Последње речи јунака са Кошара: За ову земљу вреди умрети

Ј. МАТИЈЕВИЋ - М. МАРКОВИЋ

петак, 24. 03. 2017. у 10:15

Последње речи јунака са Кошара: За ову земљу вреди умрети

Фото: Анђела Стевановић Живковић

Са родитељима Тибора Церне (20), чије ће херојско дело у борби бити заувек запамћено. Свесно се жртвовао, устао из рова као мета, да би саборци лоцирали непријатељског снајперисту

ОВЕ брезе засадио сам после 3. маја 1999. године. Тога дана смо, моја Ката и ја, сахранили сина. Заправо, засадили смо четири брезе. Све четири, уз темељ куће. Само је једна преживела... И, све мислим да је у њој живот нашег сина. Танан, треперав, чудесно леп, као што је и он био - говоре родитељи хероја са Кошара Тибора Церне, Ката и Јожеф.

Варош Дебељача, општина Ковачица. Кућа породице Церна је на крају места. Капију отвара Јожеф, отац хероја са Кошара чије је јунаштво уписано у лекцији часног служења отаџбини.

Први пут после 18 година, Ката и Јожеф примају новинаре. И, не једном, већ више пута, поновили су: "Нас, за све ове године, нико ни за шта није питао."

Ми смо им у сусрет кренули са сведочењем Тиборових старешина и сабораца са Кошара.

Април, двадесет осми, 1999. године. Тридесет шести дан бомбардовања. Ми, војници у рову, јунска класа '98. Снајпер је тукао с терористичких кота. Упорно тукао. Тибор је био сасвим решен да буде мета. Да открије снајперисту, који је данима односио животе његових сабораца. Устао је и, погођен, пао. Али заустављена је рука снајперисте. Тиборове последње речи су биле: За ову земљу вреди погинути.

- Знам какав је срчан и храбар био. И верујем да се тако жртвовао - каже Ката Церна, Тиборова мајка.

Мрва од жене, а стена. Или се она тек тако брани од бола који не престаје. И никад неће престати.

ИМЕ УПИСАНО МЕЂУ ХЕРОЈИМА

ТИБОР Церна уписао се међу хероје у Дебељачи, где је на локалном гробљу уклесано његово име са именима других страдалих слободара, бораца Другог светског рата, као и на спомен-плочи Месне заједнице ове вароши. Ипак, његово име је свуда где су трагови страдања јуначке 125. оклопне моторизоване бригаде Војске СРЈ. Такође, по њему се звао и меморијални турнир, а на првом је учествовало више од 400 такмичара. Међутим, овог такмичења више нема. Тиборови родитељи би волели да се турнир обнови.

Сећа се да је, трагајући за одговором да ли јој се син мучио док је одлазио у вечност, чула и ово сведочење:

- Који дан пре његове погибије, у ров недалеко од Тиборовог пала је бомба. У том рову су били добровољци. Он је чуо јауке. Командиру је рекао: Ја идем, идем да помогнем. Стигао је одговор: Војниче, не напуштај свој положај... Одговорио је: Па, шта ако погинем?! Ако погинем то је готово, ако преживим, нека ми суди војни суд. Некако су га наговорили да остане у рову. Његови саборци и старешине су ми рекли: Да смо га и после тог кобног дана спречили, он би учинио нешто да следећег дана погине. Такав је био.

Док говори Ката Церна, њен супруг Јожеф износи фотографије сина.

Иза ових опипљивих успомена је сећање на Тиборово детињство. Његово прво момковање. Његове речи уписане у трајање брезе уз темељ родитељске куће. И њихово, вечно боловање, опипљиво куд год да дирнеш и што год да дотакнеш.

Фото Анђела Стевановић Живковић

Снимак Тиборовог испраћаја у војску Ката Церна нема снаге да погледа. У њој живи само онај дан када га је испратила у вечност.

- Првог маја су нам јавили да је погинуо - говори Ката, док њен супруг Јожеф невешто покушава да сакрије емоције, болније од ове приче. - Био је првомајски уранак, нисмо имали телефон, јавили су комшијама. Два дана касније, пред кућом се зауставило војно возило, зауставило се ту, на улици. Ковчег није допратила војска, није било старешина, није било заставе. Никог да каже: био је такав и такав. А какав је био, потврдило је више од хиљаду и по људи на сахрани тог црног 3. маја. А ја сам се питала да ли ми сахрањујемо сина јунака или сина дезертера... После су војне старешине дошле на четрдесетодневни помен, донеле заставу. После је стигао и орден за нашег сина. Орден за заслуге у одбрани и очувању безбедности... Али мој је син за мене највећи орден, већег нема. И није он једини херој. Сви они са Кошара и сви они који су живот положили за отаџбину су хероји...

За разлику од супруге, Јожеф каже да сина не сања. Од туге се брани тешким радом. Ради по шеснаест сати дневно. И шта год да ураде ово двоје људи, питају се - шта би им сад он, њихов Тибор, казао.

ЗА ГОДИНУ ОБОЛЕЛО 35.000 ЉУДИ

ОД 330.000 становника Србије који су оболели од карцинома током прве деценије од НАТО агресије, код њих 15.000-30.000 рак је последица осиромашеног уранијума - упозорио је јуче професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.

- Чак 18.000 их је преминуло већ у првој деценији од агресије. Чикарић каже да је то што смо у самом врху земаља у Европи по морталитету од ове болести - последица бомбардовања. Само 2014. оболело је чак 35.319 особа. (М. А. В.)

Они чувају свако његово писмо, последњу разгледницу из Ђаковице одакле је кренуо на Кошаре овај млади војник, закорачио тек у двадесету, одакле се није вратио.

- Готово пола године пре погибије, ја тражим сина. Желим да му чујем глас - говори Ката. - Јавио се, и некако су га пустили на кратко одсуство. Дошао је са пуном кесом лекова, ноћима није спавао. Каже: Мајко, сви ми, војници, пијемо ове лекове... Е, видим ја докле је дошло. Молим га да се не враћа. Да оде код родбине у Немачку. Снаћи ћемо се, сакрићемо га. Не! Он ће мени: На шта ја теби личим да оставим другове. Оплакала сам га тада. Када је прва бомба пала знала сам исход.

Питамо Тиборове родитеље шта би данас, када их представе - ово су родитељи хероја са Кошара, одговорили?

Ката: Мој син је за мене био херој и пре ове приче, и пре сваког ордена. Поносим се што је погинуо за ову земљу, али не и на време које је изнедрило то страдање.

Јожеф: Поносан сам што је часно погинуо. И ја сам био војник. Знао сам куда ми син иде.

Поново питамо - ако бисмо вратили време, оно кад сте сина испратили у војску, како бисте поступили?

Ката: По цену живота га не бих дала. Умрла бих, не бих га дала.

Јожеф: Опет бих га испратио у војску.

Фото Никола Скендерија


РАКЕТНИ СИСТЕМ НА КАЛЕМЕГДАНУ

ДЕО ракетног система С-125 "Нева", којим је 27. марта 1999. године оборен "невидљиви" амерички бомбардер Ф-117 "најтхок", изложен је јуче у Београдској тврђави на Калемегдану, као експонат Војног музеја. Уочи обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, постављена је лансирна рампа са које је полетео успешни пројектил, као и четири ракете.

Уз државну и војну делагацију, догађају на Калемегдану присуствовали су и припадници чувеног 3. дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде који је, са пуковником Золтаном Данијем на челу, оборио "стелт" авион код села Буђановци. Д. Новововић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (47)

Mage

24.03.2017. 10:44

Sestrama i braci,koji su dali zivot za svoju otadzbinu i koji su kao civili izgubili svoje zivote,te kobne 1999. godine.Neka im je laka zemlja.Nikad ne zaboravi!!!!

MS

24.03.2017. 10:47

Ko sprečava javno objavljivanje imena poginulih u bombardovanju? Zašto nemamo spomenik sa njihovim uklesanim imenima? Što se stidimo naših junaka? Da ne uvredimo NATO?

* КОМЕНТАР *

24.03.2017. 10:51

Нека је вечна слава свима вама погинулим херојима и људинама са Кошара !!! Знам како вам је било, био сам у комшилуку ! * СЛАВА ИМ *

Vujo

24.03.2017. 10:55

Neka ti je vecna slava junace! Branio si Srbiju. Tebi vecna slava! A vecni stid onima koji su pobegli, koji i danas beze od svoje otadzbine.

Милан

24.03.2017. 11:02

Da li bi isto reko da moze danas da vidi kako nas je vlada Srbije prakticno dovela do poslednjeg stepenika ulaska u NATO zlocinacku organizaciju? Slava herojima!

umbrisimo

24.03.2017. 11:06

Slava Heroju ! A kada iko ikada pomisli da kaze bilo sta lose o Madjarima u Srbiji, neka mu bude u glavi ovaj Heroj . Mi koji smo bili u ratovima 90ih znamo koliko su se casno i posteno Madjari borili za ovu zemlju, dok su mnogi Srbi pobegli Slava Heroju !

ZIKI

24.03.2017. 11:08

Nikad nemoj da polozis zivot za tudje,jer Kosovo je tudje.Na jednom mestu,gde izbija rat,to mesto vise nije tvoje nikada.To nam je priredio sloba.sram ga bilo.Sada svi smo na mukama,pa ne znam vise sta da pisem.Jedino znam da smo izgubili dosta mladih zivota,bez nista.Za necije racune.I ja sam ratovao,ali........................................................

hristina

24.03.2017. 12:30

@ZIKI - ZIKI/ Ne moze dezerter da se pomiri sam sa sobom zato sto zna da ga od ovog mladica, coveka i heroja dele svetlosne godine! Slava junaku Tiboru Cerni!!!

naranca

24.03.2017. 12:53

@ZIKI - @ziki Slazem se.Poceli ste rat na Kosovu I ono nikada nece biti vase.Mozete da ga uzurpirate dugo vrlo dugo ali I sam znas da se Tibor vraca.Slusaj u noci ,dobro slusaj,to su njegovi koraci.

naranca

24.03.2017. 13:01

@ZIKI - @milan Ma ocigledno Siptar al dobro govori Srpski.Mozda Taci.....Bori se na intelektualnom frontu:)

Nemanja

24.03.2017. 11:13

Sa divljenjem i suzama u ocima sam posmatrao sliku na kojoj je Tibor Cerna. Tibor Cerna je HEROJ a heroji idu u vecnost, oni ZIVE. Hvala Tibore sto si tada u tom rovu branio i mene, decka od dvanaest godina iz Nisa. Neka Ti je vecna slava.

vitez koja

24.03.2017. 11:25

Колико смо ''озбиљна'' држава говори податак да у главном граду немамо централни споменик са именима свих хероја погинулих у одбрани Србије од НАТО агресије. Ни толико нисмо у стању да им се одужимо.

joca

25.03.2017. 04:14

@vitez koja - Mozda bi spomenik vec postojao, ali pitaju se americki ambasadori Meri, Kirbi, Skot...

Brajović

24.03.2017. 11:27

Sram nas bilo,gde je spomenik ovim junacima?Film o njima?Važno je da mi imamo izbore,demagogiju...

Vlado

24.03.2017. 11:48

Slava herojima. Sramota državnim organima (svima dosadašnjim i sadašnjim). Slava i sramota su dovijeka! U Srbiji žive časni Mađari, Slovaci, Vlasi, Bošnjaci (Muslimani), Hrvati, ..... I svi su ginuli za Srbiju. Još od 1991. godine. Slava i hvala im.

naranca

24.03.2017. 12:58

@Vlado - @vlado Ma vecina je dobrih je I tamo samo su ih zarobili njihovi pokvareni,kormpirani I zli politicari.

CLFP

24.03.2017. 12:31

E moji Madjari,tih ratnih meseci ste mi pomogli da se osećam kao čovek.A nas sa Severa su nazivali Irvasima.Malo ko zna koliko ste učinili za ovu zemlju.Slava Herojima!

naranca

24.03.2017. 12:56

Neka je vecna Slava nasem coveku Tiboru Cerni!!!!!!!!!!!!!!!!!Jedan od nasih pukova treba da nosi jegovo ime.

Sava Savanovic prvi Srpski vampir

24.03.2017. 13:12

Vecna slava palim junacima. Ziki ti si ocigledan primer da se budale ne sade vec da same nicu. Nije tebi lako. Kad samo pomislim da su tvom ocu cepali kosulju jer mu se rodio sin.. Bolje da su rodili kamen da svinje cesu dupe, bila bi neka korist.

naranca

24.03.2017. 13:31

@Sava Savanovic prvi Srpski vampir - @savasavanovic E ovo si dobro I odmereno rekao, iz dna duse.

naranca

24.03.2017. 13:16

Pogledajte ga ,decko,miran,dobar,mrsav,brani svoju Zemlju,zrtvuje se za slobodu.Americki ambassador je sigurno veoma ponosan na sebe sto je pobio na stotine ovakvih decaka za racun UCK-ISIS-a.

naranca

24.03.2017. 13:22

''Za razliku od supruge, Jožef kaže da sina ne sanja. Od tuge se brani teškim radom. Radi po šesnaest sati dnevno. I šta god da urade ovo dvoje ljudi, pitaju se - šta bi im sad on, njihov Tibor, kazao.''-------------Kazao bi Im ''Cuvajte se mama I tata........Odbili smo ih!''

ZIKI

24.03.2017. 13:50

Svi koji mene kritikujete,ja vam kazem:KADA JE BILO ZNAK ZA OPASNOST,VI STE BEZALI U PODRUMIMA,DOK,MI SMO BEZALI PO ZBUNJEVIMA.Nikad se nije znalo gde ce,i kad ce raketa da te raznese,ili bomba.A,ja vidim da je taj suludi rat mogo da se izbegne,jer na kraj,nasi su predali Kosovo,a ostalo nam je samo da hvalimo >"heroje"A sutra,nece nikoda ih se seti.Ja sam ratovao kroz celo Kosovo,i sada zivim normalni.Bio sam u Policijski rezervni sastav.

naranca

24.03.2017. 18:55

@ZIKI - @zikikiki Tad se zvala Milicija jel si zaborvio od detonacija u zbunu?OVK.

Gasterbeiter

24.03.2017. 14:03

i ja sam bio u Djakovici pa se pitam koji bolesnici daju negativne lajkove i komentare za ovakvu pricu ja sam imao srece ali mnogi nisu neka im je vecna slava i veliko HVALA

olga

24.03.2017. 14:06

Čija su deca izginula u ratovima koje je Srbija vodila?Sve sama sirotinja jer je ona po pravilu najneobrazovanija.Jel Kosovo Srbija jadni nesretnici?Srbija će biti jedna velika Bajčetina kada ode Vojvodina,Sandžak i Preševska dolina što je garantovano;neće vam pomoći ni te ruske šklopocije od oružja,a naročito ne ruska mafija.Biće rata još budite spremni na vreme za bežanje ako budete imali gde.

naranca

24.03.2017. 18:50

@olga - @olga Dobro bre ovo su Srpske novine I Srpski Rat I Srpski Heroj.Sta se utrpavas,ponovo I ponov?Idi u ''Globus'' I ''Vjesnik u Srijedu''Otkaci se bre.Otkaci ti se Istra!!!

naranca

24.03.2017. 19:11

@olga - @olga Ti ocigledno nemas svoju decu pa se brines o nasoj...Nemoj!Bio sam zivo iznenadjen kad sam saznao da je americka vojska sastavljena od Rokfelera,Rotsilda,Astora,Morgana....Kosovo je Srbija,ali se pitam sta se to tebe tice cije je?Jel imas dionice u rudniku?Vi Hrvati jos zivite u 1991.Danas je 2017.I na kraju,Bajcetini nista ne fali!

E pa

25.03.2017. 08:51

@olga - @olga, samo se nadam da kad Italija, a možda i drugi, dođu po svoje, Srbi neće biti ponovo glupi da vas vade.

Деки

24.03.2017. 15:07

Ова момчина, овај херој Србије је заслужио много, много више од новинског подсећања на његово невероватно јунаштво! Када се најзад успостави држава Србија, сигуран сам да ће наш Тибор добити адекватну захвалност, за највећу могућу жртву, коју један млад човек може да подари својој земљи! Дивим му се и клањам. Слава свим палим борцима у току фашистичке нато агресије, који се нису попут нас осталих, вратили својим кућама и породицама. Гореће Америка и сви фашисти са запада, живим за тај дан!

maniks

24.03.2017. 15:36

hrvati o ustasama snimaju filmove, teroriste slave kao branitelje.A sta mi radimo, nase junake, heroje potomke slavnih junaka guramo u zaborav. Srbijo,zasto.

Gaga

24.03.2017. 17:13

Heroj. Tragedija za porodicu, ali imao se rasta roditi. Hvala RODITELJIMA a hvala i njemu.

dane

25.03.2017. 06:08

Junaku i heroju, veličanstvenom čoveku, Tiboru Cerni da se da ulica u sred Beograda i postavi trg na sred Beograda!

Srbija

26.03.2017. 12:01

i danas kad procitamo ove price o nasim hrabrim herojima koji su izginuli za drzavu Srbiju uvek se zapitam i ljut sam na sve nas u Srbiji, zasto se odlucno ne dogovorimo i podignemo jedan veliki spomenik u centru Beograda za nase izginule hrabre borce , umesto sto sve glasnije cujemo da se spomenik sprema jednom velikom izdajniku koji je prizivao nato zlocince da nas jos vise ,besomucno bombarduju, do kapitulacije....Srbijo, kakav smo mi to narod ?!