Музеј Златибора у конаку сердара Мићића

Д. Гагричић

недеља, 23. 07. 2017. у 21:41

Музеј Златибора у конаку сердара Мићића

Зграда Музеја као конак сердара

Најпосећенија српска планина и прва ваздушна бања гостима отвара двери културне и националне баштине

ПРВА ваздушна бања у Србији и најпосећенија планина - добија музеј. Златиборце ће са слика гледати преци, а експонати ће гостима сведочити о наслеђу минулих векова на висоравни.

Гледајући у будућност, у Чајетини спајају прошлост и садашњост, па је локални парламент недавно донео одлуку о оснивању установе културе Музеј "Конак", која ће бринути о сакупљању, заштити, чувању, проучавању и презентацији блага богате културно-историјске баштине златиборског краја и бити место сусрета, дружења, организованих посета, часова очигледне наставе и историје...

Најмлађе чедо чајетинске културе биће баш на Златибору, у комшилуку Туристичке организације, прекопута хотела "Олимп". Идуће године средствима буџета општине Чајетина градиће се зграда од 600 квадрата, као реплика конака рујанског старешине, сердара Јована Мићића, знамените личности овог краја и десне руке кнеза Милоша на граници са Турском после Другог српског устанка. Тиме се, подсећају Златиборци, наставља нит културног наслеђа и народног градитељства.

Чајетинци, у ствари, настављају традицију предаје старина у аманет потомству. Средиште културног живота вароши, Библиотека "Љубиша Ђенић", настала давне 1904. године као "Златиборска читаоница", осим књига има и музејски фонд.

- У четири збирке - историјској, етнографској, уметничкој и природњачкој - од 1951. године прикупљено је близу 1.200 предмета, као и архивска грађа са преко 2.000 докумената из периода 19. и 20. века са богатом фототеком - казује Снежана Ђенић, историчар и виши кустос, директор Библиотеке, недавно именована за в. д. директора Музеја "Конак".

Када су пре четири године покренули иницијативу за оснивање музеја као самосталне установе, у Библиотеци су имали на уму да, пре свега, вредну збирку треба сместити у адекватан простор, а да је отимање од заборава прошлости и знаменитих личности, као и историје туризма - морална обавеза и дуг, да колективно сећање треба пренети на будуће генерације.


ТРИ ПОСТАВКЕ

- ИМАМО довољно експоната за отварање музеја, а уз три сталне поставке које сам припремила - "Сердар Јован Мићић", "Генерал Крста Смиљанић" и "120 година туризма на Златибору" - наставља се истраживање и прикупљање старина, откупом и поклонима, а неће бити занемарена ни археолошка ископавања - истиче Снежана Ђенић, иницијатор акције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

kako upropastiti planinu

23.07.2017. 22:33

pa ko ce tamo da odlazi? bolje da je u jednom od onih solitera na jezeru!

Skjavoneska

24.07.2017. 07:58

Hvala Bogu pa se neko setio i u kulturu da ulaze. Za dusebriznike koji se pitaju ko ce da ulazi, uveravam ih, samo oni koje interesuje kultura, bez obzira bili oni turisti ili lokalno stanovnistvo. Inace lepo je i to sto se gleda kako ce zgrada da izgleda. Za razliku od beogradske vlasti koja je dozvolila skrnavljenje arhitekture gradeci ono cudo na kraju Knez Mihajlove, da ne pominjemo ruglo pored Narodne biblioteke, Cajetinci su pokazali da drze do tradicije.