СРБИН КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ПОХОДУ НА МЕСЕЦ: Освајао сам свемир, али Србија је у мом срцу

Драгана МАТОВИЋ

понедељак, 15. 07. 2019. у 22:02

СРБИН КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ПОХОДУ НА МЕСЕЦ: Освајао сам свемир, али Србија је у мом срцу

Дејвид Вујић, Фото: Приватна архива

Дејвид Вујић, један од седморице Срба који су учествовали у походу на Месец. Учешће у кампањи "Ви сте свет" посветио колегама из "српске седморке"

ПРЕ тачно пола века, амерички астронаути Нил Армстронг и Едвин Олдрин први пут су крочили на Месец. Мисија "Аполо 11" спустила се на површину Земљиног сателита 20. јула 1969, а Армстронг је тада изговорио легендарну реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Мало је познато да су у остваривању те непоновљиво важне мисије били укључени и Срби. Један од њих, Дејвид Вујић, за три дана стиже у Србију. Он и његова супруга Џунџер Вујић, која је више од 35 година обављала високе функције у различитим одборима америчког Конгреса, долазе на позив Амбасаде САД у Београду.

Вујић је један од седморице инжењера српске националности који су радили на америчком свемирском програму шездесетих и седамдесетих година. Један од најзнаменитијих америчких Срба провео је више од 45 година у аеронаутици и авио-индустрији и дао велики допринос у областима војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, али и унапређења бизниса и политичког лобирања.

- Можда већ знате да сам, нажалост, једини преживели члан такозване српске седморке из тима за лансирање "Апола" у свемир - каже Вујић на почетку разговора за "Новости". - Прихватио сам позив да учествујем у промотивној кампањи америчке амбасаде "Ви сте свет", поводом прославе педесетогодишњице слетања "Апола" на Месец, са нагласком на допринос Американаца српског порекла - научника, инжењера и оперативаца, који су утицали на успех програма свемирских истраживања. Своје учешће у овој кампањи посветио сам преминулим колегама и на тај начин им одајем пошту. Инсистирао сам на томе да њихова имена и њихов допринос буду споменути у кампањи, која је на понос српске заједнице.

У свемирском програму посвећеном освајању Месеца учествовали су и Славољуб Сем Вујић, Милојко Мајк Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав Шурбатовић.

Дејвид Вујић са супругом, Фото "Фејсбук"


Банаћанин Славољуб Вујић био је задужен за истраживања, тестирање и процену квалитета, Никшићанин Милисав Шурбатовић пројектовао је систем за слетање, а Личанин Павле Дујић бавио се обрадом података. Његов земљак Петар Галовић учествовао је у пројектовању система, а Данило Бојић из Колашина био је главни инжењер и пројектант излаза за случај опасности на свемирском броду. Славонац Милојко Вучелић био је члан не само мисије "Аполо 11", у којој је био задужен за решавање проблема приликом лансирања, већ и драматичне "Аполо 13", када је спасао астронауте. За овај подвиг амерички председник Ричард Никсон одликовао га је највишим америчким цивилним одликовањем - председничком медаљом слободе.

- Ја сам био одговоран за управљање програмом и пројектом задуженим за надзор над целокупним пројектним и управљачким активностима у вези с пројектовањем, тестирањем и проценом квалитета система и подсистема свемирског брода "Аполо" у садејству са главним подизвођачима и добављачима, као и подношењем извештаја о стању летелице надлежном одељењу НАСА - објашњава Вујић. - У извештају су били наведени и позитивни и негативни аспекти забележени током извођења програма, након чега су уследили састанци са комбинованим тимом инжењера и научника НАСА, "Северноамеричке авијације" и астронаута, да би се усагласила решења без губљења времена и у задатим програмским роковима.

У то време Вујић је радио у "Северноамеричкој авијацији", која је била једна од највећих ваздухопловних и авио компанија у Сједињеним Америчким Државама.

- НАСА је поверила пројектовање и развој свемирског брода "Аполо" нашем сектору за свемирске и информационе системе, а истим уговором је програм ракетних система "Сатурн В" поверен нашем сектору за ракетну динамику, у шта је био укључен и наш сектор електронике, такозвана аутонетика, који је разрадио интегрална кола за поменути програм - каже Вујић. - Заједно са Семом (Славољубом) Вујићем, ја сам тада премештен и прихватио сам да радим на програму "Аполо".

Неколико година касније, Вујић је отишао у приватни сектор и био на кључним, руководећим позицијама у неколико водећих америчких и међународних фирми. Радио је као лобиста, извршни директор за владине послове и консултант у области ваздухопловства, заштите животне средине, транспорта енергије и безбедности, укључујући безбедност у ваздухопловству и заштиту критичне инфраструктуре. Био је саветник високих владиних званичника, од Картерове до Бушове администрације. Суоснивач је америчке војне службе за обезбеђивање приступачног стамбеног простора активним и пензионисаним припадницима америчке војске, као и ветеранима са инвалидитетом.

- Неколико година сам радио у америчком ваздухопловству, након чега ми је понуђено место у аеронаутичкој фирми "Северноамеричка авијација", где сам активно учествовао у пројектовању и развоју ваздухоплова и свемирских бродова, али и система за војну и комерцијалну употребу - говори нам. - Одатле сам послао и предлог авио-индустрији "Соко-Мостар" да буде партнер у производњи једног од наших авиона. Док сам био директор у авионској компанији "Авиони Марсел Дасо", ангажовао сам се и на продаји авиона "фалкон 50" југословенској влади за потребе председничког и ВИП транспорта.

Српски инжењери који су учествовали у пројекту "Аполо", Фото: Приватна архива


Мада је рођен и одрастао у Мидленду, у Пенсилванији, градићу познатом по производњи челика, смештеном 50 километара северозападно од Питсбурга, Вујић своју православну веру и српске корене није заборавио:

- Мој отац се доселио у Америку из славонског села Окучани уочи Првог светског рата, након што се у српској војсци борио у два балканска рата. Мајка ми је из породице Тодоровић, из места Глина у Лици - истиче Вујић. - Отац је знао да каже да имам среће што сам рођен у Сједињеним Америчким Државама, али да никад не треба да заборавим оно што ми је у срцу. Да нешто треба да дам заузврат свом српском наслеђу, да волим нашу историју, традицију, обичаје и песме, Бошњаковићеве Руковети, на пример.

Послушао је оца.

- Поред тога што сам један од оснивача и председник Теслине научне фондације, ја сам и потпредседник Српског института, члан Борда директора Пословног савета САД и Србије, оснивач и председник Удружења америчких бирача српског порекла - САВА, Фондације за споменик Михајловићу и Српског националног савеза - каже Вујић. - Такође сам свирао контрабас са неколико тамбурашких оркестара и имао задовољство да наступам као џез бубњар са српским џез музичарима Душком Гојковићем и Мићом Марковићем.


ГОСТОВАЊА

ТОКОМ неколико дана Вујић ће гостовати на Машинском факултету, у Петници, Центру за промоцију науке, САНУ, Математичкој гимназији и Америчком кутку. Посетиће и Националну опсерваторију, Музеј Николе Тесле и Музеј ваздухопловства. О свом животном искуству, америчкој свемирској индустрији, доприносима америчко-српских инжењера и научника, разговараће са младим студентима, Владиним званичницима, академицима...


СКИДАЊЕ ВЕЛА МИСТЕРИЈЕ

ДО данас, према мишљењу многих, прво слетање на Месец обавијено је и велом мистерије. На питање да ли су Американци заиста слетели на Месец, Вујић одговара:

- Предлажем да ви и ваше колеге дођете на моје предавање да бисте добили одговор на то питање - поручио је Вујић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

BOŽA ZEMUNAC

15.07.2019. 22:19

Čista laž, Ameri nikada nisu bili na mesecu. Jer da jesu, oni bi to komercijalizovali do besvesti.

Samo čekam

15.07.2019. 22:56

Samo čekam komentare onih koji će požuriti da kažu da se slijetanje na mijesec nikad nije desilo. U redu, hajde da u to povjerujemo ako objasnite zašto bivši SSSR nije odmah opvrgao tu tvrdnju ?

Marko

15.07.2019. 23:01

sposobni ljudi,nema sumnje,al' kako nemogose malo urgirati 99. da nas makar malo manje bombarduju

Los Angeles Vasojevici

15.07.2019. 23:10

Bez teksta ostadoh,svaka cast Srbendo,citajuci sve ovo i znajuci koliko je nasih jako uspjesnih sirom svijeta od Berana i Budve,preko Banja Luke, pa sve do Beograda i ostatku planete,ne mogu da ne zazalim zasto su nas bombardovali i zasto ne pruze ruku pomirenja koji im Srbi bezuslovno daju,cak i posle svega!?! Zar nije predivno sve ovo cuti i sa ponosom isticati koliko smo dali i Americi i cijeom svijetu i bilo bi ljudski i fer da dobijemo nagradu za sve ovo,makar u vidu prijateljskih odnosa