КАО да је иза њих ко зна колико година музицирања на хармоници. Толико добро владају овим инструментом. Да су прави виртуози, Јован Ђомлија (15) и Урош Веселиновић (12), из Мирковаца код Винковаца, и Урош Максимовић (13), из осјечког Бијелог Брда, доказали су и недавно у Вуковару, на Међународном фестивалу "Прва хармоника Славоније, Барање и западног Срема".

Чудесан је био тај дан за ове мале а велике хармоникаше. Чудесан и за њихове родитеље, учитеље и публику. Када се "развезао" краљевски звук хармонике и "повео" "Чачак", па надовезали "Колубарски вез" и коло "Руменка", емоције нико није могао да сакрије. Лепота дечје душе и дара и њихова искрена љубав према српској изворној музици испунили су дворану.

- Нас тројица у просеку свирамо већ три године - каже најстарији међу њима Јован Ђомлија. - Свима нам је свирка у срцу, а посебно ноте српских кола, народне и староградске музике. Мада, ја често засвирам и класику. Посебно волим песме Војводине - "Широк Дунав раван Срем", "Растао сам поред Дунава", као и "Гоцино коло". Ми живимо у Хрватској, али стало нам је до очувања наших српских корена, да се не забораве наше лепе песме и традиција. Уз њих се дружимо на слављима. Оне нас окупљају...

Јован Ђомлија и Урош Веселиновић су ученици вуковарске и винковачке музичке школе. Тамо свирају, обликују лични стил и кроз истанчани укус уносе у мелодију своју осећајност и народне мотиве. Стасавају са хармоником. И ко зна у какве ће виртуозе израсти.

- Музика ми је најважнија, све остало некако стижем - прича Веселиновић. - Са пет година почео сам са клавијатурама, а последње три године у музичкој школи свирам хармонику. Мислим да то јесте прави избор, јер хармоника је леп инструмент, добар за свирање свих врста музике.

Свирање и народни звук део су и породичне традиције Веселиновића. Отац је бубњар, деда певач, а Урошев млађи брат Данијел (10) такође свира хармонику. Недавно је на Међународном фестивалу у Славонском Броду освојио треће место.

- Ето, тако код нас у кући свирка не престаје - каже, уз осмех, Урош.

Његов имењак Максимовић, из Бијелог Брда, надомак Осијека, хармонику је сам узео у руке, већ са две године. Малу, малену, и баш му је пристајала.

- Тако сам почео - сећа се овај дечак. - Од тада се хармоника и ја не растављамо. Сваког дана свирам барем сат, понајвише увече, када су сви моји на окупу. Уз свирку се и најлепше одморим после школе.

Урош Максимовић десно

Он не иде у музичку школу, али већ одавно, у Мирковце му једном недељно, из Панчева, долази учитељ хармонике Жељко Глигорић.

- За овакву децу ниједан родитељ не треба да жали да издвоји новац за њихово школовање - каже нам Урошев отац Бојан Максимовић. - Ево, на пример, моје дете, за три године колико свира, већ је три пута учествовало на Фестивалу у Вуковару. Први пут ревијално, а после су стизале и награде. Нисмо чланови "Чувара српског идентитета", који организују овај фестивал, али се окупљамо око српских организација и удружења. Шта друго да кажем осим да наша деца имају вољу да чувају своју традицију, а ми само треба да их пратимо.


ТРАДИЦИЈА И ИДЕНТИТЕТ

МЕЂУНАРОДНИ фестивал "Прва хармоника Славоније, Барање и западног Срема" четврти пут је организовало Удружење "Чувари српског идентитета" у Вуковару.

Јован Ђомлија

- Основани смо да бисмо промовисали, развијали и чували српску традицију, културу, обичаје и народно стваралаштво - каже Драган Тодић, председник удружења. - Организујемо фолклорне и културне манифестације, музичке свечаности, саборе и књижевне вечери. Осим тога, трудимо се да што чешће обилазимо културне и верске знаменитости Срба у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини.


ФОЛКЛОР

НАРОДНА кола на хармоници "прате" и кораци игара у српским културно-уметничким друштвима која окупљају најмлађе фолклораше. Урош Максимовић игра у КУД "Јован Јовановић Змај", у Бијелом Брду, а Јован Ђомлија и његова сестра Јована, која свира виолину, чланови су КУД "Слога" у Вуковару.