СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита

Иван Миладиновић

03. 06. 2018. у 19:00

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита

Дража Михаиловић, Јосип Броз Тито

Четнички генерал "уздрмао" позицију партизанског команданта; Отварање архива и откривање нових чињеница променили слику о прошлости

НЕДАВНА презентација истраживања о томе како различите генерације грађана виде спорне политичке теме у Србији, које је обавила група студената са Факултета политичких наука, показала је занимљиву слику о "омиљености" историјских личности. То се превасходно односи на "мртву трку" између Јосипа Броза Тита и Драгослава Драже Михаиловића и о њиховој историјској улози. У овом истраживању, у коме је просечна старост испитаника била 43 године, командант четничких формација је за један промил испред врховног команданта партизанских јединица. Дражину улогу као позитивну оценило је 59,2 одсто анкетираних, а Титову 59,1.

Резултат овог испитавања јавног мњења, без обзира на то што је обављен на релативно малом броју испитаника - мало више од хиљаду, може да има двоструко тумачење. Прво се односи на дубоку поделу у српском народу, иначе добродошлу заступницима те тезе. А друго је сасвим супротно и даје назнаке да је дошло до озбиљнијег сазревања млађих генарација у погледу на политичку прошлост.

Ако пођемо од старосне структуре испитаника, суочићемо се са чињеницом да је већина њих рођена и одрастала у Титовој Југославији. Њих су учили да је маршал крајње позитивна историјска личност, неприкосновени лидер и носилац ослободилачке борбе и антифашизма, а генерал Дража крајње негативан, као издајник и сарадник окупатора.

Шта су донеле године које су иза нас, с краја прошлог и почетком овог века, што ће утицати на промену става у односу на ову двојицу вођа двају покрета који су били у грађанском рату?

БРОЗОВ култ, негован и дограђиван готово пола века, попут клатна на зидном сату, додирнуо је једну крајњу тачку. Следствено томе, изгледа да и у животу, као и у физици - да би се то клатно умирило, мора најпре да додирне ону другу, супротну тачку. Другим речима, Титово животно дело морало је да прође ту фазу, од култа до провлачења кроз блато, док се клатно не умири.

Његове велике амплитуде у понашању, односу, ставовима према сарадницима, околини и догађајима биле су доста честе. Ваљда су и због тога многобројна сведочанства његових савременика, али и истраживача, често контрадикторна. Све то је почело да крњи Титов апсолутни ауторитет и однос народа према наметнутој слици о непогрешивом вођи.

У једном од ретких тренутака отворености, Александар Ранковић, други човек револуције и нове Југославије, до Брионског пленума, рекао је: "У рату је Тито више пута западао у велике депресије и био деморалисан..."


ПРВИ Брозов напад малодушности забележен је 7. децембра 1941, непосредно после пада Ужичке републике, у селу Дренови у Санџаку. Тог дана је одржана седница Политбироа на којој су били Кардељ, Ранковић, Ђилас, Жујовић и Лола Рибар. Тито је шокирао своје сараднике: састанак је отворио предлажући оставку!

Да ли је тај покушај да поднесе оставку била грижа савест због одлуке, пред Хадсоном, енглеским официром, да пошаље раднички батаљон на Кадињачу, где су сви изгинули, у тренутку када је судбина Ужица била одлучена? Немачка офанзива није могла да се заустави. Али Кадињача је добила своју поему и постала партизански мит.

Следећа велика Титова обмана, према сведочењима чланова Врховног штаба, на којој је темељио своју командантску величину, била је "варка" са рушењем моста на Неретви 1943. "Тај мост није срушен да би се заварали Немци, усташе и четници и сакрио правац повлачења партизанске главнине. Он је срушен због Титове панике и погрешног обавештења Владе Шегрта да нас гони 20.000 четника..."

ТИТОВО понашање за време операције "Реселшпрунг", "Коњићев скок", односно за време десанта на Дрвар, такође мења створену идеализовану слику о њему.

ПРВИ НАПАЛИ НЕМЦЕ ОТКРИВРЕНО је да је четнички препад на Немце код села Љуљак кључни доказ да је Михаиловић први започео оружане сукобе с Немцима, а не припадници Титовог покрета. "Данас је сасвим извесно да је 28. маја 1941. код овог села нападнута немачка моторизована колона и да су се недељама после тога могли видети остаци спаљених камиона у јарку крај пута..." - написао је о том ратном догађају Васа Казимировић.

Када су Немци схватили да се Титово склониште налази у дрварској пећини, напад су усмерили у том правцу. Уследила је баражна ватра и нико није могао да изађе из колибе у пећини. Маршалу је предложено брзо повлачење док је то још могуће. Тог тренутка код Тита се појавила она позната малодушност. Био је видљиво уплашен, па чак и успаничен.

Словеначки историчар Јоже Пирјевец о дешавањима у пећини пише:

"Жујовић се пробио до пећине и колибе. Нашао је Тита у свечаној униформи и Зденку у војној. Очито га је била уверила да се преда Немцима. Црни, коме је Тито већ дуго ишао на живце, није поступио баш обзирно. Потегао је револвер и почео викати: 'Шта то значи? Обукао си свечану униформу, али знај да им се жив нећеш предати. 'Оћеш да се предаш Немцима и као командант спасеш главу а упропастиш и издаш нашу борбу?!' Претњом га је натерао да напусти склониште и коритом потока изађе из пећине."

Сва ова сазнања бацала су мрљу на светао лик маршала Тита. Истовремено, обелодањивање нових чињеница о генералу Драгославу Дражи Михаиловићу постепено га је рехабилитовало у очима обичног човека.

JЕДАН од првих потреса у конвенционалном погледу на историју изазвала је изјава руског историчара др Бориса Анатољевича Старкова, професора на Универзитету у Петербургу, да је Дража Михаиловић био сарадник војне совјетске обавештајне службе, објављена пре 20 година у "Вечерњим новостима". Тада се сазнало да је генералштабни пуковник Драгољуб Дража Михаиловић био један од најважнијих људи совјетске службе на Балкану. Међутим, није он био класичан шпијун, агент у обичном смислу те речи. Пуковник Дража био је велики националиста и монархиста, и сама та његова идеолошка одредница унапред је искључивала могућност да ради за обавештајну службу једне комунистичке земље. Али Михаиловић, као искусни обавештајац, сматрао је да је комунистички Совјетски Савез, "црвена Русија", једина сила која се може супротставити немачком утицају и агресији на Југославију.

ПОТВРДА да су постојали односи на релацији Москва - Михаиловић јесте и Стаљинова дилема у децембру 1941. године, на кога да се ослони у Југославији. На четнике или пролетерске јединице? На Дражу, монархисту и националисту, или на Тита. Његови претходни покушаји да уједини та два покрета показали су се неуспешним. Оба сусрета која је Тито имао са Дражом била су под Стаљиновим притиском. Још 1942. године Москва је желела сарадњу са Дражиним јединицама. Али са тим се, изгледа, није сложила наша избегличка влада, која се налазила у Лондону.


То открива документ - низ депеша које је председник избегличке владе из Лондона слао у Каиро и у штаб Југославенске војске у отаџбини. Овај прворазредни историјски документ више је него јасан. Јосиф Висарионович Стаљин је у јесен 1942. године био спреман да више помаже четницима Драже Михаиловића него Титовом партизанском покрету. Зато је он југословенској влади у Лондону, преко њеног амбасадора у СССР Станоја Симића, отворено нудио да у штаб Драже Михаиловића упути групу својих виших официра да за потребе четника формира целу ескадрилу коју би ставио на располагање Дражи Михаиловићу и да организује заједничке радио-емисије равногораца и црвеноармејаца. Обавештајци Јефта Шашића ће доћи у посед ове документације одмах по ослобођењу Београда и предати је Моши Пијади, који је прослеђује Јосипу Брозу Титу. Документ је, иначе, пронађен у личној Титовој архиви.

ИСТОРИЈА је, међутим, вишедимензионална, њен циљ је да омогући да се једно време разуме и објасни а не да се пресуђује. Она, историја, као вртлог читавог низа чињеница које се међусобно прожимају, а врло често супротстављају, подразумева да се ништа не може посматрати у релацији црно и бело. По свему томе, тако је и са догађањима у окупираној Србији те 1941. године.

СВАЂА ЗБОГ СОВЈЕТСКИХ РУБАЉА ПРИЛИКОМ сусрета Тита и Драже на Равној гори договорено је да се оружане акције координирају, да се ратни плен дели, да се Михаиловићевом штабу испоручи из фабрике оружја у Ужицу 1.200 пушака и извесна новчана средства. Заузврат, Михаиловић је Титу обећао да ће с њим поделити шта год падобраном стигне од Британаца. Много година касније, испоставиће се да су та "извесна новчана средства", можда, постала камен спотицања у постизању конкретнијег договора о сарадњи. Кад су у јесен 1941. партизани и четници заједно ослободили Ужице, припадници Титовог покрета први су ушли у ужички трезор Народне банке Југославије, у којем су пронашли огромну своту новца - више од 45 милиона совјетских рубаља. Четници су инсистирали на примени склопљеног споразума о равномерној деоби ратног плена. Међутим, Тито за то више није хтео да чује, већ је Михаиловићу понудио само петину заплењеног новца.

Четнички покрет Драже Михаиловића или Југословенска војска у отаџбини, како је званично називан, био је и остао један од најконтроверзнијих појава у Другом светском рату, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Целокупна судбина ових војних формација донекле подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено.

Последњих двадесетак година, а у свету и много раније, објављен је поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Дража Михаиловић први који је у Србији, на целом југословенском простору, и чак у Европи, побио "антифашистички барјак гериле". Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео оружане нападе на окупаторску војну силу.

ПАРАЛЕЛНО с падом партизанске тврђаве у Ужицу, последњих дана новембра 1941, Немци су кренули на Равну гору у пет колона. Нису наишли на значајнији оружани отпор. Поједина документа казују да су неки Недићеви официри претходно дојавили Михаиловићу да се спрема офанзива на тај део Србије и да Дража наређује да се све јединице које су обезбеђивале тај простор повуку и распрше на разне стране.

Ипак, офанзива на Равну гору није била баш безуспешна. У извештају немачке 342. дивизије пише се да је у тој акцији 475 четника заробљено, а убијено 11 војника и један официр. Домогли су се двојице мајора, Александра Мишића, Дражиног првог сарадника, и Ивана Фрегла, начелника штаба Колубарског војно-четничког одреда, и још петорице официра. Ову двојицу мајора Немци ће стрељати 17. децембра у Ваљеву.

Сва ова сазнања гарнирана подацима да су четничке формације прве заузеле Краљево, да су Немци истовремено расписали потерницу за Титом и Дражом, да је генерал Лер пред стрељање написао да је лично од Хитлера добио наређење да му приведе генерала Михаиловића, живог или мртвог, лагано су мењала и однос према тој магловитој прошлости. Тако се мењала "скала омиљености" у јавном мњењу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (54)

Pravoslavac

03.06.2018. 21:46

Po logici stvari, Nemačka je prvo napala Beograd, što znači Srbiju, samim tim sledi odgovor Srpske vojske. Razrešenje dileme, ko se prvi suprotstavio okupatoru, leži u kraljevoj vojsci.

Ridji

04.06.2018. 00:53

@Pravoslavac - Brale, Cica je bio komadant Jugoslovenske Kraljevske vojske u otadzbini! Kakva bre Srbija!?

Pera kojot genije

02.09.2018. 23:15

@Pravoslavac - E titoisto znas li ti koliko je vojnika poginulo tokom tih dana u odbrani zemlje ( 06.04.1941-17.04.1941.) Znas li koliko je casnih pilota dalo svoj zivot. Procitaj nesto od dokumenata iz tog vremena pa komentarisi.

Jasnić Slaviša "Srbin"

03.06.2018. 22:17

Sada istorija kaže da su se Draža i Tito 41 sukovili oko para iz trezora nb u Užicu.Znači ispravna teza ne gubi se glava zbog politike nego zbog para

Laufer

03.06.2018. 22:24

Interesantna je bila kako kazete obmana ,prilikom rusenja mosta na Neretvi i da ih goni 20 000 cetnika. Pa kako to da su se partizani sukobili sa cetnicima tek kad su se prebacili preko Neretva .Ako su ih gonili onda su po nekoj logici trebali biti iza a ne naprijed tj.preko Neretve .Eto ja vam bas "povjerovo" haaha.

вук

04.06.2018. 18:35

@Laufer - Када их је прошао први напад панике, те када су сазнали да их не гони ''20 000 четника'', но да се источно од Неретве налазе знатно слабије четничке снаге, развучене на фронту дугом 50 км, партизани су се преко импровизованог моста поново пребацили на леву обалу Неретве и тек тада сукобиле са четницима. Разумем да сте ''историју'' апсолвирали на чувеном Булајићевом вестерну. Што би рекли наши англосаксонски пријатељи: Do your research.

stari doktor

03.06.2018. 23:09

Draža: 1914/18: Drinska divizija Bitka na Ceru, Kolubarska bitka, Kajmakčalan, Proboj Solunskog fronta. 5 rana, Beli orao sa mačevima, britanski ratni krst,francuska Legija časti, Medalja Obilića Tito: 42 domobranska "vražja" divizija (79 zagrebački Jelačićev puk): bitka na Ceru i kolubarska bitka.Posle u Rusiji Eto razloga za emotivnu opredeljenost većine u Srbiji. Profesor Branko Petranović, komunista i partizan je u svoim delima jasno rekao da su postojala dva antifašistička pokreta

Ridji

04.06.2018. 00:50

@stari doktor - Nebih da se mesam, ali mislim da je Cica trebao da dobije jedno Americko odlikovanje, samo se ne secam koje, a netreba zaboraviti!

hristina

04.06.2018. 08:41

@stari doktor - Draza, 1910.-'45, : Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Albanska pobuna 1913., Prvi svetski rat, Albanska pobuna 1920., Drugi svetski rat. Odlikovanja: Srebrna medalja za hrabrost,1913.; Spomenica za Srpsko-bugarski rat,1913.; Engleski Vojni krst,1913.; Beli orao sa macevima cetvrtog reda,1918.; Spomenica za rat 1914.-1918.,1920.; Beli orao sa macevima petog reda,1920.; Spomenica za Srpsko-turski rat,1920.; Zlatna medalja za hrabrost,1920.; Albanska spomenica,1921.; ... ostatak sledi ...

hristina

04.06.2018. 08:52

@stari doktor - ... Zlatna medalja za hrabrost,1928.; Orden Svetog Save cetvrtog reda,1928.; Orden Jugoslovenske krune cetvrtog reda,1033.; Bugarski orden Aleksandra Nevskog treceg stepena,1936.; Cehoslovacki Orden belog lava treceg stepena za vojne zasluge - urucio licno predsednik Edvard Benes u Pragu 1937.; Orden Jugoslovenske krune treceg reda,1937.; Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, urucio licno car Boris III u Sofiji 1939.; ... sledi nastavak, u ime istine!

hristina

04.06.2018. 09:38

@stari doktor - Orden Karadjordjeve zvezde sa macevima treceg reda, dodelio kralj Petar II Karadjordjevic 27.3.1942.; Francuski Ratni krst, dodelio general Sarl de Gol 2.2.1943.; Poljski Orden za vojnicke vrline, dodelio general Vladislav Sikorski 14.6.1943.; Americka Legija zasluga prvog stepena, najvisi am. orden namenjen strancima, posthumno dodelio predsednik Hari Truman 29.3.1948.! PS: I tako, najodlikovaniji srpski vojnik i prvi evropski gerilac, za samo godinu dana, postade - izdajnik!? Sram nas bilo!!!

5c

04.06.2018. 19:48

@stari doktor - Kad se pogleda ko ga je sve odlikovao,nije ni cudo da je izdajnik.Tito je bio samo Hrvat i nista vise i nista manje,Poglavnik Tito,bolje receno.

Nadam se

03.06.2018. 23:34

da nas deca neće uzimati ozbiljno. Da će nas oduvati sa tim zadrtim podelama i da će ići napred jedinstveni!

komentator

04.06.2018. 01:39

Porediti patriotu Mihailovića i vatikansko-britanskog eksponenta Broza je bogohuljenje. Živ je Čiča, umro nije!

Чикаго

04.06.2018. 01:59

Генерал Михаиловић је Србин а војну Академију завршио у Француској, на Сорбони са Шарл Де Голом. Тито - не зна се ко је, нити шта има од школе. Тито се борио у 1 светском рату у аустроугарској војсци против Срба и о томе слике постоје. Тито је највећ зло које је задесило Србију

Srboljub

24.09.2018. 11:59

@Чикаго - Ne može to da bude sve. Mora da se kaže da su Dražu i njegovu vojsku u Drugom svetskom ratu finansirali Italijani, a on sarađivao sa Nemcima. To su činjenice.

Opaki

04.06.2018. 02:42

Mozda mali Joze nije imao pantalone i mozda se sankao u koritu, ali je kasnije debelo naplatio za svoje tesko detinjstvo. Naplatio je tako sto je uzivao najvece pocasti, spavao u svili i kupao se u zlatu, putovao po svetu...epilog: Srbi ostali kratkih rukava jedini. Cilj malog Joze je ispunjen, sad mirno spava u kuci cveca(Srbija, Beograd).

Francesco

04.06.2018. 04:17

Kako se krenulo sa revizijom istorije još malo će esesovci početi da tvrde da su bili antifašisti.

Pera kojot genije

02.09.2018. 23:00

@Francesco - Sve vas obozavaoce Tita i njegovih dela pitao bi jedno pitanje: Zasto je Draza proveo 4 godine u sumi ako je bio saradnik okupatora ? Zasto se nije ko sto se fasista Pavelic sepurio po Zagrebu on (Draza) to cinio po Beogradu? Pa zato sto je bio srpski oficir u Balkanskim ratovoma i sto se protiv tih istih Nemaca borio u WWi.

Srboljub

27.12.2018. 14:07

@Francesco - Ako se borio protiv Nemaca, što su četnici vatali tutanj zajedno sa Švabama, ljotićevcima, ustašama i domobranima u maju 1945? Dobili propusnice od NDH, postoje dokazi.

Andjelko

04.06.2018. 04:40

Ovaj tekst vam je odlican!!! Sve u svemu, od svih njih najpametnije je razmisljao Staljin!

yugovic

04.06.2018. 05:14

Ovo ste nam sve lepo objasnili ,bar nekima od nas ,a sad nam objasnite kako se taj veliki Đeneral našao u društvu sa Nemcima ... Jeli otišao kod njih za inat što Tito uze pare iz Užica .

Mr Radomir Scepanovic

04.06.2018. 06:03

Komunisticka istorijska prevara.Kako neko ko je ucesnik Balkanskog i Prvog svetskog rata moze da bude izdajnik Srbije?Takav vojskovodja?A neko ko je bio u austrougarskoj vojsci i ratovao protiv Srbije,okupator u pokusaju pozitivna liistorijska licnost?

melbourne

21.07.2018. 11:12

@Mr Radomir Scepanovic - Lepo si im rekao brate Radomire, Shvabe su ucenile Drazu Mihailovica, poternica: ziv ili mrtav ogromnom svotom rajhsmaraka u zlatu, kad su opkolili Vojvode Zivojina Misica kucu trazeci Drazu, Zivojinov sin oficir JVUO je izasao i rakao ja sam Draza, odveden je u Valjevo i streljan. Austrougarski kaplar mali jozek (kasnije hromi) odlikovan za zverstva u Macvi i Podrinju, dolini Jadra, zvrstva cinio nad civilnim stanovnistvom jer je bio izvidac i dozvoljeno mu da radi sta hoce. Probudite se bre!

KORA OD BANANE

04.06.2018. 07:50

ima jos dosta materijala koji govore o izvrsavanju komande saveznika od strane Draže. Npr pritajiti se i delovati kad saveznici koji su razvili strategiju za celu evropu daju znak Draži. (Kao u 1'svr). Tito se napalio da preuzme vlast kroz NOP , što mu je kao vrhunskom obaveštajcu i uspelo.. pa je moralo i da se ratuje po cenu većih gubitaka od koristi.

iz glave

04.06.2018. 07:56

Тито има велики % јер је удба још на власти ( све оно што су њихови духовни оци отели 45, сада они приватиузују или продају странцима). Истина излази на видело, највише заслугом странаца који су је онда искористили те им сада није битна, као и заслугом Срба појединаца који су жељни правде. И поред потпуне сатанизације ЈВуО, њен највећи злочин ( мада је и то дискутабилно) су село Вранићи, док су и данас потпуно занемарени НДХ и НОВПОЈ злочини, нарочито ових других када су борбе утихнуле.

Петар

04.06.2018. 08:02

Заборавили сте да поменете панику на Козари. Тада је Тито хтео да смени тј. и јесте сменио Кочу Поповића, који је самоиницијативно нашао пут кроз обруч а Тито, не схватајући то, није хтео да крене тим путем, Једва су га остали убедили и тако су се спасли. А Кочу, уместо да унапреди, сменио га је. Позвао га је код себе, остали су у страху гледали шта ће се догодити а Тито је само ћутке прешао преко свега и вратио Кочу на положај. После тога никада није хтео да помиње тај догађај.

Жељко

04.06.2018. 08:42

Један је Србин, а др.је усташа...Баш ме чуди пад популарности Тита. Да није можда због тога јер умиру његови пионири? Југоставије, све три, су биле катастрофа за Српски народ.

Nostradamus

04.06.2018. 12:13

Ovaj tekst bi bio "istorija za (po)cetnike", he, he, he. Ja vam sve verujem, a jedino bih zeleo da vidim barem jednu sliku na kojoj Nemci vesaju ili streljaju cetnike. Takve slike sa partizanima postoje, pa bih eto hteo da uporedim. Drugo me interesuje bilo koja velika bitka ili ofanziva cetnika protiv Nemaca. I konacno zasto su se cetnici povlacili sa Nemcima umesto da ih napadaju?.

Pera kojot genije

02.09.2018. 21:59

@Nostradamus - Sto su se Djilas, Velebit i Koca Popovic prvo u Sarajevu a potom u Zagrebu dogovorili o medjusobnom ne napadanju tojest o zajednickom napadanju( sa ustasama) na cetnike ( JVO )? Jeli Pametni? Nemogu da verujem da neki Srbi veruju nekom austrougarskom vojniku a neveruju srpskom oficiru koji je prosao I i Ii Balkanski rat i WWI (Prvi Svetski rat). Pametnom dosta. A o saradnji komunista i ustasa u rusenju drzave pre izbijanja WWII da ne pricamo ( zatvori Lepoglava i Sremska Mitrovica) .

Srboljub

04.06.2018. 12:24

Revizije istorije finansirana parama Dražinih saveznika Amera daje rezultate. Kapitalističke ale koje nas drže kao robove ne žale pare i ne prave pitanje da li si četnik ili ustaša, važno da si antikomunista.

Pera kojot genije

02.09.2018. 21:47

@Srboljub - Ti isti su ti finansirlii Tita kad se sukobio sa Staljinom, tad niste bili gadljivi na dolare? Vi komunjare ste najgora sorta ljudi.

Srboljub

27.12.2018. 14:05

@Srboljub - Te pare nisu završile u Londonu ili u privatnim džepovima. Tim dolarima je nahranjen narod, obnovljena razrušena zemlja, izgrađeni putevi kojima i danas vozimo, bolnice u kojima se i danas lečimo. Trebalo je imati onu stvar i malo mozga, pa od zaostale monarhije napraviti cenjenu državu kakva je bila SFRJ.

Radnik

04.06.2018. 12:25

Kada će biti rehabilitovani Dražini saveznici Musolini i Hitler? I njima su komunisti presudili iz ideoloških razloga?

olenovod

04.06.2018. 12:51

kako je krenulo bogam ce nemci da hitlera stave ki sveca?!more bre ne kroite novu istoriju zna se bre ki je bio cetnik ustasa balista a zna se ko je bio TILE!!

Istoričar

02.09.2018. 21:59

@Раде - Ako je bio toliko veliki patriota zašto su njegove trupe klale po srpskim selima srpske majke i decu partizana koji su se borili u šumama protiv nemaca?

Милутин

03.09.2018. 01:26

@Раде - Да су се партизани стално борили по шумама неби у филмовима били увек обријани и налицкани! Партизани су били пљачкаши, нарочито, српских села. Где год су партизани чували српска села она су страдала од усташа а четници су чували српска села све док партизани нису освојили сву власт. Тада је настао покољ по српским селима.

DejanBgd

28.01.2019. 08:01

@Раде - Ko kaže da su klale? Jel pravite razliku između Drzinih i drugih "četnika"? Nije baš da ste u pravu. Malo je to dublja "priča "

Sumadija

05.06.2018. 09:15

Imam 65 god. dakle mnogo, mnogo znam, mnogo pamtim a najivše reči svoga dede kada smo iz Titovih čitanki učili i čitali naglas o njegovim "dostignućima" da se sve srpsko utre i ugasi, da nema slave i preslave, da se polja i livade zamene fabrikama, da se zeleni plan ostvari ali preko Save i Drine, da Sumadija bude njegova prćija gde će uz pomoć belih košulja i haljina (Lika i Kordun) provoditi svoje namere zbog kojih se vi danas svadjate i gde vam je miliji austrougarski vojnik od vašeg Srbina!!

Francesco

06.06.2018. 00:21

@Sumadija - Gospodine, Srbija bi danas bila mnogo lepšte mesto kada bi se vi i takvi kao vi vratili čuvanju ovaca u selima svojih dedova i pradedova...

Francesco

21.07.2018. 10:31

Zašto? Pa zato što se posledice bombardovanja osiromašenim uranijom i te kako osećaju...