НЕ постоји нико у региону, па чак ни у свету, ко се уз помен имена Јосипа Броза Тита не сети одмах и Јованке Будисављевић Броз (1924-2013). Њеним животом историографија се није бавила, али је о њој причано и писано свих ових година. И поред тога ни данас, пет година после њене смрти, не знамо зашто је деценије после Титове смрти провела у изолацији - рекао је историчар мср Огњен Карановић вечерас на трибини „Шта се десило Јованки Броз“ одржаној у Културном центру Новог Сада.


Прочитајте још: Лопови су ојадили Јованкине успомене


Карановић је изнео и мање познате детаље да је Јованка и после венчања са Титом задржала своје, девојачко презиме Будисављевић, те је до краја свог живота имала оба презимена. Такође, мало је познато и да је научник светског гласа Никола Тесла био њен рођак. Наиме, Тома Будисављевић био је Теслин прадеда.

Јованка је рођена у сеоској породици, у месту Пећане у Лици (отац Михајло и мајка Милица). Основну школу завршила је у родном селу, али није наставила редовно даље школовање из породичних разлога. Године 1941. на том подручју покренут је отпор српског народа, а управо у Јованкиној кући у Пећанима, тог лета, уприличени су први састанци четничке војске, тада југословенске војске и представника партизанског покрета.


Прочитајте још:јСнежана Савић: Јованка достојна античке трагедије


Према сопственим тврдњама, 1941. и 1942. године, Јованка Будисављевић се борила у оквиру женске личке омладинске чете, а онда и у саставу омладинске чете на Кордуну. Потом се обрела у чувеној Личкој дивизији. Тита је упознала 1944. године непосредно пре Десанта на Дрвар. Он је обратио пажњу на њу, јер је била изразито лепа девојка.

- Броз је тада живео у Белом двору са Даворјанком Пауновић званом Зденка, која је умрла од туберкулозе 1946. године. Политичке структуре око Тита процениле су да му треба олакшати тај период жаловања. Избор је пао на Јованку. Међутим, све до 1952.године, широј јавности она је била непозната, а редовно је и педантно обављала своја задужења – водила бригу о поверљивој архиви, а касније и о Титовим личним документима - казао је Карановић.

У том периоду завршила је гимназију и дактилографски курс. Уписала је студије књижевности, али их није завршила. Године 1951., Тито, с којим је већ годину или две била блиска, одлучио је да је запроси. Када су се венчали, он је имао 60, а она 28 година.

Све до 1975. године представљана је као његова жена и његов лични и снажни „ослонац" у сусретима са многим изазовима које је југословенско друштво морало да савлада како би уопште било у прилици да опстане. Први пут је од Тита одвојена 1975. године у Игалу, под оптужбом комунистичке кухиње да кује заверу да Тита свргне с власти и с генералом Ђоко Јованићем преузме власт.

Две године касније, она и Тито су дефинитивно раздвојени, прекинут је сваки контакт између њих. Јованка је стављена у изолацију. У вили у Ужичкој број 15 дочекала је вест о Титовој болести, а потом и о његовој смрти 1980. године.

Најпре јој није дозвољено да присуствује Титовој сахрани, али када је премијерка Индије Индира Ганди условила свој долазак у Београд на Титову сахрану, Јованки Будисављевић Броз дозвољено је да се опрости од свог супруга.

КРИВА БЕЗ КРИВИЦЕ

МЕСЕЦИМА после Титове смрти Јованки су одузети сви лични предмети, и уз претњу пиштољем пресељена је у другу, потпуно неусловну кућу. У изолацији, без прихода, мада је имала право на пензију, провела је наредне 33 године, а да никада нико званично није објаснио зашто је била крива без кривице и осуђена без суда.