НЕКАДА најлепша вила у Зрењанину, а можда и у целом Банату, заштићени споменик културе од 544 квадрата - чувена Пинова вила - само што се не сруши. Ова кућа духова узалуд чека да Управни суд одлучи да ли ће је вратити старим власницима, међу којима је и Тибор Варади, познати професор међународног права и бивши заступник Србије пред Међународним судом правде у Хагу. Легат његове породице чува зрењанински Народни музеј, али кућу им држава не враћа.

Решење о повраћају првог спрата виле и дворишног објекта Агенција за реституцију донела је још 2016. године, али су се обе стране жалиле. Зрењанинско правобранилаштво зато што се Пиновим наследницима било шта враћа, а наследници зато што им се враћа само спрат, али не и приземље. Док Управни суд не донесе одлуку, ни једна ни друга страна, по закону, на вили не могу да раде ништа. А она се из дана у дан све више обрушава.

За реновирање је спремна породица Варади, која је по мајчиној страни наследник Пинове имовине. Они траже да им се у натури врати и приземље, а не само спрат. Агенција за реституцију пак сматра да услова за враћање хола и доњих просторија нема, јер је последњи власник пре одузимања, 1958. године, Агница Пин (Варадијева бака по мајци) уместо приземља у вили добила у замену трособан стан. Тако, формално, приземље није национализовано, већ само први спрат и помоћна зграда, у којој су се некад налазиле штале и шупе, а касније лабораторија, магацин и гаража.

- Држава је понудила да нам врати спрат, али тај спрат је изгубио смисао, јер не постоји чак ни степениште које до њега води - каже, за "Новости", проф. др Тибор Варади.

ПРОЧИТАЈТЕ И:МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР "НА ДОБОШУ": "Бошко" заштићен само на папирима

- Кућу су нам узели најпре Немци, а после рата нова власт. Неко време је коришћена за градске потребе, али одавно већ пропада, и то ће се наставити уколико држава не реши овај проблем. У Зрењанину има и добрих вести, поново се отвара пивара. Надам се да ће у том духу бити решена и судбина виле мога деде.

Данас је запуштена и само што се не сруши


Према речима архитекте Драгане Шијак, из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, поражавајуће је стање некадашње виле, јер унутра одавно нема ни вредног камина од жолнаи керамике, ни раскошног дрвеног степеништа које је водило из хола на спрат. Нема ни паркета - бескућници су га искористили за потпалу пре више година.

Прозори су разваљени, у дворишту пуно ђубрета, плафони руинирани, под је пропао, фасада уништена... Кроз остатке рамова види се унутрашњост пуна корова, сметлишта, мурала и графита, које су иза себе оставили зрењанински уметници. Они су покушавали да скрену пажњу на пропадање чувеног здања, за које је пројекат радио мађарски архитекта Ласло Ђулаш. Исти онај који је учествовао у изградњи атрактивног Рибарског бедема и Матијине цркве у Будимпешти. И Пинова вила, гледана с ћошка као да подсећа баш на куле Рибарског бедема.

Како објашњавају у зрењанинском Заводу за заштиту споменика културе, вила је саграђена 1894. године, у време најживље градитељске активности у Великом Бечкереку. Подигао ју је Леон Штегервалд. Паја Пин, геометар по струци, постао је њен шести власник, 1928. Мада су Пинови из виле исељени још 1943, када су је отели немачки окупатори и ту отворили Управу царина, грађевина је до данас остала упамћена као њихово власништво.

Катанац на "кућу духова"


Ово је, иначе, прва кућа у Зрењанину која је имала централно грејање. Доста солидно се држала до деведесетих, када је ту била смештена болница за плућне болести. Од кад се она иселила, зграда у континуитету пропада. Завод за заштиту споменика културе израдио је пројекат конзервације још 2005, али 14 година није урађено ништа. По речима Шијакове, у почетку није било новца, а после тога је поднет захтев за реституцију и закон је Заводу "везао руке".

- Док се не реше имовински односи, не можемо да урадимо буквално ништа.Садашње стање руинираности превазилази конзерваторске радове. Сада су потребни озбиљни грађевински радови и нови грађевински пројекат, и мора да се уради статичка анализа - закључује Драгана Шијак.

УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ

ГРУПА људи окупљена око Уметничке асоцијације 2004. године покушала је да скрене пажњу јавности на пропадање заштићеног споменика културе. Основали су Музеј деструкције, са седиштем у Пиновој вили. Годинама су је обилазили, осликавали њен ентеријер и бележили сваки корак њеног уништења да би, на крају, и сами изгледа дигли руке.