ДА није било прастарог рударења, које нас је научило и савременим технологијама, не би било ни данашњег света технике. Ако бисмо, не дај боже, ми камарати престали с радом, свет би се вратио у своја ранија, цивилизацијска или нецивилизацијска доба. Палеолит, неолит...? Ми, рудари, у утроби планине Рудник, суочавамо се са историјским епохама наших претходника и са најновијим, савременим изазовима. Али, наш насушни лебац, вековима због мука и опасности нашег посла, симболично зван хлеб са девет кора, овде има много мање кора. Говоре овако, за "Новости", рудари предузећа "Рудник" и флотације "Рудник", на истоименој планини, крову Шумадије, изнад Горњег Милановца.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Рудник" отвара нове јаме


УПРАВО се навршава 15 година од приватизације тог рудника олова и цинка, једног од најзначајнијих за Србију и Европу, продајом београдској фирми "Контанго". Ту приватизацију, економски универзитетски стручњаци сврставају међу десет најбољих, најуспешнијих у Србији. Неки међу првих пет...

- Приватизација рудника 2004. заиста спада у једну од најбољих, најпоштенијих у Србији - уверавају нас камарати и њихове фамилије презимена Јаковљевић, Крњајић, Марковић, Илић, Ћирић, Благојевић, Ивановић... - Од 1992. до продаје, "Рудник" је био на ивици амбиса. Гинули су, повређивани су наши камарати... После приватизације, плате, животна сигурност, ископ и прерада руде су вишеструко већи, није било отпуштања, већ је запослено још много радника. "Рудник олова и цинка", како се раније звао, столећима је српско најзначајније подземно налазиште тих метала, а 2004. постаје први приватни рудник са подземном експлоатацијом у Србији после Другог светског рата. И, једна од ретких приватизованих фирми у Србији у којој се профит реинвестира у њен развој, уместо да се новац из ње извлачи.

ОВО је и једна од ретких фирми која редовно окупља фамилије свих својих радника. Током званичних пригодних датума, Дана рудара, али и мимо њих. Некада су њихови храниоци силазили у јаму опасности, а сада одлазе у јаму вере у егзистенцију и сигурност.

- Лане смо ископали 400.000 тона руде, а ове године смо за три месеца испунили план. Тренутно постоји милион тона резерви, за деценију копања. Лане смо за истраживања нових лежишта руде потрошили два милиона евра и избушили 45 километара бушотина. За пола ове године, избушили смо 20 километара, до децембра ћемо избушити 40, а онда једно време нећемо, иако можемо. У дубинама планине има резерви за будуће генерације, будућност рудника је осигурана. Сада су ту запослена 462 радника, а највише се јављају млади рудари - објашњава Ацо Илић, генерални директор "Рудника".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Отвара се шест рудника


РАДЕ И МАКЕДОНЦИ

ИЗ утробе земље, више од 400 метара под улазом и натписом "Срећно", руду ископавају и печалбари Македонци. Они су овде око две деценије, откако су рудници "Кратово" и "Злетово" у њиховој земљи угашени - каже Ацо Илић. - И почетком ове године, овде их је радило 70, а остало их је 18, јер су рудници у Македонији опет прорадили. Са 10 или 15 година стажа овде, могу стећи и српску пензију.


Павел Чарнацки и Гжегож Миклаш гости из Пољске


НАЈБОЉИМА И 1. 000 ЕВРА МЕСЕЧНО

- НАЈБОЉИ рудари зарађују хиљаду евра месечно, просечна плата је 65.000 динара нето, односно 115.000 бруто. За Дан рудара, најбољима су подељени чекови од по 120.000 динара. Они су Слободан Ћирић, Мирослав Илић и Предраг Благојевић. Ово је опасан посао. Некада је годишње било више од 30 повреда, нажалост, и са смртним исходом, а ове године их је било пет, и то лакших - каже Ацо Илић.


ПОЉАЦИ

ЗА "Рудник" вредно раде и два инжењера из пољске фирме "Карбон". Они су Павел Чарнацки и Гжегож Миклаш. Та фирма прави тунел дужине километар, са циљем да приђу рудном телу ГП које је откривено лане, а има око милион тона квалитетне руде.


Милораду Ивановићу директор Ацо Илић уручује признање



НАЈДУЖИ СТАЖ

РУДАР Милорад Ивановић овде најдуже ради, чак 40 година, док су за 30 година стажа награђени директор Илић, Љиљана Обреновић, Милутин Поповић, Десимир Радојичић и Александар Михајловић.