НОВОСТИ У ДЕЖЕВСКОЈ ДОЛИНИ: Поносни су на своје Немањиће

Мирољуб Нићифоровић

уторак, 08. 01. 2019. у 16:02

НОВОСТИ У ДЕЖЕВСКОЈ ДОЛИНИ: Поносни су на своје Немањиће
Православни верници у Дежевској долини са нестрпљењем и радошћу сваке године чекају дан Христовог рођења

УЗОРНИ домаћин из Старог Раса Мирослав Младеновић живи на пола километра од манастира Сопоћани, а растао је уз "Лепог Јована", мирис тамјана, молитве и дружење са монасима. Неизмерно воли ову светињу, одан је својој цркви и својој вери, не би могао да замисли живот ван свог родног краја.

- Привилеговани смо сви ми који смо рођени и који живимо у постојини Србије, поред Сопоћана, Старог Раса, Петрове цркве и Ђурђевих ступова. Где год да одем, кажем да свакодневно ходам стазама којима су ходали Стефан Немања, Свети Сава и многобројни српски краљеви и цареви - истиче Младеновић и додаје:

- Радујем се сваком православном празнику, а највише Божићу. Све сам спремио за бадњаке, нестрпљив сам да кренем. Дан Христовог рођења чекаћу у мојим Сопоћанима, а потом ћу у кући дочекати положајника. Увек је то посебан дан за мене и моју породицу, прилика за обраћање Богу, за радовање, планирање... Од овог Божића очекујем да нам донесе мир и бољи живот, а од мојих сународника Срба да остану на овим светим просторима и да се не селе, да чувају своју веру и традицију.


ПРОЧИТАЈТЕ И: БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЗАГРЕБУ: Не бојте се Срби да будете то што јесте


У селу Мишчићи, у историјској Дежевској долини, недалеко од родне куће Светог Саве, живи професор Мирко Поповац. Пресрећан је што ће бадњаке сећи тамо где су их секли Стефан Немања, Вукан, Стефан Првовенчани, Свети Сава, краљеви Милутин и Драгутин, цар Душан Силни и сви из лозе Немањића. Наглашава да је Божић у Старом Расу "другачији и лепши" него у другим деловима Србије.

- То је посебна привилегија, дан који се не заборавља. Кад посечемо бадњаке окупљамо се у порти нашег храма Светог Саве, који се још гради у Дежеви, недалеко од некадашње Саборне цркве Стефана Немање - истиче Поповац.

Мирослав Младеновић

Једино жали што је Дежевска долина, где је стварана српска држава и где је сваки камен историја, још прилично запуштена и неистражена.

- Од Божића очекујем да нас додатно просветли, да оне који су се отуђили од Бога врати својој вери, да младе усмери Цркви и православљу, да их додатно подсети на обавезу да буду добри Срби и православци, али и поштени и добри људи - истиче Лазар Сретеновић, угледни домаћин из насеља Постење код Петрове цркве. Сретеновићи потичу из Себчева код Сопоћана.

- Још тамо идемо у бадњаке и још се сви срећемо на Бадњи дан, али се и окупљамо код Петрове цркве. После сваког Бадњег дана и Божића осећам се духовно јачим и све више сам привржен својој вери и својој цркви, које су нас одржале и сачувале на овом трусном делу Србије - наглашава Сретеновић.

Проф. Мирко Поповац

ИДУЋИ БОЖИЋ У САВИНОМ ХРАМУ

Мада градња храма Светог Саве у Дежеви касни, јер нема довољно новца за завршетак, Срби у подголијским селима верују да ће стићи нове донације, да ће помоћи и држава и да ће Божић 2020. године дочекати у овој прекрасној светињи која ће бити понос свих Срба света.

- Ми и сада у још незавршеном храму повремено одржавамо молитве, надамо се да ће ове године храм коначно бити завршен, да ћемо се радовати његовом освећењу и да ћемо следећи Божић славити у светињи која носи име највећег српског просветитеља, "нашег мештанина" Раста Немањића - Светог Саве. Очекујем помоћ верника из целе Србије - истиче парох дежевски Иван Јеремић.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Миро Марковић

08.01.2019. 19:10

Мир Божји, Христос се роди, браћо Срби из историјске Дежеве. Да тамо није свих вас, ми не бисмо смели да се ѕовемо Србима. Живели на многаја љета!

strelok

08.01.2019. 19:14

Стварно леп текст, крај препун највреднијих историјских споменика. Само једна мала исправка - Немањићи нису палили бадњак. Народ јесте, али властела сигурно није. Они су увели хришћанство у народ, а бадњак је много старији, старословенски празник, и људи који су палили бадњак у то време сматрали су се јеретицима. То је тек мнооого касније уведено у цркву.

др Милан Лекић

09.01.2019. 00:12

Свети Сава рођен је у Котору главном граду средњевековне Србије 1174., а не у селу ван свих путева, коме су машта једног београдског учитеља (Тихомир Чумић) и његова усмена конструкција приче „Венчани прстен“ дали име Миш(ч)ићи, а Владимир Ћоровић све то прогласио легендом (објављено у књизи М. Милојковића „У Тами благо“ 1927). Преци Немањића су из Захумља, са Неретве (Дубровачки Грбовник). Чукунђед Стефан Војислав рођен у Луки, прадјед Радослав и отац Деса сахрањени у Поповом пољу, Требиње.

др Милан Лекић

09.01.2019. 10:19

@др Милан Лекић - Првобитну, кнежевску Србију, „Срба Далмата“ (Вишеслав, Властимир, Ст. Војислав), од 7в. чине Далмација, Захумље, Босна и Травунија. Рас је гранична област,жупа, коју су Срби освојили најкаснијје, на почетку 12. века. Немања велики кнез српски Далмације, Захумља, Босне, Травуније, Диоклије и Раса „великожупанске дворе“ из Стона и Благаја сели у Котор (1166-1196). Сва тројица синова Немањиних Стефан, Вукан и Сава рођени су у престоници Котору - географском средишту државе од Зрмање до реке Рашке

др Милан Лекић

09.01.2019. 17:21

Немања је постао жупан Рашки (1147-1166), и тада је у 30г. крштен у ц. Св Петра (у то време, деца нису крштавана - Тертулијан). Отац му Тихомир/Деса и брат Мирослав 1150. зидају у то време Богородицу Мљетску, Св. Стефана у Дријеви и Св. Петра и Павла у Поповом Пољу (а не Бијелом пољу). Св. Сава добија аутокефалност Српске цркве 1219. и крунише брата Стефана круном из Цариграда по источном обреду (Л. Ранке, Историја... 1827). У Котору је одржана световна церемонија крунисања уз гусле...