САВА Савановић, легендарни српски вампир воденичар, није жедан крви, већ звука млинског камена и чекетала. Зато он понекад сврати до воденице у Марковој Цркви, селу надомак Ваљева - тврди Зоран Павловић, воденичар 21. века. Он поносно каже да је доказао да традиција може бити успешна и у информатичком добу, јер ових дана прославља десет година млинарског стажа у воденици старој око три века.

- Воденицу је од неког Турчина откупио Никола Јермић, знаменити трговац из доба Обреновића, власник хотела "Гранд" у Ваљеву. Овде је Вук Караџић, у мучњаку где пада брашно, доживео прву љубавну авантуру. Ту је пребио и Турчина који се помокрио на воденични камен. Наравно, само у легендарној серији из осамдестих година. У воденици су често бивали и непричавски домаћин Зоран Радмиловић и учитељица Милена Дравић, у "Причама из Непричаве". Ово историјско место се распадало, и било је зарасло у шибље до срушеног крова, кад сам пре 10 година решио да постанем воденичар - причао нам је Павловић, док смо седели за отесаним столом на лепо уређеном травњаку испред млина.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ХРАБРИ РОНИЛАЦ СА ТАЈЛАНДА: Идем у дедовину после 33 године

Док је он био на паузи, "производни погон" мирисног брашна обилазила је супруга Снежана, "први официр" крај воденичног камена и "капетан" кафанице коју су саградили уз млин.

Павловићи кажу да су обнављали воденицу аутентичним материјалима са старих кућа и да је њихов подухват постао привлачан радозналцима, затим и помељарима, који су се ужелели правог брашна које "није на струју" и, на крају, правим туристима, који су желели да уживају крај млина. Тако су Павловићи направили и минијатурно етно-село, у коме може и да се преноћи. Милан је основао и Друштво воденичара Србије, које окупља мајсторе овог старог заната, обнавља воденице и млађе подучава млинарским знањима. Ипак, на његов рад има и примедаба, које долазе од најближих.

- Ма, пусти га, неће да ми да мајсторско писмо, да сам и ја прави мајстор - воденичар, него морам да тражим везу преко председника Удружења старих заната. А кад треба да се меље у глуво доба, кад може да наиђе Сава Савановић, онда могу да будем мајстор - шеретски приговара Снежана.

Павловићи кажу да легендарни вампир није крвопија, већ изумитељ и нека врста воденичарске инспекције.

- Не веруј кад ти кажу да је она воденица у Зарожју Савина, то ти је само зарошки маркетинг. У њој су снимали филм "Лептирица", и тад је изашла на глас, али у њу Сава не залази, јер не ради. Сад ћу да ти објасним... Кад су људи направили прву воденицу, млинар је пуштао из шаке кукурз, зрно по зрно, на воденични камен, и тако је и дочекао глуво доба. Тад је дошао Сава и упитао га зашто тако меље, а овај му престрављен рече да не зна другачије. Савановић му онда направи жеб и чекетало, па кукуруз сам потече на камење. Воденичар поче да захваљује, а Сава одговори да услуга мора да се плати. Воденичар претрну и поздрави се са животом, али вампир се насмеја: "Не плаши се, нећу ја твоју крв, него свој ред у воденици, да поново мељем." Зато Сава обилази само живе воденице, у којима се чује његов изум - чекетало, па уврати и код нас и код Сретеновића узводно и у све друге обновљене млинове. У Зарожје ће да оде тек кад поново почну да мељу - исприповеда нам ваљевски воденичар Милан, док су му очи искриле од притајеног смеха.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кинески експеримент изазвао узбуну међу научницима: Правите ''Планету мајмуна''!

ОДРАСТАО УЗ ВОДЕНИЧКИ ТОЧАК

МОДЕРНИ воденичар Зоран Павловић каже да га је срце вукло да се упусти у авантуру обнове старог млина, јер је одрастао у оближњем домаћинству уз музику воде бистре Тополице на његовом воденичном колу. Као дечак се у старом млину, на снимању ТВ серија, дружио се највећим домаћим филмским звездама. Шеретски признаје да су му чак допустили да кришом гледа сцене купање голишавих девојака у Топлици на снимању "Вука Караџића", кад је цело место због "голишавих" кадрова било у блокади.