У СУСРЕТУ са величином, организацијом, архитектуром, богатством и редом који влада у Кини, питање се намеће само по себи - ако је комунистички систем све то тако добро направио, шта му то онда фали? Изгледа ништа, судећи по готово свим западним брендовима чије рекламе шљаште на сваком кораку у Фошану, где кошаркаши Србије бију битке првог круга на Светском првенству.

Нису западњаци гадљиви на јуане, без обзира на то што је Мао Цедунг на свакој новчаници. Добро знају да их Кинези имају и да им је стандард непрестано у успону. Уосталом, и Београд бележи раст броја кинеских туриста. Све што може да се купи било где у светским метрополама, може се пронаћи и у овом граду од седам милиона становника, на југу Кине. А како другачије и може да буде, с обзиром на то да је Кина највећи светски произвођач, највећи светски извозник и друга највећа економија света. Они који су тренутно прва економија, знају да није далеко дан када ће заменити места.

ОНО што је у овој причи битније је да смо се срели са ретко топлим, срдачним, благородним и насмејаним људима. Упркос тешкоћама у организацији и мукама са интернетом, Кинези проблеме решавају уз осмех и благи наклон. И када вам није ни до чега, јер везе са Београдом нема, не можете на њих да се љутите... Када су у питању Срби и Кинези, ту баш нема много додирних тачака, али једно нам је заједничко. Немају живаца да трпе гужве и застоје у саобраћају. Али, и у том слагању се брзо разилазимо. Док код нас нервозни возачи "легну" на сирену, а најнервознији прекрше одмах све што се може прекршити од саобраћајних прописа, по систему "ја ћу где ја хоћу и како хоћу", у Кини се задржавају само на употреби сирене. За нешто више од тога треба, ипак, имати нешто што се овде не сме написати, а сви знају шта је... Дакле, свака гужва се у Фосану завршава без излажења из аутомобила и потезања песница или оружја...

Прочитајте још - "НОВОСТИ" ЗАВИРИЛЕ У ЗОНУ ИЗВАН РУТИНЕ СРПСКИХ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦА: Кад нема "сонија", у шетњу до "Старбакса" (ФОТО)

СУСРЕТ са овим делом Кине протиче и у привикавању на нешто чега у нашим крајевима нема - реч је о стопостотној влажности ваздуха. Дише се, али осећете као да вам се неки невидљиви лепак лепи за плућа. Ноћна температура не иде испод 26 степени, дању се пење до 36, али висина целзијуса није проблем, колико је влага. Довољно је само да стојите напољу и бићете мокри за неколико минута. Врло брзо сунчани дан се претвори у пљусак, после кога тек настају озбиљне дисајне муке, када мегалополис почне да испарава. Уз то, чим се изађе без кишобрана, у року од два минута ће да пљусне. Ако се вратите по кишобран, за два минута ће да сине сунце а топла киша ће почети да гуши испарењима...

Репортери "Вечерњих новости" у Фошану, Владимир Прерадовић и Момчило Поповић


Колико год је на коловозима ред, ако сте пешак "на својој територији", на тротоару, прети вам озбиљна опасност од бициклиста! Они возе куда хоће, иако имају јасно обележене траке. Притом, ту је прави спектар - од обичних, преко електричних бицикала, које и не чујете, до разних "сокоћала" која превозе робу и разносе храну. И све бисмо то још како-тако преживели да они не возе, што би наш народ рекао, као муве без главе. После два дана хода "са главом која се окретала 360 степени", како би на време уочила одакле стиже опасност, било је јасно да треба ићи својим путем, па ако имате среће, добро је. Препустити судбину у руке кинеских бициклиста значило би да се спас од површине земље налази испод земље.

Тројица домаћина објашњавају колеги Прерадовићу како стићи до мењачнице


Фошан је са седам милиона становника предграђе Гвангџоуа, који има осам милиона житеља и са којим је повезан метроом. Укупно - 21 линија. На сваком улазу чека вас љубазно обезбеђење које ће вас замолити да своје ствари ставите на покретни скенер. Карте можете да пазарите на аутоматима, а цене им одређује километража коју прелазите на шинама. Вожња до четири километра је два јуана (30 динара), а затим расте по један јуан до осмог, односно 12. километра. Четири јуана (60 динара) потребно је новинарима из Србије за превоз од станице Зумијао до дворане у којој наступа наша репрезентација у групној фази такмичења СП. Наравно, не рачунате ви која је километража, већ се у три потеза укуца станица на којој се излази, а машина све израчуна. Ваше је да убаците потребан број јуана. Довитљиви Срби су се досетили да би могли да укуцају неку станицу пре па да изађу касније, али нико у Кини неће да се замера општем реду.

Сви су срдачни и дружељубиви


Прочитајте још - ЧУДЕСАН СУСРЕТ ИСПРЕД ДВОРАНЕ У ФОШАНУ: Победите Американце!

ОНО што јесте проблем у сусрету са Кинезима је споразумевање. Чак и традиционално сналажљивим Србима, који врло добро баратају "и ногама и рукама" када треба превести непреводиво, у Кини није лако. Енглески је мало коме познат. Али чак и кад почнете да се споразумевате ногама и рукама, српска верзија тог знаковног писма није компатибилна са кинеском. Ту на сцену ступају кинеска предусретљивост, љубазност и жеља да помогну странцу. Ако не знају шта их питате, примениће систем "ако ја не знам, знам ко можда зна". Често се деси да ни "друга рука" не схвата шта питате. На крају ће се, ипак, увек наћи неко ко ће схватити проблем или ће вас узети за руку и одвести тамо где треба.

Сви познати светски брендови имају своје продавнице


Тако је колега Владимир Прерадовић пронашао мењачницу после дводневне потраге. А мењачница је боља опција од банке, у којој због обичне замене девиза можете да останете и два сата. Кинези спроводе процедуре, а кад их спроводе, онда то раде онако како им посао налаже. Папирологија тражи своју жртву, јер треба попунити "мали милион" формулара, као када код нас тражите кредит за стан. Уз то, треба да водите рачуна о томе да вас "не ухвати" пауза. Траје два сата и за то време Кинези ручају и - спавају. Девизе ће вам заменити, али када прође пауза!

Вожња метроом до 4 километра стаје два јуана (30 динара)


ЗА ДЕЦУ НИЖУ ОД 1,2 МЕТРА - ВОЖЊА ЗА ЏАБЕ

ЈЕДНА од посебних занимљивости је и плаћање вожње метроом за децу. Ако је дете ниже од 1,2 метра, вози се џабе, и то је принцип по коме деца плаћају улазнице.

У метроу би могла да падне и опклада за озбиљан новац - ко успе да пронађе било какав папирић, отпадак или опушак, могао би да се обогати.

Бициклисти возе "као муве без главе"


КЛИМА - ДА СЕ СМРЗНЕШ

У ФОШАНУ је готово све климатизовано, укључујући и метро. Проблем за Балканце је то што када Кинези климатизују, они то наштелују тако да се смрзнеш. Онда човек не зна где је горе, напољу, на паклу, или негде унутра, "на мразу".

Возни парк за рубрику "има се, може се"


ТАКСИЈЕМ 10 КМ - ЗА 450 ДИНАРА

У КИНИ је један од проблема и како објаснити таксисти где желите да стигнете. Можете слободно да изговарате јасно, гласно и споро дестинацију, на пример "хотел Хилтон" (где је смештена репрезентација Србије), али то неће помоћи.

Два су решења - да неко упућен на кинеском напише адресу или да рецепционер позове возило, како би неко од службеника возачу казао где да вози. Вама остаје само да кажете таксисти "ни хао" (добар дан) и да се опустите. Старт је осам јуана (120 динара), али он укључује и бар неколико километара вожње. Од хотела, где су смештени новинари, до хотела наше селекције, има бар десетак километара, па нам таксиметар куца 30 јуана (450 динара). То је, отприлике, раздаљина од Миљаковца до центра Београда.

Куповина карата за метро