ПАЦИЈЕНТ Зоран Милићевић (43), коме је пре 40 дана у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" уграђено прво потпуно вештачко срце у овом региону, у четвртак је пуштен кући! Осећа се, каже, одлично. Једва чека да се врати својој породици и да сутра у кругу најмилијих прослави крсну славу, Светог Јована. Захват тима чудотвораца из ове болнице спасао му је живот и "купио" време док не добије одговарајући орган за трансплантацију.

Прочитајте још: Уграђено прво потпуно вештачко срце

Са израженом слабошћу срца, Зорану је једини спас, до људског срца, била уградња вештачког. Његова шанса, истовремено је и изузетан успех Института "Дедиње" и лекара који су овим захватом стигли у сам врх светских установа које се баве механичком срчаном потпором. Зоран, који је пре само неколико недеља био везан за постељу, данас већ нормално стоји и шета.

- Захвалан сам лекарима ове болнице што су ми спасли живот и дали време да сачекам трансплантацију - каже Милићевић. - Имао сам поверења и осећао сам да, ако ми овде не могу помоћи, неће нигде на свету. Сада се враћам нормалним активностима, већ се осећам добро, а свакога дана ће бити све боље. Док не буде стигао одговарајући орган, носићу стално у торби овај уређај, који помаже да моје вештачко срце ради. Торба је тешка око шест килограма и то је технологија која ми у овом тренуку омогућа да живим.

Прочитајте још: Значајан напредак Србије у области трансплантације органа


МЕХАНИЧКО СРЦЕ ЈОШ педесетих година је започет подухват креирања вештачког срца. У почетку, уз њега, пацијент је могао само да лежи, а ово које смо уградили Зорану најсавременија је технологија - каже др Боровић. - Ово механичко срце сличне је величине као природно, напаја се батеријама. Има и леву и десну преткомору и коморе, залиске и графтове. Омогућава потпуну циркулацију крви и снабдевање свих виталних органа. Пацијент коме је уграђено вештачко срце већ шест година живи с њим, али се надамо да ће Милићевић своје хумано, дочекати раније.

Милићевић се захвалио и професору др Миловану Бојићу, директору Института, тиму лекара који су стајали иза овог подухвата - кардиохирурзима професору др Александру Николићу и др Саши Боровићу, анестезиологу др Синиши Јагодићу, као и хирурзима који су били у тиму пре и током операције и медицинским сестрама, које су, каже, све време водиле пожртвовану бригу о њему.

Уз Милићевића је током преходних месец и по свакодневно била његова супруга Наташа, која му је, каже, уливала највише снаге и подршке. Ни у четвртак се није одвајала од свог супруга који се коначно враћа кући.

- Овај је захват олимпијска медаља у кардиохирурхији - каже проф. Николић. - У питању је једна од најсложенијих операција у овој области, а трајала је око шест сати. Најважније је да иза овог подухвата стоји тимски рад, а доказало смо да имамо екипу која спремно чека нове задатке.

Директор "Дедиња", професор др Милутин Бојић, пресрећан што је овај револуционарни захват урађен непуна два и по месеца по његовом повратку на чело ове установе, поручио је да се до првог фебруара, на срећу пацијената, спремају још две нове методе у овој болници.

Уз Зорана је стално била његова супруга Наташа

- Прва оваква операција у овом региону који обухвата Србију, Румунију, Бугарску, Мађарску, Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору, урађена је на нашем институту - каже др Бојић. - Ово је огроман искорак наше кардиохирургије, којим обележавамо 40 година постојања Института, а то је био једини начин да Милићевић дочека трансплантацију. Сместио нас је на листу најеминентнијих светских центара, а Србију укључио у званичну презентацију светског произвођача механичког срца "Сункардија".

ЛИСТА ЧЕКАЊА

- Овај институт је родоначелник програма трансплантације на нашим просторима, а пацијент којем је овде пре 20 година пресађено срце, спрема се за женидбу - каже др Бојић. - Уградња вештачког срца пут је до нових трансплантација, за које смо спремни, чим добијемо органе. Још 30 пацијената на овом одељењу чека трансплантацију. Имамо тим спреман да ради пресађивања, само још нисмо званично на јединственој листи Републичког фонда здравственог осигурања. Не желимо да због сујете или лоше администрације неки људи изгубе своју шансу за живот.