КАДА је далеке 1848. године после две сезоне мукотрпног рада на подизању зграде, познати промућурни пиротски трговац Мали Риста одлучио да постави кров какав свет дотад видео није, кажу да је дунђере дебело "подмазао", само да никада и нигде више не направе такав или сличан кров. Платио им је, веле предања, гомилом дуката, само да његов кров буде јединствен и у томе је ван сваке сумње успео: од тада до данашњих дана, Балкан није видео слично здање, а нарочито кров који је својом конструкцијом загонетка и за многе савремене мајсторе на почетку трећег миленијума.

Здање Христе Јовановића, или Малог Ристе, једно је од најстаријих у Србији. Још је на првобитним темељима и већ више деценија у њему је стална поставка Музеја "Понишавље". Кров су протеклих месеци санирали мајстори задивљени умећем неписмених дунђера из прве половине 19. века.

Мајстори су радили под будним оком стручњака из Завода за заштиту споменика културе из Ниша којим је руководила Елена Васић Петровић, која је у више наврата потврдила да је санација крова и нова покривка изузетно захтеван посао, због компликоване конструкције крова.

Јован Костић, инжењер грађевине, појашњава у чему је специфичност Ристиног крова и сам се диви некадашњим незнаним мајсторима, за које неки кажу да су били из околине Пирота, док други сматрају да су доведени из Видина.

ПРОЧИТАЈТЕ И:''NOVOSTI'' U SELU KOD KRAGUJEVCA: U Drači je srce Srbije

- На основу свега се може закључити да су то били врхунски мајстори, сасвим сигурно неписмени у то време, који су изузетно добро познавали геометрију и статику. Другим речима, то су једноставно били генијалци без формалног образовања јер је цела статика прорачуната тако да се зграда оптерети равномерно уз све оне равни и косине. Кров има чак 18 равни на два нивоа.

ВЕШТИНА Инжењер Јован Костић показује конструкцију

Колико је мени познато, не постоји ниједан сличан кров на Балкану и у овом делу Европе. Ту су још и такозване венчанице, рожњаче и друге греде које су у оно време сечене по шумама пре него што почне вегетација, како би дуже трајале. Многе од тих греда су и данас на конструкцији, а неке су приликом санације земењене истом врсте дрвета горуном - прича Костић.

Директор ове престижне установе културе Саша Јовановић додаје да је пројекат санације, као и средином осамдесетих прошлог века радио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. На крову су сада нове ћерамиде, рађене као копије оригиналних из прве половине 19. века, а санацију је са око четири милиона финансирало Министарство културе са локалном влашћу. Након санације крова комплетна збирка од око 100.000 предмета из минулих епоха је на сигурном.

ПОНОСАН Саша Јовановић, директор Музеја


"ЗОНА ЗАМФИРОВА" И "ИВКОВА СЛАВА"

ЗДАЊЕ пиротског музеја атрактивно је и за многе филмаџије који су минулих деценија и година овде својим остварењима дочаравали дух прохујалих времена. Поред осталих, овде је снимао и Здравко Шотра најгледаније српске филмове свих времена: "Зону Замфирову" и "Ивкову славу".

ТРГОВАЦ Портрет Малог Ристе