ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ СЛАВИЛИ, ПА У БЛАТО БАЦИЛИ УЈЕДИНИТЕЉА: Како су и где подизана многа обележја у част Александру Првом Карађорђевићу

Драгана Матовић

26. 08. 2018. у 15:01

ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ СЛАВИЛИ, ПА У БЛАТО БАЦИЛИ УЈЕДИНИТЕЉА: Како су и где подизана многа обележја у част Александру Првом Карађорђевићу

Споменици у Љубљани и Тузли / Из монографске књиге "Александар Први - Витешки краљ"

Већина споменика срушена током Другог светског рата и касније; Бабац: Велелепне фигуре редом нестајале у време оснивања НДХ

НЕКАД је на простору Краљевине Југославије био велики број споменика посвећених краљу Александру Првом Карађорђевићу, док данас готово да их нема. Десетине споменика који су били подигнути у част краљу ујединитељу после његове смрти, срушени су или уништени за време окупације током Другог светског рата, или после доласка комуниста на власт.

Од средине двадесетих година до краја 1940. настало је близу стотинак споменика посвећених овом монарху, а за то су ангажовани углавном академски вајари. Захвалност Словеније и Хрватске, уједињенима са Србијом, огледала се у "такмичењу" ко ће подићи више споменика првом краљу Југославије. Ипак, на овај део историје се заборавило.

- У Љубљани је Лојзе Долинар пред сам почетак рата израдио споменик краљу Александру, који је свечано откривен на рођендан краља Петра Другог, 6. септембра 1940, уз присуство младог краља, кнеза намесника Павла, чланова Краљевског дома и високих званица из Београда, Загреба, Љубљане и читаве Словеније - каже Душан Бабац, аутор монографске књиге "Александар Први - Витешки краљ". - Споменик је успомена на убијеног суверена, али и потврда националног јединства. Фигура краља коњаника један је од најуспешнијих споменика у међуратној Краљевини Југославији. Поред овог, Долинар је аутор и споменика краљу Александру у Скопљу и Високом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Краљу Александру Карађорђевићу дошла главе версајска Европа

НЕМА сумње да су акције подизања споменика у читавој земљи биле планиране и није било негативних реакција. Напротив. Споменици су откривани уз велика народна славља и свечаности, говоре и музику.

- Познати хрватски и југословенски вајар Антун Аугустинчић је у међуратном периоду израдио низ монументалних споменика посвећених краљу ујединитељу Срба, Хрвата и Словенаца - наводи Бабац. - Споменик који је Аугустинчић израдио са вајаром Франом Кршинићем откривен је 17. новембра 1935. у Сушаку. У стојећем ставу била је приказана бронзана фигура краља за кормилом југословенског брода. Краљ је приказан у парадној адмиралској униформи са пелерином залепршаном на ветру. На постаменту су били бронзани рељефи са фигурама које симболишу све крајеве земље.

Кршинићева вајарска остварења била су у Босанској Крупи, Новом Бечеју, Сарајеву, а овај уметник урадио је и бисте краља Александра Првог и Петра Првог у Загребу и Бјеловару. Подизање споменика пратиле су све дневне новине, а свечаност је најчешће директно преношена на неким радио-станицама.

Споменик у Сплиту


- Споменик посвећен Александру Првом у Сплиту био је јединствен - објашњава Бабац. - Конципиран као споменик-светионик, био је постављен у градској луци, а исклесан од блокова брачког камена.

За разлику од осталих, сплитски монумент није био посвећен самим личностима већ догађајима који се односе на њихове посете Сплиту.

- Три историјска догађаја представљена су кратким написима: 26. август 1910. када је "видовита и оплемењена омладина Сплита први пут поздравила будућег југословенског краља Петра Првог", 29. новембар 1925. када је краљ Александар Први, приликом посете Сплиту рекао: "Будите од сада као и до сада вечни чувари нашег мора, за вама чврсто стоји уједињена отаџбина" и 14. октобар 1934. када су из Марсеља у Сплит допремљени посмртни остаци краља, "скамењена од бола домовина овде прими(ла) тело краља мученика враћеног из туђине где издахну уз речи: Чувајте ми Југославију" - каже Бабац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Снимак убиства краља Александра I Карађорђевића (ВИДЕО)

НЕПОСРЕДНО по оснивању Независне Државе Хрватске, у пролеће 1941, италијански окупатори уклонили су текстове.

- Споменик у Вуковару је првобитно требало да буде подигнут краљу Петру Првом, али после убиства Александра Првог у Марсељу промењена је одлука, па је споменик посвећен њему - каже Бабац. - Споменик су са постоља, већ у априлу 1941. обориле усташе и фолксдојчери, предвођени гостионичарем Отом Казилом. Касније је, највероватније, претопљен.

Споменик у Скопљу


Једина вајарка у Босни и Херцеговини у време међуратне Југославије била је Ива Деспић Симоновић. Она је извела неколико успешних споменика краљевима Петру и Александру у Мостару, Бањалуци, Сарајеву, Високом, Грачаници поред Добоја, Владичином Хану и Љубљани. Од њених споменика посебно се истиче портрет краља Александра из сарајевске фабрике дувана. Ива Деспић готово да је имала позицију дворске вајарке, јер је, између осталог, подучавала краљицу Марију основним корацима вајарства.

СРАВЊЕНИ ДО ЛЕТА 1941. ОД маја 1941. до јесени исте године, на територији која је ушла у састав НДХ, уништени су сви споменици посвећени Александру Првом. Слично је било и у осталим деловима земље. До лета 1941. године у Словенији више није постојало јавних споменика посвећених члановима династије Карађорђевић. - Нове власти, изузев донекле у централној Србији, нису дуго чекале да уклоне сва омрзнута затечена споменичка знамења - каже Бабац. - До јесени 1941. године нестала су сви династички споменици и обележја Краљевина СХС (Југославије).

За Банске дворе у Бањалуци већ остарели Ђорђе Јовановић, један од класика српског вајарства, 1931. исклесао је у белом мермеру бисте краља Александра Првог и краљице Марије. Тада још млади, али успешни вајар Ристо Стијовић урадио је бисте краља Александра у дворишту главне поште у Сарајеву и у градском парку Калиновика, док је споменик у Тузли рад Сретена Стојановића.

У Црној Гори је подигнут најмањи број династичких споменика. Током тридесетих година освећено је тек неколико спомен-плоча, као и неколико спомен-чесама.

- НЕМА сумње да је споменик краљу Александру на Цетињу, рад Ивана Мештровића, кључни династик подигнут на подручју Црне Горе - сматра Бабац. - Краљ Александар је приказан са оштрим замахом исукане сабље, док се коњ под њим успиње затегнутих узда. Споменик је био постављен на платоу испред Дворца краља Николе Петровића, на земљи која је некада била кућа војводе Божа Петровића, у то време Трг краља Александра. Овај Мештровићев споменик је заједно са Аугустинчићевим спомеником у Сомбору трајао најкраће, фактички тек неколико месеци.

Вајар Антун Аугустинчић аутор је коњаничких споменика краљу Петру и Александру у Скопљу, који су свечано откривени у јесен 1937. године, близу прилаза Каменом (Душановом) мосту на Вардару у центру града.

- Коњаничке фигуре краљева биле су постављене на високим декоративним порталима, лево и десно од моста, са пешачким прилазима - објашњава Бабац. - У непосредној околини је било предвиђено и постављање споменика великом жупану Немањи и цару Душану, али то није остварено.

Споменик краљу Александру у Паризу


ИМА У ПАРИЗУ, НЕМА У БЕОГРАДУ

КРАЉ Александар у Паризу има велики споменик, док га у Београду нема. Аутори монументалног споменика на почетку Болоњске шуме, који је свечано откривен 19. октобра 1936, јесу угледни француски вајар Максим Реал дел Сарт и архитекта Анри Шаје. Коњичка скулптура, тешка осам тона, израђена је од ливене бронзе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (18)

Hercegov Grad

26.08.2018. 15:24

Velika steta sto nema spomenika porodicnog clana dinastije koja je 1941 opljackala Jugoslaviju i pobegla u Britaniju da se razbacuju narodnom mukom!

kimi

27.08.2018. 14:40

@Hercegov Grad - Dobro je druže crveni razumeli smo sve, ionako ste vi odande dovoljno ukanalili Srbiju sa komunizmom.

DejanBg

26.08.2018. 15:38

Kraljevina Jugoslavija je najviše plod naivnosti ali SFRJ , nakon svega u NDH je plod smišljenog zločina nad Srbima. U SFRJ smo izgubili profitabilne fabrike ( preseljene u Sloveniju i BiH) a dobili večite gubitaše. Dobili smo i stotine hiljada albanskih migranata a izgubili Kosovo, CG, delovi Srpskog Vojvodstva pripojeni Hrvatskoj ( Vukovar, Baranja) a Srbi katolici širom SFRJ su nasilno prevedeni u Hrvate. Ne možete da budete i Srbin i Josipofil, kontradiktorno je

A da oladimo malo

26.08.2018. 16:09

sa ujedinjenjem svih Slovena ili Evropljana? Zašto ne zaštitimo i prikažemo silno arheološko blago po Srbiji koje dokazuje da je Evropa ovde počela? Sebe ne cenimo, a nekuda smo pošli...

Никола У.

26.08.2018. 16:35

Шта је Александар Карађорђевић могао да очекује од рђа са којима је удружио намучену Србију, убица и кољача које је из табора поражених превео међу победнике и лажне браће са којима је поделио крваво стечену државност Србије? Уназадио свој народ, посадио клице будућих ратова у којима су пале небројене српске главе. Све због лоше процене коју је изазвала мегаломанија овог човека! Никада неће бити опроштаја за Карађорђевиће!

seljak

26.08.2018. 16:42

JAZUK. Sto ce ga rusiti kad im je on dao slobodu na stetu srpskog naroda. On je poceo a bravar dovrsio tragediju srpskog roda.

Чикаго

26.08.2018. 17:43

Да није било тог краља Александра, Хрватска и Словенија би биле данас само мале регије унутар Аустрије, а Србија би имала Далмацију и Истру. Македонија би била пола Српска а пола Бугарска. Шта му би да прави Кугославију - гробницу Српског народа , то никада нећемо сазнати

kimi

27.08.2018. 14:36

@Чикаго - Ko ti je nudio Istru? Gde ti ode. Dobili bi deo Bosne, Dalmacije, i manji deo Slavonije ali bi zato izgibili celu Makedoniju za koju smo prethodno ginuli(hteli su da nam ostave samo Ohrid) i ne bi dobili Banat. Pa samo Banat je značajniji od bilo kojeg dela Bosne. I bas bi se usrećili sa tolikom Bugarskom.

vladimir

26.08.2018. 17:54

....lepo je Ž. Mišić upozoravao Aleksandra, posle obilaska "hrvatskih" krajeva 1918. /Srpske krajine/ da su "promašene težnje" /biranim rečima/ i da ne pravi Jugoslaviju ....NE ja to "moram", ne predvidjajuji ZLO, koje se OBILO o srpskoj glavi, i još im napravilo "državu"!

Buki

26.08.2018. 19:11

Ima u okolini Beograda spomen česma posvecena dotičnom gospodinu, u parku na 100m od naselja gde zivim. Kazu da je voda dobra i hladna, ali ja je piti necu. Jednom sam napojila psa, a i to sam se pokajala.

Logic

27.08.2018. 18:42

@Buki - Eh, Buki,vedi kad bi pas znao političke zavrzlame!!! a šta će siroti pas nego da ide za gospodarom! A gde to šeni bez tvoga kajanja?

Veselo Pucketa Vatra Pa To Gori Nasa Satra

26.08.2018. 19:14

tako mu je i trebalo.kada je poklanjao drzavnost marvi. da njega nije bilo granicili bi se kulturno.sa Italijom i Austrijom i svima lepo. ovako vide se posledice suludih ideja Karadjordjevic/Pasic

Deka

26.08.2018. 19:42

Po meni Aleksandar ne treba ni da ima spomenik u Srbiji. Naviše zla je Srbiji nanelo njegovo insistiranje na jugoslovenstvu i njegova želja da ima što veću kraljevinu.I sve to na štetu Srbije, iz koje je i ponikao.

Mrka

27.08.2018. 02:21

Od Cara Dušana, Srbi nemaju svog gospodara Srbina, već nešto mešano izmedju masona i rotarijanaca!

Иван

11.09.2018. 23:01

Срам вас било све који тако пљујете по нашем Витешком Краљу, Ујединитељу! Пљујете тако заправо по властитој историји, показујући непознавање основних историјских чињеница. Краљ Александар није правио Југославију, границе су нам наметнуте деловањем спољних геополитичких фактора. Ружно је тако говорити о човеку којега су убиле усташе, а он је управо све учинио да у тој Краљевини српски фактор добије максимум. Поредити га с Титом, који је плански водио антисрпску политику је сасвим бесмислено.

Major Vihor

06.10.2019. 21:54

Mir duši Kralja Aleksandra... Bio je castan i hrabar! Ljudska velicina se ne meri kilograma i metrima. Ovde pišu i oni koji o njemu nista neznaju Potreban je spomenik i Njemu i Milosu Velikom u Beogradu i Kragujevcu bar a bogami i Nisu Skoplje ce to uraditi samo kad dođe sebi...