуковог пријатеља, обављена је у исти дан, 28. септембра 1897. године на гробљу Светог Марка у Бечу. Том приликом су ковчег и посмртни остаци детаљно фотографисани, кости су опране у вину, а направљен је и гипсани одливак Вукове лобање.

Дочек посмртних остатака Вука Караџића био је посебно пажљиво организован у Београду где су се окупили многобројни грађани из Србије, Црне Горе, Босне, Хрватске... Од момента када је воз са Вуковим телом прешао реку и ушао на територију Краљевине, па све до краја сахране, непрекидно су звонила звона свих београдских цркава. Ковчег је идући ка Саборној цркви прошао свим важним београдским улицама, у пратњи свештенства и грађана. Караџић је сахрањен у порти Саборне цркве уз песму Јована Јовановића Змаја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (24)

Милош Марић

08.09.2019. 18:05

@Jovan - Таман посла, па да нам се пробуди национални понос! Зар не знате да такве ствари НЕ СМЕЈУ да се пуштају у ударним терминима! Само шоу, забава и лаке ноте.

Pitu Guli

08.09.2019. 17:31

Vuk Karadžić je modernizovao srednjevekovni srpski jezik i srednjevekovnu srpsku ćirilicu, a sve u skladu sa svojim genijalnim lingvističkim pravilom "piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano". Tome je prilagodio i gramatiku i sve drugo. Kao materijal je za svoj rad koristio srednjevekovna srpska dokumenta kojih i dan danas i nakon svih razaranja ima u popriličnom broju. Za osnov je uzeo dijalekt srpskog jezika iz crnogorskog dela Hercegovine odakle vuče svoje poreklo!

Dane

08.09.2019. 18:05

@Pitu Guli - Da, po nagovoru sa zapada tako da sada ne razumemo nas srednjovekovni jezik, ni da citamo ni pišemo za razliku od ostalih evropskih naroda

SaleA

08.09.2019. 18:16

@Pitu Guli - I to sve uz amin Austrije. Koji je to narod u svetu “reformisao” jezik? Da li je ta reforma dobra ili nije, trebalo bi da utvrde nezavisna istrazivanja a ne uporno ponovljena teorija “pidi kao sto govoris”Cinjenica je, da je i dan danas ogromna vecina ljudi - nepismena.

Миљојко

08.09.2019. 19:57

@Pitu Guli - Он је толико добро реформисао ћирилицу да је њена присутност данас међу Србима неких 10%, генијално нема шта. О томе да је његова реформа донела два говорна стандарда, а његов потпис на бечком договору безимени језик кога је после свако присвајао по жељи и нахођењу, о томе боље да не причамо.

марко

08.09.2019. 17:41

питам се, од чега су саздани људи који на овакву објаву стављају минусе...

Миро Марковић

09.09.2019. 07:00

@марко - марко, ови што стављају минусе на овако добро написани чланак о нашем Вуку Караџићу користе веома лошу "вутру". Ето, сада све знаш.

Милвас

08.09.2019. 18:27

Читајући говор Герасима Петрановића нешто нисам сигуран да смо напредовала у реторици.

Миро Марковић

08.09.2019. 18:41

Када је Вук Караџић радио на преправци србске азбуке, он није знао ништа о Лепенском Виру, Старчеву нити Винчи. Међутим, то није умањило његов допринос у ствараљу једине чисто фонетске азбуке у свету - СРБИЦЕ. Они, који још увек називају србско писмо "ћирилицом" треба да схвате да грчки калуђер Ћирило из 9. века нема никакве везе са писменошћу Срба, јер Срби су имали писмо неколико хиљада година пре Нове ере. Та подметнута лаж од стране Грка је откривена и оборена материјалним доказима. Тачка!

Didi

08.09.2019. 19:52

Klasična je nepismenost i neznanje okrivljavati Vuka da je austrougarski agent ili da je bilo šta činio na štetu srpskog naroda, TO ŠTO SRPSKI POLITIČARI i ELITA posle njega nisu bili sposobni da zaštite srpski narod i srpski jezik nije bila njegova greška, već greška njegovih naslednika.

Zoran

08.09.2019. 20:36

Da li je ikom palo na pamet zasto su skoro sve Vuikove pesme na jekavici? Vuk nije iz Bosne, iz Srbije je. I kako to da kad opsije i dogadjaje u Srbiji da jekavica? Pa jel mi nismo imali niti jednog narodnog pesnika koji prica ekavicu? Smo je proturao svoju gramatiiku i svoje J. Da li znate da se pre drugog svteskog rata, istorija pisala bez j? Masa reci do pocetka onog poslednjeg svteskog rata je bila bez j.

slika019

09.09.2019. 02:55

@Zoran - Zapadna Srbija je doseljena iz stare Hercegovine i istocne Bosne, kao i pola Sumadije. Ijekavica je bila ziva do pre 150 godina i u Sapcu, Valjevu, Uzicu, a u Vukovoj loznici je i dan danas ponegde u selima ziva. U Prijepolju i Novoj Varosi imas ijekavicu, oko Bajine Baste imas ijekavicu. Srpski govor zapadne Srbije je izvorno istocno-hercegovacki, koji je kasnije u gradovima presao u ekavicu, koja je nadvladala. Dzaba ti je druze, ijekavica je pola Srbije nekad zahvatala.... Uzivaj.

Ruben

08.09.2019. 21:36

".....Vuka Stefanovića Karadžića, oca naše pismenosti i kulture...." ni manje ni vise!!!! To bi trebalo da znaci da kod Srba prije copavog nije bilo ni pismenosti ni kulture....doduse budalastina je kod vas tradicija....imali ste doskora jednog copavog makroa iz kumrovca koga ste zvali takodje ocem itd.....nema vama kraja

Misao

09.09.2019. 02:53

@Ruben - Tome copavcu bi ti trebao pred kolena, jer pre njega i Srba, vi ostali (novostvoreni) niste imali nista, cak ni svest. Tvoj predak nije ni znao da ce od Srbina katolika, njegov unuk da se zove 150 godina kasnije - Hrvatom.

Бекана

09.09.2019. 08:21

@Ruben - "Рубене" ,да ли је будалаштина код нас традиција,није ваш проблем.То што код "вас" није било заинтересованих да се ради на сакупљању народних умотворина и да се народни језик прилагоди и приближи свом народу,је "ваш" проблем. А "господина" из Кумровца нисмо звали оцем.То никако није било могуће.Он је био ваше горе лист.Само кад више није био у тренду.лако сте га се одрекли и нама оставили. Више стоји да је преко наших леђа заштитио све остале од злодела која су чинили у 2.св.рату.

Gradimir Šušak

08.09.2019. 22:57

govor dostojan velikana srpske pismenosti, ćoveka koji je napravio kapitalno delo reformišući jezik i pravopis.

Syam

09.09.2019. 03:45

NE zelim uvrediti Vuka Karadzica, ali on nam nije bio potreban. Zar nije Nas jezik pre njega bio staroslovenski I on nam sve ispravi? Covek imao najbolje namere sli to nije bilo mudro za buducnost srbske nacije.

Миро Марковић

10.09.2019. 02:31

Желим да изразим моју велику благодарност Владимиру Митрићу на овом ументички написаном чланку о Вуку Караџићу а посебно на објављивању говора архимандрида Герасима у славу Вука Стефановића Караџића. Сузе су ми текле док сам читао његов инспиративни говор написан на велики начин највећем човеку наше писмености, наше савршене азбуке и наше јединствене културне баштине којом се препознајемо како у целој Европи. Вуков мото "Пиши као што говориш, читај као што написано" је његов живи споменик.