ХАРМОНИКОМ ОСВАЈА СВЕТ: Петар Марић пуни дворане од Хаваја до Кореје (ВИДЕО)

Бојана ЦАРАНОВИЋ

понедељак, 08. 04. 2019. у 14:03

ХАРМОНИКОМ ОСВАЈА СВЕТ: Петар Марић пуни дворане од Хаваја до Кореје (ВИДЕО)

Петар Марић / Фото Стефан Јовановић

Петар Марић (29) пуни дворане од Хаваја до Кореје својим умећем на народном инструменту

ЊЕГОВИ вишечасовни концерти дижу на ноге публику широм света, од Хаваја, преко европских земаља, до Кине и Јужне Кореје. Све чувене сале, попут Кенеди центра у Вашингтону који је недавно напунио, крцате су кад гостује Београђанин Петар Марић, маестро на хармоници. Иако се овај инструмент углавном доводи у везу са фолк музиком, Петар је свирању хармонике дао нову димензију. Цео свет му се диви, а најмање га знају у његовој отаџбини.

Један од наших најнаграђиванијих хармоникаша има само 29 година. Првак је света у електричној хармоници, победник Светског купа за хармоникаше у италијанском граду Сполето, носилац десетина освојених награда на републичким и европским такмичењима, добитник је важних признања из области културе, а додељена му је и титула амбасадора културе Републике Србије. Носилац је пројекта "Београд 2020" и многих других признања.

- Било чиме да се бавите, ако радите са много улагања и страсти, можете достићи висок ниво у интерпретацији и доживети да вам се цео свет диви без обзира на језик и културу - каже Петар, за "Новости". - За успех су потребне визија, и спознаја својих мана и врлина.

Прве медаље су почеле да се нижу већ од девете године, али озбиљну светску каријеру Петар је започео пре 13 година. Као "свежи" дипломац Средње музичке школе у Београду, победио је на Светском купу за јуниоре у Норвешкој. Запазио га је Федерик Дешамп, један од водећих светских професора и председник организације "Светски трофеј" хармонике. Уследио је позив за Француску. Тако је Петар завршио академију у Паризу код Франка Ангелиса и приватну школу за таленте Фредерика Дешампа, а мастер у Братислави код Тибора Раца.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Хармоника и гусле освојиле свет

- На прво место за све што сам постигао стављам превелики рад, подршку родитеља и професора, а таленат је нешто са чиме сам рођен - каже Марић. - Дуг је пут, много је успона и падова да би се стигло на високу позицију у било ком занимању. Квалитет у професији је први степеник, али су најважнији међуљудски односи. Последњих десетак година путујем светом, имам много одсвираних концерата, сарађујем са људима многих нација, и немам ниједног непријатеља. Поносан сам на то, јер баш ти моменти, сарадници, публика, пријатељи које непрестано стичем, враћају ми енергију и чине мој живот богатим. Зато спавам са осмехом.

Како каже, велику захвалност за свој пут дугује професору Александру Николићу, великом човеку, уметнику и педагогу. Са њим је, вели кроз смех, у детињству проводио више времена него са родитељима.

Фото Приватна архива


- Давао ми је лекције из музике, али и о животу, усадио ми победнички дух, дозволивши мојим квалитетима да се истакну - прича наш саговорник. - Имао сам среће да су ме родитељи подржавали у остваривању мог сна. Давали су ми ветар у леђа, а ја сам се враћао са пехарима.

За себе каже да је прорачунат, перфекциониста и радохоличар, који воли организацију свог времена, уникатност и да увек пружа максимум.


Бар десет месеци годишње Петар проводи на турнејама, резервисан и по годину дана унапред. Има више од шест сати концертног репертоара, а на програму су дела класичних композитора, популарне музике целог света, српске музике, а такође и његове композиција које наилазе на сјајне критике.

ИЗАБРАЛА ОНА МЕНЕ ПРВИ пут сам се сусрео са хармоником на рођендану код друга из вртића, када сам имао пет година - каже наш уметник. - Сви су били разиграни и весели, и од скакутања деце једна црна кутија је спала са кревета и отворила се испред мене. У њој је била мала зелена хармоника. Узео сам је, окренуо наопачке, јер сам леворук, и кренуо да истражујем. То је био нови извор занимања за мене и тако је почело. Када се тога сетим, више ми делује да је хармоника изабрала мене него ја њу.

- Путовања светом ми пријају, нимало не осећам замор и уживам у сваком тренутку, јер обожавам свој посао којим усрећујем људе који долазе да ме слушају - каже Петар. - Заузврат, публика ме храни енергијом и емоцијама, а уз све то, од посла који највише волим могу да живим. Свестан сам да то није могуће у Србији, да уметност није много на цени, па хармонику свирам много више ван наших граница. Није, зато, чудо што у мојој отаџбини најмање знају за мене.

Највише времена Петар проводи на америчком тлу. "Леже" му, како каже, темперамент људи и вредновање труда и залагања.

- Можда у будућности себе најпре видим у Њујорку, центру свих уметности па и музике, где имам много пријатеља који су ми постали као фамилија - каже Петар. - Циљ ми је да крајем ове или почетком наредне године крунишем досадашњи рад са соло наступом у Карнеги холу, да се најлепше могуће представим њујоршкој публици.

ГОСТ КОД ЂОКОВИЋА

НЕДАВНО је Петар у Монаку свирао на приватној забави Новака Ђоковића. Отац прослављеног тенисера Срђан Ђоковић је код Петровог кума Аце Ивковића на слави случајно чуо како младић свира хармонику.


- Био је одушевљен, па ме је убрзо после тога позвао да свирам у Монаку код Новака - прича Петар. - У пријатељским сам односима са породицом Ђоковић, а Новаку сам показао неколико нота на хармоници. Задовољство ми је да сам био њихов гост и да се често срећемо и фино поздрављамо, од слава до европских аеродрома. Имам изузетно поштовање за Новака, који је пре свега сјајан човек, а за то шта је постигао у спорту не постоје речи којима би се то изрекло.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Braco

08.04.2019. 19:00

Petra sam upoznao sasvim slucajno ovdje u SAD. On je vidjeo Srpski Grb na mom brodu I povikao mi sa drugog broad. Kasnije je svirao I na koncertu ali I u srednjoj skoli da bi pokazao djeci umjetnost I cari harmonike. Ovaj covjek je virtouz na harmonici I dok ga ne cujete ne mozete vjerovati kakve sve zvuke harmonica pravi pod njegovim prstima. Srbija bi trebala da se dici sa njim jer on predstavlja Srbiju u svakom kutku na svijetu. A ne da se dice onim nakazama sa realitija.