КАДА је двадесетседмогодишњи Александар Топаловић пре две године пао са грађевинске скеле, угасиле су му се све наде. Остао је непокретан. Али, изгледа да га, ипак, очекује ведрија будућност. Он ће, највероватније, бити први човек у Србији, али и у целом региону, на којем ће бити примењена специфична метода професора др Милана Димитријевића, неуролога у Америци, пореклом из Србије. То је тзв. стимулација паралисаних мишића.

Није реч ни о каквом чуду, тврди светски признат научник др Милан Димитријевић, већ о терапији која је резултат шестодеценијског научног рада овог стручњака.

- За две године Александар би требало самостално да стоји, а за неку годину након тога и да направи прве кораке - оптимиста је др Димитријевић.

Угледни професор недавно је посетио младог пацијента у Омољици код Панчева. Екипа "Новости" једина је имала прилику да види како се нова метода примењује.

- У Александру се поново пробудила ведрина откако се лечи на овај начин, јер већ види резултат - прича нам Коста Лучић, ујак младог Александра који је у Америци, где живи, упознао рад професора Димитријевића. - Сада већ размишља о томе како жели да настави живот и којом професијом би могао да се бави.


ПРОЧИТАЈТЕ И: ПОДВИГ СРПСКИХ ЛЕКАРА: Беби од 10 дана пресађене рожњаче


Да би помогао сестрићу, Коста Лучић је набавио два апарата, електростимулатора. Помоћу њих свакодневно се јачају паралисани мишићи. Предност овог начина лечења је што може да се примењује код куће, а Александров главни терапеут је отац Златко Топаловић.

СТРУКА Проф. др Милан Димитријевић

- Сам сам направио кревет на коме могу да га подигнем у усправан положај, јер је важно да са апаратом радимо док је у стојећем ставу - објашњава нам Златко Топаловић, који је упутства како да примењује терапију добио управо од професора Димитријевића.

Професор Димитријевић, који је у научним круговима познат под надимком Доктор Ди, недавно је био гост и Српске академије наука и уметности. О свом раду професор говори врло скромно иако се сматра родоначелником репаративне неурологије. Универзитет у Оксфорду ускоро планира да објави три тома његове теорије о функцији покрета.

- Садашња медицина сматра да је дефекат код инвалидности недостатак функције - прича професор. - То није тачно. Функција паралисаних екстремитета може да постоји, само је потребно омогућити јој везу са мозгом.

Како објашњава професор Димитријевић, репаративна неурологија укључује и све друге проверене методе лечења као што су неурохирургија, физикална медицина, лекови, неурофизиологија и неуробиологија.

- Ми већ имамо резултате у опоравку инвалидности које су настале као последица повреде - каже професор. - Мој једини циљ сада је да своје знање поделим са стручњацима који су за њега заинтересовани, да би их подстакао да наставе да истражују и да се усавршавају, јер ниједно знање није коначно.

Метода стимулације нерава у неурологији је већ добро позната када је реч о Паркинсоновој болести. У мозак оболелог се уграђују танке електроде у базалне ганглије. Оне попут пејсмејкера стимулишу мозак и помажу му у активацији његових структура уз враћање "на старо", што значи нормализацију и поправљање симптома болести.

Са радом професора Димитријевића упознати су и лекари Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Београду.

- Врло посвећено пратимо Александрово лечење и оно ће нам бити значајно искуство да ову праксу почнемо учесталије да примењујемо у нашој земљи, јер је за нас ова метода још у домену науке - каже др Радоје Чобељић, физијатар.

НАДА Коста Лучић, ујак Александра Топаловића

ЦЕНТРИ

* У ЗАПАДНОЈ Европи, Америци и другим развијеним земљама постоје посебни центри који се баве репаративном неурологијом.

* У ЊИМА ради 185 стручњака који су се усавршавали под менторством професора Димитријевића и Фондације за опоравак покрета која се налази у Ослу у Норвешкој.


НИШЛИЈА

ПРОФЕСОР Милан Димитријевић рођен је и одрастао у Нишу. Школовао се у Љубљани, где је и започео научна истраживања у области неурологије. Већ дужи низ година живи у Америци. Почасни је професор Бејлор Колеџа у Тексасу. Како каже, од родне Србије увек га је одвјалао то што "није жело да буде члан" партије.

- Хтео сам да останем слободан човек, посвећен раду - тврди др Димитријевић.