МАНАСТИР Кувеждин, на југозападним падинама Фрушке горе код села Дивош, после 10 година откад је био у рушевинама, подигао се из пепела и данас плени својом лепотом. Обнову манастирске цркве која је посвећена Светом Сави помогло је Министарство културе, а уређење конака финансирала је Епархија сремска. Низом свечаности биће обележено 900 година од независности Српске православне цркве, коју је добила 1219. године. Припреме за овај велики догађај у манастиру Кувеждин већ увелико трају.

- Од 1942, када су манастир Кувеждин усташе запалиле и из њега протерале 60 монахиња, па све до 2008. године, овде су биле рушевине. Црква је реконструисана, обновљена, стављена је нова фасада, урађене су зидне иконе и унутрашња декорација на иконостасу, која је сва у позлати. Северна страна остала је у рушевинама, и ми смо дали предлог да се и тај део уради, као и источно крило. Тако би се манастир оградио, односно затворио зидовима, па у манастирско двориште не би улазиле лисице из шуме, што се често дешава - каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

ДАНАШЊА црква, подигнута из пепела, налази се на темељима спаљене цркве, и истоветна је оној која је изграђена 1816.А урађена је помоћу старих фотографија које су остале сачуване.

- У пролеће 1944. године усташе су минирале цркву и конаке, заједно са економским зградама. Под рушевинама цркве остао је иконостас, рад академског сликара Павла Симића. Једна од монахиња овог манастира, Јелена, вратила се у манастир и почела да спасава око 20 икона, које је сакрила у манастирској капели, али је, нажалост, то платила својим животом. Усташе су је затекле како тражи иконе испод изгорелих делова цркве, стрељале и на њу набацале иконе. У Кувеждину су страдали архива, већи део библиотеке, део ризнице с црквеним сасудима, односно свете књиге и предмети - каже Шулаја.

КАДА је Српска православна црква пре 900 година добила своју независност, њен први поглавар био је Сава Немањић. Према записима, фрушкогорски манастир Кувеждин подигао је последњи српски деспот Стефан Штиљановић 1520. године, а први пут се спомиње у турским документима 1566. године, као Манастир Свети Сава. Историјски трагови говоре да је у овом манастиру настала светосавска химна, коју је написао непознати кувеждински калуђер.

КОНАКЕ ОБНОВИЛА ЦРКВА

Обнова манастира Кувеждин почела је 1997. године, када је Епархија сремска сопственим средствима започела обнову три крила манастирских конака који су подигнути крајем 18. и почетком 19. века. Радило се фазно, јер није било довољно новца. Конаци и економске зграде су одавно завршени, па су се тада створили услови за живот манастирског братства.