ТРЕШЊЕ се савиле од рода. Свако стабло начичкано плодовима. Црвене се гране од бурлата, кармена, кордије, регине... Али у Ритопеку, селу код Гроцке, најпознатијем по производњи овог воћа, берача је мање него икад досад. Читаве плантаже остају необране. Врућ ветар и суша "уситнили су" плодове и већина рода је друге класе, па се узгајивачима није исплатило да плате бераче. Мање од половине овогодишњег приноса је првокласног квалитета, који захтева руско тржиште, на ком трешње из Ритопека деценијама проналазе купце.

Прочитајте још - Брескве из Србије опет у Русију

Берба у "престоници трешње" почела је средином маја. Засукали су рукаве и Ђурићи, трећа генерација узгајивача овог воћа. Овогодишњи род им је око 12 тона по хектару, што је за петину мање него лане.

Прочитајте још - Европа и Русија једу јабуке из Купусине

- За све узгајиваче трешања у Ритопеку, ова година је изузетно лоша - каже газдарица Светлана Ђурић. - Биле су велике суше, а овде нема водовода, па ни наводњавања. Већина плодова зато нема задовољавајућу крупноћу и квалитет. Откупљивачи нам за килограм плаћају од 80 до 150 динара, само што је ових најскупљих најмање. За исту робу прошле године смо добијали од 150 до 200 динара. Сада се довијамо на све начине да трешње друге класе продамо на нашим пијацама или у БиХ.

Прочитајте још - Суше воће, а оно као свеже

Како каже, улагања у овај посао су велика, како у механизацију, праћење трендова, тако и у одржавање, нове саднице и заштиту. А помоћ и субвенције су симболични. Али, да се ради, мора. Берачи су на време пристигли из околине Лесковца и Ниша, и за разлику од 2017, овог пролећа само их је петоро. Отац и син Тихомир и Никола Аземовић, Весна и Сафет Бајрамовић, сви из Бојника, и Зорица Ибраимовић из Брестовца, већ пет година беру код Ђурића. Пажљиво бирају најкрупније плодове, а многобројна стабла цела прескачу.

- На плантажи смо већ у шест ујутру и беремо најдуже до 14 часова - каже Тихомир. - Плаћају нам 200 динара по гајби, у коју просечно стане шест килограма трешања. У току дана свако од нас напуни највише 15 гајби. Смештај нам је обезбеђен и добар је, а храну купујемо.

Складиштење рода у хладњачу Фото: Теодора Ћирић

Не "цвета" ни код откупљивача. За Русију, која им је највеће тржиште, из откупних станица свакодневно одлазе највише два шлепера трешања, што је за трећину мање него минуле године. Проблеме, међутим, нису донели само ситни плодови, већ и нова уредба Руске Федерације о увозу воћа из Србије, која је на снази од јануара.

- Нова правила су нам много успорила рад - каже Наташа Павловић, сувласник "Фарма фрута" из Ритопека. - Радимо дан и ноћ. Сваки шлепер мора да преконтролише фитосанитарни инспектор, а то некада траје сатима. Проверавају се безбедност и исправност хладњаче, "здравље" плодова, гајбе и палете... У шлепер стаје око 18 тона трешања од 48 произвођача с којима сарађујемо. За сваког од њих морамо да имамо комплетну документацију - број катастарске парцеле, потврду о газдинству из текуће године, биљну структуру, књигу третирања... И због најмањег административног пропуста, као што су погрешно унети број парцеле или име власника, може да нам пропадне утовар.

Уз све то, како каже, ту је и документација од шпедитера, па возач са собом носи килограме потребних папира.

- А све то је последица несавесних извозника који су на руско тржиште покушали да извезу туђе, а не српско воће - додаје Наташа.

Светлана Ђурић Фото: Т. Ћирић

НИ ЗА ПОКЛОН

ГРЕХОТА је што нам тоне трешања остају необране - каже Светлана Ђурић. - Волели бисмо да можемо да их поклонимо деци у вртићима, школама, домовима за незбринуте... Покушавали смо на неколико места, али је због законске процедуре то врло компликовано. Неопходне су анализе, контроле, санитарне потврде..., јер другачије не могу да приме храну.

Са бербе у Ритопеку

ЧЕТИРИ ДАНА ДО РУСИЈЕ

- ДА стигнем до Санкт Петербурга, где возим ову туру, потребно ми је четири дана - каже возач Војкан Божиновић из Велике Плане, који ради за превозника из Сјенице. - До тамо превалим 2.400 километара, преко Словачке, Пољске, Литваније и Летоније. Возим сам, па сам зато девет сати за воланом а девет се одмарам. Највећи проблем су процедура и гужве на границама, где се понекад задржимо сатима.

Фото: Н. Живановић

У СМЕДЕРЕВУ ТРЕШЊЕ ЈЕФТИНИЈЕ НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

РОД трешања у смедеревском крају, једном од главних произвођача овог воћа у Србији, ове године је добар, али је због слабијег квалитета цена нижа и до 30 одсто у односу на 2017. Откупна цена, у зависности од квалитета и сорте, креће се од 50 до 150 динара, што не задовољава воћаре.

- Трешња је родила добро, негде је и "преродила", тако да је има много у понуди. Ипак, квалитет није најбољи, плодови су ситнији, што умањује и цену. Трљају руке само они који имају екстракрупну робу за коју добијају и 180 динара по килограму - каже Милорад Симић, произвођач из Удовица.

Све што задовољава критеријуме иностраног тржишта, а то су чисти, крупни и здрави плодови, иде у извоз. Остало завршава на домаћем тржишту, велепродајама и код накупаца.

- Трешње се тренутно највише извозе у Русију. Странци траже стандард од 23 милиметра крупноће и за ту робу плаћају око 150 динара - каже Бобан Марковић, стручни сарадник за воћарство и виноградарство Пољопривредне стручне службе у Коларима. Ј. И.