СА ПОВРАТНИЦИМА У КОСМЕТСКО СЕЛО ЉУБОЖДА: Нада тиња међу рушевинама

Драгана ЗЕЧЕВИЋ

14. 04. 2017. у 18:30

Са повратницима у косметско село Љубожда, орним да обнове своје уништене домове. Мирко Симић: Надам се да ћу повратити и отету земљу. Радомир Ристић: Годинама сањао повратак

СА ПОВРАТНИЦИМА У КОСМЕТСКО СЕЛО ЉУБОЖДА: Нада тиња међу рушевинама

Жарко Закић меси хлеб Фото Д. ЗЕЧЕВИЋ

ГЛЕДАМО темеље својих порушених кућа, и они су наши. За сваки камен нас веже нека успомена. Јер, овде смо провели детињство, живот...

Овако причају повратници у село Љубожда, у општини Исток на Космету, весели и орни да што пре обнове своје уништене домове. Ту су већ тринаест дана чланови тринаест фамилија, са жељом да под новим кровом настaве живот који им је у овом метохијском месту прекинут 18. јуна 1999, када је четрдесет и осам породица кренуло у расељеништво.

- Са супругом и петоро деце живео сам у Краљеву. Радио сам и најтеже послове, јер од минималца нисмо могли да се издржавамо. Упркос напорном раду, осећао сам се безвредним и никада нисам престао да мислим на своје село. Сваке ноћи сам сањао кућу, своје њиве, воће - прича нам Чедо Симић (51), један од повратника који се, каже, тек сада осећа вредним.

Чеда нам каже да су на повратак спремни и његова супруга Татјана (39) и деца. У расељеништву су живели у кући рођака, нису плаћали кирију, али у дому нису имали ни најосновније ствари, па чак ни купатило. А у Љубожди су некада имали све. Сада, окружени рушевинама, повратници не губе наду да ће повратити део некадашњих домаћинских домова.

- Иако су ми од дома остали само темељи, сада када сам овде срећан сам као да ми је кућа већ направљена. Јер, одмах по повратку посетио нас је министар за повратак Далибор Јевтић са сарадницима, али и представници међународних организација, који су нам обећали обнову домова. Надам се само да ћу успети да повратим и земљу која ми је заузета. Да је обрађујем као некада и живим од свог рада - прича Мирко Симић (66), који има четири хектара имања.

ПРОТЕСТИ АЛБАНАЦА ОДМАХ по доласку расељених Срба, Албанци из Љубожде и околних села протестовали су против њиховог повратка.
- Осим што сматрају да не треба да се вратимо и да наша својина припада њима, мислим да им највише смета одлучност да повратимо наша имања која они без икакве надокнаде годинама обрађују - причају повратници.

Двојица његових комшија, сличне судбине, на клупи у дворишту једине куће која није порушена, причају о некадашњем животу у селу. Верују да ће поново моћи да обрађују имања која су им узурпирале комшије Албаници.

- Када сте на својим темељима, и после осамнаест година прораде емоције... И ја сам са супругом био у Краљеву, али се сваки сан који сам сањао односио се на наше село - прича Радомир Ристић (59).

Иако још немају најосновније услове за живот, повратници не губе наду да ће с временом стећи све што им је потребно. А њима је, кажу, најбитније да су на својим имањима, крај својих бунара и гробља, на којем су порушени сви споменици.

- Поред помоћи коју смо добили од Министарства за повратак и министра Далибора Јевтића, УНХЦР нам је дао душеке, постељину и ћебад, а из манастира Високи Дечани допремили су нам најосновније намирнице - прича Весна Маликовић, задужена за повратак у општини Исток.

И док два млада Албанца на првом спрату куће у којој су смештени повратници постављају улазна врата, на суседном плацу ограђеном жичаном оградом неколико радника косовске "Електродистрибуције" прикључује струју са оближње бандере. Има наде, кажу Срби, да ће успети и повратак у Љубожду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Ivanka Kosovka

14.04.2017. 23:39

Čedo, brate mili, cestitam Ti na hrabrosti i ljubavi prema zavicaju Hrabro i srecno. Srecan vam praznik, Hristis Vaskrse. I srbi ce, uz Boziju pomoc, doziveti svoje Vaskrsenje.