ГОТОВО пола века након последње реконструкције Лазаревог града, археолошког комплекса који сведочи о средњовековном Крушевцу, неимари поново граде бедеме. Пројекат конзерваторско-рестаураторских радова наставио се након археолошких истраживања, подразумевајући у првој фази радове на западном бедему. Искусни мајстори специјализовани за грађевинске радове на споменицима културе, надграђују око 15 метара дугачак бедем код Куле 6 уз помоћ неколико врста камена (чувени беловодски пешчар, кречњак, шкриљац).

Прочитајте још: Дижу бедеме кнеза Лазара!

- Проф. др Мирко Ковачевић је током опсежних археолошких и истраживачких радова, 60-их и 70-их година 20. века, користио за реконструкцију кукљински камен, што данас нисмо у могућности, јер је, како смо сазнали, у то време искоришћен каменолом, активан због изградње пута - предочава за "Новости" архитекта-конзерватор Јована Шуњеварић, из Републичког завода за заштиту споменика културе, одговорни пројектант и руководилац пројекта. - Зидамо класично, на начин на који се то чинило у већини утврђења с краја 14. века.

Археолошки парк, који је делом претворен у градилиште, у науци познат под именом "Крушевачки град", а шире, као "Лазарев град", представља остатке аутентичне средњовековне престонице Србије, са претпостављеним двором кнеза Лазара и дворском црквом Лазарицом. Окружен је зидовима чија ширина иде и до 2,1 метар. Зида се као некад, са два лица: стране су са притесаним, лепшим каменом, док се унутар страна зида,простор познат као "трпанац", испуњава мање репрезентативним каменом. Залива се малтером.

Прочитајте још: Шумадијска задужбина Немањића већа од Грачанице

- У коначној презентацији се фугује, користи се рецептура продужног малтера са белим цементом и додајемо неке агрегате по потреби, како би тон изгледао лепше и верније - износи Шуњеварићева, додајући да се ових дана почиње са првим пробама фуга, како би се изабрала одговарајућа нијанса.

У Републичком заводу, чији стручњаци раде на пројекту са колегама из Народног музеја у Крушевцу, израђен је програм ревитализације комплетног Лазаревог града, чије су димензије 300 х 200 метара, како би се по завршетку комплетног пројекта по фазама, до 2021, већ сасвим јасно видела разлика између средњовековне структуре и урбанистичког окружења модерног града, који је добрим делом девастирао историју.

Јована Шуњеварић

ВРЕДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

ЗИДОВИ се реконструишу у просечној висини од око два и по метра, докле струка то дозвољава, јер би даља градња већ залазила у неутемељене претпоставке о некадашњем изгледу града. Оно што је извесно у плану уследиће у наредним фазама: ревитализација још четири куле, да би се након сређивања најбоље очуване, Донжон куле, где се тренутно ради на процени стања, повезале све целине. Стручњаци, који ће на терену бити до краја новембра, ослањају се на вредну документацију из првих истраживања, када су успешно "надограђене" оригиналне зидине.