НАДА О МАЈОРУ ЈЕЗДИМИРУ: Mој отац је предводио устанике током рата у Пољској

Драган ВУЈИЧИЋ

01. 09. 2019. у 14:56

НАДА О МАЈОРУ ЈЕЗДИМИРУ: Mој отац је предводио устанике током рата у Пољској

Нада Дангић, Фото: П. Митић

Нада Дангић о мајору Јездимиру, који се у лето 1943. прикључио пољском покрету отпора и активно се борио против нацистичких окупатора у Варшави и Кракову

- ОТАЦ је био и пољски херој! У Варшавском устанку, јула 1944, командовао је бригадом која је од Немаца заузела зграду Поште, њихово најтврђе упориште у центру града. Када је устанак пропао, прешао је Вислу и вратио се у Краков. Већ 1945. у Пољску је дошао Родољуб Чолаковић, који је црвеноармејцима идентификовао Јездимира као "сарадника окупатора" у Другом рату. Они су га затворили у Лубјанку, одакле је успео да побегне.

Овако се оца, у исповести за "Новости", сећа Нада Дангић (78), архитекта у пензији.

- Пронашли су га негде у Румунији и изручили Титовој власти. Године 1947. осуђен је у Сарајеву на смрт и тада сам га први и последњи пут видела. Кости су му у некој јами на сарајевском гробљу са још 3.000 сапатника.

Прочитајте још - ЗБОГ РУСИЈЕ ПРЕЦРТАЛИ СРБИЈУ: Без позивнице за обележавање годишњице Другог светског рата

Мајор Јездимир Дангић (рођен 1897) био је најмлађи младобосанац осуђен на процесу 1914. После Првог рата био је жандармеријски па краљевски гардиста који је 1941. Петра Крађорђевића укрцао у авион из Никшића у Лондон. Мајор је током службе у Београду и Каменици био и успешан писац, који се у "Политици" и књижевним новинама потписивао као Мирољуб Богић.

Године 1938. са Бранком Ћопићем је на књижевном конкурсу САНУ у Београду поделио прво место за приповетку. Књиге историчара Вељка Ђурића Мишине најзаслужније су за Дангићеву "какву-такву" рехабилитацију.

Госпођи Нади није чудно што су на заслуге оца заборавили Пољаци, који ових дана обележавају почетак Другог светског рата. Никад нису контактирали са њом из ове земље, а мајора је и српска званична историја "почистила под тепих". А подигао је српски устанак против зулума усташа и муслимана у Подрињу 1941.

Мајор Јездимир Дангић

Његова ћерка тврди да није тачно да је Дангић сарађивао са Немцима. Истина је, каже, да је са генералом Бадером, војним заповедником Србије 1942. у Београду, преговарао о стварању Српске самоуправе у Источној Босни, али да до договора није дошло. Зато га је генерал Бадер и ухапсио априла 1942. по повратку са тог састанка у Бајиној Башти и послао у логор у Нирнбергу. Одатле је Дангић пребачен у концентрациони камп Колдиц-Либек и на крају у Стриј. Из њега је у лето 1943. побегао и прикључио се Пољском покрету отпора у околини Кракова.

Јездимир и Невена Дангић, Фото: Приватна архива


- Када сам га видела у канцеларији сарајевског тужиоца имао је не више од 35 килограма. Мајци Невени бацио се око ногу и љубио је. Двојица крупних момака-иследника су се смејала призору, а ја сам имала шест година и плакала сам - сећа се Нада.

СРПСКИ ОФИЦИРИ У ПОКРЕТУ ОТПОРА

СЕМ Јездимира Дангића још најмање двојица официра Краљевске српске војске су ратовала у пољском покрету отпора, који је формиран 1942. као Домовинска армија или Армија Крајове. То су коњички капетан Илија Дода Николић, из Прокупља, и капетан Драган Михајла Сотировић, из Врања. Овај последњи је у Врање донео и тајно показивао висока одликовања за свој допринос борби Пољака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

Neregistrovani

01.09.2019. 17:49

Kako da ne pamti!? 1947 g. je imala sest godina, a tada deca polaze u skolu, a pamte i mnogo ranije!Cemu sluzi ta niska opaska?

Niko

02.09.2019. 08:16

Kako da ne u šest godina si pamtio sve stvari al zato u 40, zaboravljas sta si jeo 6 dana ranije... Ako neverujes napisi u svesku sve sto si jeo i pio, radio,tj. Sva desavanja iz tog dana pa secekaj nekoliko dana, pa se zapitaj detalje.. Videces da 80 pisto neces znati

неимени

02.09.2019. 10:07

Поменути покрет отпора је формално био под командом Rząd Rzeczypospolitej Polskiej na uchodźstwie (Пољска влада у избеглиштву) која је како и данашња, а тако и све прошле пољске владе гледала Русију (СССР) као непријатеља. Зашто би онда Совјети гледали на тај покрет отпора благонаклоно и помагали му? Они да њима помогну, а ови да се сутра боре против њих. Нису Совјети били баш толике будале.

Жаре

02.09.2019. 17:07

@неимени - Како другачије да гледају на совјете, кад су их координисано напали са нацистима'39.?

неимени

02.09.2019. 18:36

@неимени - Да ли је баш тако? Совјети су вратили Украјину и Белорусију у матицу, односно територије које је Пољска окупирала за време грађанског рата у Русији. И зато Пољаци и ти с њима зовете Русе окупаторима? Јер су Руси вратили своје територије? Размисли мало. Ти исти Пољаци су скупа са Немцима отели територије Чехословачке 1938, дакле годину дана пре 1939 коју ти помињеш. Размисли још мало и немој слепо веровати свему шта чујеш. Ово је веом лако за проверити.

Жаре

02.09.2019. 17:06

@Francesco - Прво у склопу пољске армије, борили се и против нациста и против комуниста који су их координисано напали '39. Онако партнерски, што је и за очекивати од две сродне идеологије. А затим сви време рата против нациста. А кад су комунисти у Краљевини Југославији почели да сматрају нацисте непријатељима? Када су им ови напали земљу, или кад су напали свог партнера Стаљина?

Ljiljana

06.09.2019. 08:19

Neka mu je vecna slava i hvala! Kako su ljudi nekada bili hrabri. Sve ovo treba da ulazi u školske udžbenike.