Приче из Војводине: Син трговца смислио логику

Јовица БЕКИЋ

четвртак, 14. 03. 2019. у 18:15

Приче из Војводине: Син трговца смислио логику

Николај Шимић

Николај Шимић, пионир савремене филозофије. Књига штампана 1808. на српском књижевном језику оног доба

МАЛО Сомбораца зна да је њихов суграђанин Николај Шимић написао прву логику на српском књижевном језику Срба с почетка 19. века - славеносрпском (славјаносебском), још давне 1808. године. Рођен је у Сомбору 1766. године, а његов отац Михаило био је трговац платном. Према речима Милана Степановића, овдашњег хроничара, Николај је после завршене славеносербске основне школе, похађао овдашњу Граматикалну школу, а завршио је и учитељски течај у Мразовићевој Норми.

- Шимић је завршио гимназију у Сегедину, а течајеве филозофије (логике и физике) и права похађао је у Пешти, где је положио и адвокатски испит. Неко време по завршетку школовања (око 1792), радио је у сомборском Магистрату, а последњих година 18. века, у време ратова са Наполеоном, као убеђени русофил, ступио је у руску војску и добио официрски чин.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Цвет који вечно сузи

- После повратка у Сомбор, Николај је 1801. године положио адвокатску заклетву и почео је да се бави адвокатуром, а годину дана касније оженио се, кум на венчању био му је Аврам Мразовић, српски просветитељ, педагог, књижевник и преводилац. Убрзо је Шимић (1803) изабран за сенатора слободног и краљевског града Сомбора, потом и за градског капетана. Од 1808. постављен је на место управника Српске народне основне школе у Сомбору - говори за Приче из Војводине хроничар Степановић.

Као присталица народног просвећивања, Николај је проширио мрежу основних школа и на салашка насеља у околини Сомбора. Говорио је латински, немачки, мађарски, руски и француски језик и био један од најобразованијих Сомбораца свог времена.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Од ректора до тајног агента


У Будиму је 1808. и 1809. године штампан, у два тома, Шимићев приручник из логике, у коме је писац потписан као ”венгерских права адвокат и слободнаго и краљевског града Сомбора сенатор”. Тиме је Шимић постао један од пионира у успостављању наше савремене филозофије и филозофске терминологије. Прва логика на српском језику штампана је на 133 странице, са једним прилогом и портретом писца начињеним у бакрорезу (и са предговором написаним у Сомбору, 2. јануара 1808. године), а друга (названа “Логика употребителнаја”) на 143 странице и садржавала је списак од скоро 500 претплатника, међу којима је било и 19 Сомбораца.

Насловна страна Шимићеве “Логике”

По казивању историчара и хроничара Степановића, иако Шимић није назначио изворе, анализа др Андрије Стојковића указала је да Шимићева “Логика” представља слободно тумачење дела Institutiones philosophae rationalis methodo Njolfii conscriptae, немачког филозофа и директора гимназије у Герлицу Фридриха Кристијана Баумајстера (1709-1785), изворно објављеног 1735. (у руском преводу Александра Павлова из 1760).

Шимић је своја тумачења Баумајстерове књиге осавременио и обогатио примерима из српске националне историје и савременог живота и на основу њих утврђивао поједина начела.

Завршна страна приручника


Филозофска терминологија којом се служио пренета је, углавном, из руског извора и мада није била потпуно изворно дело, ова књига представљала је први српски уџбеник и систематизовани приручник логике. Године 1813. Шимић се налазио међу 12 особа које је златном медаљом одликовао аустријски цар Франц Први за заслуге при устројавању православних препарандија.

Главни школски надзорник у Сомбору Шимић је био 1816. године. Када је од 1819. управљање сомборском Препарандијом било поверено Савету школе, један од четворице чланова Савета из реда сомборског грађанства био је и Николај Шимић.

Панорама града Сомбора 1809. године Фото Приватна архива

ОБЈАВИО ЈОШ ШЕСТ КЊИГА

ШИМИЋ је осим “Логике” објавио још шест књига и књижица. У Сомбору је 1814. прикупљао претплатнике на тек покренут лист Димитрија Давидовића “Новине сербске”. Деценијама је био на положају градског школског надзорника и управитеља, а умро је у Сомбору, у јануару 1848, у 82. години, казује нам хроничар Степановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Анти Антифа

14.03.2019. 19:50

Каснијe,њихови потомци су се покатоличили и од тада их својатају у Хрвате