Српска средњовековна баштина расута од Синаја до Ирске

Б. СУБАШИЋ

06. 02. 2019. у 22:02

Српска средњовековна баштина расута од Синаја до Ирске

Фото Б. Субашић

Драгуљи наше уметности у иностранству чекају да буду откривени. Неопходан каталог са нашим споменицима културе

МАЛО је срећника који су видели све драгуље српске баштине расејане широм света, од Манастира Свете Катарине на Синају, преко градића Кјахте на руско-кинеској граници и царске гробнице у Кремљу, преко српских цркава у Румунији и Мађарској, светиња на Атосу, до музеја у Немачкој и Великој Британији. Највећи проблем је што само мали број Срба уопште зна да српских споменика има и ван Србије.

Научна истраживања кажу да је непосредно, лично и емотивно искуство откривања културне баштине покретачки мотив путовања чак 40 одсто светских туриста. Кад је реч о Србији, анкете показују да је број странаца који желе да упознају нашу баштину чак и већи од светског просека. Срби су, такође, заинтересовани за споменике прошлости, нарочито своје. Проблем је што често не знају где да их траже, нарочито у иностранству.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српски културни трагови по целом свету

Ови подаци чули су се на недавној научној конференцији са темом "Култура, баштина и развој туризма", коју је организовао Универзитет Сингидинум у Београду. Један од најзапаженијих радова "Рубна подручја српског народа - неискоришћена шанса", аутора Владимира Давидовића, указао је да странци често чувају и презентују наше старине, за које Срби и не знају да постоје.

- Кад год је страдао српски народ страдала је и његова духовна баштина, али до данас је мало учињено да она постане саставни део наше националне свести. Ипак, део српског културног блага који се обрео у иностранству може да се врати целини из које је најчешће насилно истргнут. Али, не тако што ћемо физички вратити споменике у музејске депое да тамо чаме заборављени. Баштина има вредност само ако постоји у националној свести, то је место где је треба вратити - рекао је помоћник министра правде Владимир Давидовић, бивши секретар САНУ, који је спасао многе споменике наше културе.

Пирг Рустика, у коме се замонашио Свети Сава

Незнање и немар за баштину он приписује овдашњој интелектуалној лењости и непрактичности. Наиме, Србија још нема модеран каталог у ком би сви наши споменици културе, где год да се налазе, били представљени речју и сликом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Баштина: Због југословенства остали без идентитета

- Каталогизација културних добара је основ и за научна истраживања и за туристичку презентацију. Долазак туриста на места где се чувају споменици културе унапређује њихову заштиту и материјални положај, а што је још важније, помаже се и проширује њихова духовна мисија. Зато је у Великој Британији, Грчкој, Русији, Данској, Турској усвојено решење да једно министарство има надлежност и за питања културе и за туризам. Они из каталога баштине праве туристичке публикације не само за стране госте већ и за водиче за своје грађане, којима их упућују где да траже своју баштину у иностранству - каже Давидовић.

РАСУТО БЛАГО

НЕКОЛИКО ставки из дугог списка српске баштине у иностранству нарочито привлачи пажњу:

Египат
Манастир Свете Катарине на Синају чува рукописе из доба Светог Саве, који је овде основао српски скрипторијум.

Русија
У Царској гробној цркви у Кремљу, Архангелском сабору, налазе се чак две фреске Светог Саве. У Благовештенској цркви Невског манастира у Санкт Петербургу почива саветник цара Петра Великог Сава Владиславић, уз кога је касније сахрањен велики војсковођа Суворов.

Ирска
У Даблину, у библиотеци Фондације Честер Бити, налази се чувено Никољско јеванђеље из 14. века.

Енглеска
У Британском музеју, чува се Четворојеванђеље серског митрополита Јакова из 14. века.

Грчка
На Светој Гори Атонској, поред Хиландара, постоји још много манастира чији су ктитори српски владари или су сачуване од одумирања, као руски Свети Пантелејмон, захваљујући српском монаштву и племству. Манастир Симонопетру подигао је деспот Јован Угљеша, а Светог Павла деспот Ђурађ Бранковић који је ктитор и Есфигмена. Ктитор Констамонинита је велики челник Радич Поступовић. Свети Сава је из темеља дигао опустошене манастире Ксиропотам и Каракал.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Melbourne

07.02.2019. 01:03

Preusmerite "paradu ponosa " na siroke neobradjene livade bilo gde u Srbiji, naplatite ulaz ucesnicima parade tim novcem finansirajte Istrazivanja I reklamne pamflete istorijskog blaga Srbije. Milione $ potrosenih na obezbedjenje parade ustedecete jer ucesnike nece niko dirati po njivama Srbije, tamo niko ne zalazi ucesnici ce biti bezbedni. Ujedno oslobadjate bege ulice za normalan protok dok dajete sansu seoskom turizmu. Nece se ovo desiti za vladavine Nejakog Urosa ali zadrzite predlog.

ИМА ЈОШ само ...

07.02.2019. 01:25

Има тога ЈОШ МНОГО, само некоме то НЕ одговара. Колико само има докумената у Јерусалиму, Сирији, Египту, Ираку, Кини, Индији. Нажалост наша АН ћути а ћуте и многи други.

gedza

07.02.2019. 03:22

Ma kako je to moguce? Pa pitajte nase komsije hrvate, crnogorce,albance a i mnoge druge u evropi sta misle o nama. ...mi smo "genocidan" narod kriv za svo zlo u ovom svetu...dobro...ne moraju da nas vole i postuju jer mrzeci druge se sami osecaju bolje. Ono sto ne razumem je da nasi cine sve da se kultura i tradicija sto bolje sakrije i od samih Srba ...

Vozd

07.02.2019. 06:03

Pa stavite to sve na internet , tako mozemo odnekuda da počnemo sa obilazenjem nasih dobara

Рашо

07.02.2019. 07:52

У уређеним државама и онима које воде бригу о будућности имају каталоге, неко је ради и одговоран је за то. Наш новац за културу махом заврши у џеповима разних редитеља, продуцената и других продаваца магле за "пројекте" који често говоре лоше о нама!

Bonaparta

07.02.2019. 08:19

Hvala Novostima sto nas podsecaju na nasu bastinu u svetu. Licno nesto sam znao iz nekih drugih izvora, ali nisam znao za ovu svu bastinu. Hteo bih da ovom spisku dodam, a bilo bi lepo da to Novosti izstraze. Naime u Jerusalumu postoje tri crkve koje je kupio Sv.Sava. Na zakost u jednoj je cak magacin. Pored toga takvih objekata i u Instambulu kao i jos 100 crkava koje drze Grci sirom sveta..