Бора и Ержика добили наследнике

Ј. ЛЕМАЈИЋ

субота, 13. 07. 2019. у 19:00

Бора и Ержика добили наследнике

Младунци орла, фото М.Мишковић

Једини гнездећи пар орлова крсташа у нашој земљи, који су искоришћени и као симбол на застави Србије, живи у Српском Крстуру недалеко од Новог Кнежевца

СРЕЋНО је село које у свом атару има крсташево гнездо, говорили су наши преци широм Србије. Стара пословица сада важи само за Српски Крстур, село код Новог Кнежевца, где живи једини пар гнездећих орлова крсташа.

Ту импозантну птицу, с распоном крила од два метра, која је вековима ширила страхопоштовање на овим просторима, наш народ је толико ценио да је постала симбол Србије. Али како у нас често бива да не чувамо оно што имамо, орао крсташ више не кликће са висина српског неба. Сем на грбу, може се видети једино тик уз тромеђу Србије, Мађарске и Румуније, у атару Српског Крстура, села на левој обали Тисе, које у свом имену носи борбу хришћанског света за очување своје вере.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈЕДИНИ ПАР ОРЛОВА КРСТАША КОЈИ КРАСИ СРПСКО НЕБО: Младунче Нада, једна дивна прича...


Као и многи други бракови на северу Баната, и њихов је мешовит, али то Бори и Ержики не смета да чувају своје гнездо и у њему подижу младе птиће. Ових дана сву пажњу посвећују тек рођеним младунцима, који још немају имена. Пре тога су на свет донели Душка и Лилику, потом и Наду, симбол опстанка и останка ове угрожене врсте птица на нашим просторима.

До пре две деценије српско небо красило је десетак парова орлова крсташа, птице која краси грб Србије, а данас је тај број спао на Бору и Ержику, о којима у протекле три године брине Друштво за заштиту и проучавање птица Србије у оквиру међународног пројекта "Панон игл лајф", који наша земља спроводи у сарадњи са Чешком, Словачком, Аустријом и Мађарском.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Србија богатија за два орла крсташа

- У нашој историји и традицији они су заузели важно место, управо због тога што су нам били најближи од свих великих птица, јер деле станиште на коме су људи - равнице, отворена подручја... - објашњава Милица Мишковић, координатор пројекта, док у разбукталој крошњи мотри на гнездо. - Своју близини људима, орлови крсташи су скупо платили. Они су низијске врсте, а станишта на којима су живели била су најпогоднија за пољопривреду. Смањење популације се дешава већ деценијама, откако је пољопривреда узела маха и откад су људи притисли станишта.

С обзиром на то да је реч о великој птици, неопходна јој је специфична врста станишта. Поред тога што простор мора да буде природан и изолован, што је све теже наћи, мора да има и висока стара стабла, са јаком и раширеном крошњом која може да одржи гнездо. Орао је и назван крсташ јер је гнезда свијао на храстовима, који су код нас били обележавани крстом и сматрани светим дрветом.

- То је веома тешко наћи, јер је други вид људског притиска био да сече све што се може искористити, и зато нам недостају храст и беле тополе, које природно расту на овом подручју. Прве године смо имали гнездо које су крсташи свили на канадској тополи, која се током олује комплетно извалила из корена са све гнездом и младунцима у њему - сећа се наша саговорница. - Срећом, успели смо да спасемо младунце.

Опстанак орлова је доведен у питање и због тровања, пре свега због отрованих животиња, ка чијим лешинама овај предатор стреми.

- Зато апелујемо на грађане да строго воде рачуна о употреби пестицида и да воде рачуна о томе како одлажу потенцијално отрован материјал, јер небригом не само што угрожавамо заштићене врсте, већ уништавамо животну средину у којој живимо - поручује Милица.

ВИЗАНТИЈСКА ТРАДИЦИЈА

ДВОГЛАВИ орао долази из византијске традиције, што је универзални симбол јединства - Истока и Запада, цркве и државе. На својим знамењима имали су их аустријски цареви, Наполеон Бонапарта, па чак и Немци за време Другог светског рата.

Грб са двоглавим орлом настао је 1882. године према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине. Од 2004. године, поред тробојке и химне "Боже правде", званичан је симбол Републике Србије.

фото Н.Скендерија

БЕЖЕ ОД ЉУДИ

НИЈЕ дозвољено прићи гнезду на ближе од километар, јер крсташ, како објашњавају наши саговорници, има одличну перцепцију и може да осети присуство човека са велике даљине.

- Иако делују моћно, они су плашљиве птице, боје се људи и инстинктивно беже од њих. Због тога је процес гнежђења додатно осетљив и у опасности од пропадања, јер нема места где људска нога није крочила, нарочито у Војводини - каже Милица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације