Хероина спасавала децу из пакла хрватских логора

Д. МАТОВИЋ

среда, 16. 05. 2018. у 11:02

Хероина спасавала децу из пакла хрватских логора

ЗАХВАЛНОСТ Дијана Будисављевић чинила све што је могла за спас заточене деце,Фото П. Митић

Изложба у Дому војске Србије посвећена Дијани Будисављевић, која је била једина нада за 7.500 малишана. Најтужнији тренутак у спасавању деце био је њихово одвајање од мајки

ПОТРЕСНЕ су слике деце у концентрационом логору Јасеновац, деце довођене од Срема до Козаре, из Лике, Баније, Кордуна, делова Босанске Крајине... Њихова изгладнела и преплашена лица уцртала су се у памћење свакоме ко је крочио на изложбу посвећену хероини Дијани Будисављевић, у Дому Војске Србије.

Ауторка изложбе Слађана Зарић испричала је причу о изузетној жени коју је патња заточених малишана покренула на једну од највећих акција спасавања у Другом светском рату. Аустријанка Дијана Будисављевић спасла је од сигурне смрти више од 7.500 девојчица и дечака из усташког концентрационог логора Јасеновац.

- Немац Оскар Шиндлер спасао је више од 1.000 пољских Јевреја, Ирена Сендлер је из варшавског гета извела око 2.500 јеврејске деце. Према попису прихватне станице Хрватског културног центра у Загребу, из логора у Јасеновцу Дијана Будисављевић избавила је 7.577 деце. Међутим, картотека коју је водила са својим сарадницима садржала је више од 12.000 имена - наводи ауторка изложбе.

Поред фотографија беспомоћне деце заточене у злогласним логорима, на изложби су представљене и транспортне листе и делови картотеке које је о сваком спасеном детету Дијана водила са надом да ће та деца једног дана ипак наћи своје родитеље. Документи су пронађени у београдским, бањалучким и загребачким архивима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Храброст Диане Будисављевић јача од заборава

- Тема изложбе је захтевна и важна и веома тешка за обраду - каже Иван Мангов, аутор архитектуре изложбе. - С обзиром на то да највећи део поставке чини фотографска грађа, трудио сам се да поделом на различите целине изложбу учиним динамичнијом. Поставка је замишљена као низ сала кроз које посматрач постепено пролази зарањајући дубље у причу о страдању и спасавању деце из Јасеновца.

Изложба доноси и приче о појединачним судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић и њених сарадника. Међутим, није познато колико деце је враћено породици, ко је накнадно открио свој идентитет, колико њих је остало да живи не знајући да су козарачка, односно јасеновачка деца.


- На почетку су деца добијала картончиће који су им канапом везивани око врата, на којима је писало име, презиме, име родитеља, село из којег дете потиче и логор из којег је преузето - објашњава Слађана Зарић. - Поред картона, Дијана и њени сарадници правили су и транспортне листе деце преузете из Јасеновца. Био је то почетак спасавања, али и очувања идентитета јасеновачке деце. Велики део идентификационих картона које су деца имала око врата уништен је током транспорта. Деца су те картоне кидала, а неретко и јела. Тако је настао проблем са идентитетом веома мале деце. Кад су дошла у Загреб, постојале су транспортне листе и пописи имена, али без картона није било могуће установити идентитет детета.

МОНОДРАМА
ЈЕЛЕНА Пузић, глумица коју смо гледали у филмовима "Поред мене", "Влажност" и "Отворена", поставила је на сцену УК "Вук Караџић" монодраму о Дијани Будисављевић. Представа "Пу спас за све нас" у јуну ће бити изведена и на сцени Народног позоришта у Београду.

Сматрајући да се сувише бавимо бројкама и заборављамо на појединачне судбине и бруталност приче, ауторка изложбе је хтела да опише појединачне судбине, да покаже да је један транспортни број заправо човек који има име и презиме и своју судбину.

- Дијана је радила све што је било у њеној моћи да сачува тој деци живот, а онда и идентитет - истиче Зарићева.

Најтужнији тренутак у спасавању деце из логора био је њихово одвајање од мајки. То је био једини начин да деца остану жива - дечаци и девојчице које мајке нису дале или су их тада сакриле убијени су у Јасеновцу.

Босиљка Судар Лончар одвојена је од мајке заједно са браћом Стеваном и Миланом. Део њеног сведочанства приказан је и на изложби:

"Чинило ми се да дуго стојимо испред капије, а време је ипак брзо пролазило. Дошао је и час нашег растанка, Милан први изађе кроз капију, затим је дошао ред на Стеву. Стево се грчевито обесио мајци око врата, вришти и не да се, плачемо, мајка моли да пође, лагано га гура од себе, али Стево ништа не чује... Био је то један од страшних и тешких дана у мом животу и не само мом, тај ужас су доживеле стотине мајки и деце. Многима је то био последњи растанак".

Ово је само једна од многих болних прича о којима говори ова изложба.

ФИЛМ

ИЗЛОЖБА, коју је отворио министар одбране Александар Вулин, део је пројекта "Дијанина деца" у коме је и документарни филм, који ће бити емитован следеће недеље на Првом програму РТС. Пројекат је реализован у продукцији Министарства одбране и Радио-телевизије Србије. Прочитајте још - Вулин: Пут ка помирењу је пут Дијане Будисављевић, а не Блајбурга и Степинца

МАЛИ ЈАНИЧАРИ

НА једном од паноа пише:

"У Горњој Ријеци усташе су сместиле најздравије дечаке из Јасеновца од којих су планирали да направе 'мале јаничаре'. Српски дечаци били су обучени у усташке униформе и често су носили дрвене пушке. У логору је завладала епидемија тифуса која је усмртила све мале логораше. Дијана је организовала транспорт и ове деце, али од 400 дечака који су били смештени у Горњој Ријеци, преживело их је врло мало."



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (21)

Željko

16.05.2018. 11:16

Gospođa Diana Budisavljević je formirala cijelu ekipu ljudi,žena i muškaraca,koja joj je aktivno pomagala da spasi što više djece.Ne smiju se ni njihova imena zaboraviti,bili su dio njenoga humanog tima.Treba pročitati "Dnevnik"koji je vodila Diana cijelog rata,odnosno ponovo ga dati štampati.Ne znam zašto se to ne čini.Imam fotokopiran taj dnevnik,pisan u prvom licu....dirljiv i potresan tekst....

Чикаго

16.05.2018. 11:52

Ма да ли је могуће? Из так љепе и красне тисућљетње кроације?? Па хрватијанци су једини имали логоре за децу у 2 светском рату: Јастребарско, Сисак и Лобоград .. наравно и 14.000 деце побијено у Јасеновцу. Чак ни Немци нису улазили у те логоре јер нису могли да гледају децу на вешалима

Дејан

16.05.2018. 12:00

Крајње је време да се у Београду направи објекат - музеј са сталном поставком посвећен страдању српског народа - жртвама НДХ. И наравно исти укључити обавезно у сваку туристичку понуду. Архивска грађа у оригиналу постоји па господо изволите радите! Филм који хоћете да направите је добра ствар али занимање за њега ће постојати неко време а ово је прича за вјеки вјеков!

драгана

16.05.2018. 12:08

"U Gornjoj Rijeci ustaše su smestile najzdravije dečake iz Jasenovca od kojih su planirali da naprave 'male janičare'. Srpski dečaci bili su obučeni u ustaške uniforme i često su nosili drvene puške. U logoru je zavladala epidemija tifusa koja je usmrtila sve male logoraše. Dijana je organizovala transport i ove dece, ali od 400 dečaka koji su bili smešteni u Gornjoj Rijeci, preživelo ih je vrlo malo."...Bog nije dopustio da srpska deca budu dželati svojoj braći i očevima.Smrt nije najgora.

komentator

16.05.2018. 12:28

Za ove "zasluge", Stepinac je kanonizovan. Vatikan je oduvek bio leglo zla i homoseksualizma.

Nikola I.S.

16.05.2018. 13:00

U Brozno vrijeme nije se smjelo govoriti o ovoj ženi kao ni o ovoj djeci, tako su mnogi tek kao već odrasli saznali da nisu Hrvati, već Srbi pretekli iz Jasenovca. A zahvaljujući Brozu mnogi to nikada nisu saznali. Ali ja bih da ukažem na još nešto, vidim da malo ljudi čita rubriku kultura i zna kakav film je predstavljao Srbiju u Kanu. To je film Teret O.Glavonića o srpskim zločinima nad Šiptarima.

Stari Beograđanin

16.05.2018. 13:07

Diana Budisavljević, devojačko Obekser (Obexer) rođena 15.1.1891.g. u Insbruku -bila je udata za lekara srpskog porekla Julija Budisavljevića. Od 1919.g. do 1972. živeli su u Zagrebu gde je Julije bio profesor na medic. fakultetu.1972.g. su se vratili u Insbruk. Dianino veliko ljudsko delo mora da ostane upamćeno za sve dolazeće generacije Srba ali ne smemo zaboraviti i njene pomoćnike u spasavanju dece- inž.Đura Vukosavljevića, dipl.-inž. Marka Vidakovića i Ivanku Džakulu. O njima se malo piše!

Prle

16.05.2018. 13:16

Interesantno je šta o i Dijani i njenom mužu Juliju pišu hrvati, otprilike kao da su ona i muž samo pomagali Stepincu i njegovim milosrdnim časnim sestrama u zbrinjavanju srpske dece. A ta deca su uglavnim bila deca partizana pogunilih u borbama na Kozari. I zbog toga je još važnije dokumentovati istinu i čuvati u sećanju Dijanu Budisavljević.

Sa Zvezdare

16.05.2018. 13:32

KOliko Su Zla Naneli pre 70 Godina , I Hrvati bi jos kada bise oni SAMO Pitali , Ko Zna Kako bi Maltretirali Narod danas, Puni Su Zla , Nesto Nezamišljivo. Ulica nova da se zove Po Dijani. Zasluzuje....

Ана

16.05.2018. 13:41

И требало је после бити у СФРЈ...са тим сазнањем, у немогућности било шта рећи....

баш тако

17.05.2018. 11:06

@dzoni bg - Ни једно "спасено" дете није се вратило својој вери Православној.

Kozarčanka

06.07.2018. 08:48

@dzoni bg - Nisi u pravu, dvije sestre i brat moje bake su djeca logoraši (dječiji logor Stara Gradiška) koja su nadjena u hrvatskim selima i vraćena majci na Kozaru, poslije rata. Bilo ih je još iz mog sela. Moja baka kao najstarije dijete i prabaka su iz Jasenovca deportovane u Njemačku na rad i vratile su se kući poslije rata.

Bolynx

16.05.2018. 13:49

Sta su ta jadna deca prozivljavala nikad nikom ne pozeliti. Na koji su nacin ta deca mucena, ubijana, uzas za koji krvoloci nikad nece biti kaznjeni. Hvala Dijani za sva vremena.

Nikola I.S.

17.05.2018. 12:58

@66realno - Tito je posle rata zataškao ustaške zločine. O njima se nije smjelo govoriti, pisati, snimati filmovi. Hrvatska je morala biti kažnjena zbog ovih zločina i kao što je Tuđman priznao da nije bilo Hrvata Broza Hrvatska ukoliko bi uopšte postojala obuhvatala bi samo Zagorje i Zagreb, te ne bi uopšte izlazila na more., ali Broz je nagradio novim teritorijama, a Srbiju iskomadao na 7 država. Zaštitio je saborca Antu Pavelića...itd...itd...ps Ustaše su fašisti, a Četnici prvi antifašisti u Evropi.