У ЗНАЊУ непроцењиви богаташ, у иметку сиромах! Анатом блиставе каријере и апсурдни "стамбени случај"! То су "слике" живота професора др Слободана Моце Маринковића (69), угледног научника чија животна прича више од 25 година тече између два неспојива пута.

На једном "пише" да је пензионисани редовни професор анатомије Медицинског факултета у Београду, у чијој историји је упамћен као један од најмлађих доктора наука. Осим тога, међу четворицом је највећих светских експерата у области крвних судова мозга, предавач на признатим универзитетима од Америке до Јапана, гостујући предавач на конгресима широм света, аутор више од 130 научних радова, често цитиран истраживач у светској медицинској литератури...

На другом путу је бескућник који две и по деценије живи у просторији на Анатомском институту Медицинског факултета. Без купатила, кухиње, опреме за домаћинство. Окружен непрегледним благом књига и најнужнијим намештајем - лавабоом, креветом, сточићем и паром столица.

- Све је ово страшно понижење, јер живим као животиња - каже нам професор Маринковић. - Читав радни век нисам успео да дођем до крова над главом. У законским оквирима покушао сам да учиним све да бих решио то егзистенцијално питање, али, нажалост, без резултата. У пензији сам од пре три године, али уз допуштење декана Медицинског факултета, још сам станар ове просторије Анатомског института. До када и како, и шта даље, питања су и дилеме на које ни сада, као и пре 25 година, немам ни одговор ни решење.

Открива нам професор и да су му, током деведесетих година, надлежни два пута доделили стан.

- У први стан, међутим, бесправно су ушли неки полицајци, с којима никако нисам могао да се изборим - наставља професор. - А усељење у други никада се није реализовало због многобројних административних перипетија. Увек сам живео поштено и врло скромно, и свима сам несебично помагао. Једноставно, моја посвећеност науци и уметности била је неспојива са стицањем материјалних добара и с лагодним животом. Ипак, стекао сам неколико најважнијих ствари: успех у светској науци, значајне радове у уметности, и две лепе и паметне ћерке које живе с мајкама.

Од 2000. године, тврди, покушавао је да свој проблем предочи и тада новим властима.

- Током минулих 16 година, обратио сам се свим надлежним градским и републичким службама, нема коме нисам писао да ми помогне - прича нам др Маринковић. - Неки ме нису ни удостојили одговора. А одговори оних који јесу своде се на реченицу: "Ми не додељујемо станове".

Последње писмо надлежнима професор Маринковић, међутим, није писао због стана. Министру просвете обратио се 24. октобра ове године, због, како тврди, неправде око уџбеника анатомије са атласом, чији је један од аутора.

- Студенти медицине за учење анатомије годинама користе уџбеник из прошлог века, стар 30 година - тврди професор. - Да бисмо прекинули ову недопустиву ситуацију, проф. др Бранислав Филиповић, директор Анатомског института, и проф. др Ласло Пушкаш, шеф Катедре анатомије, и ја, урадили смо најсавременију књигу из ове области са анатомским атласом у боји који садржи око 800 илустрација.

Покушали су, каже, да ову књигу, која је одштампана пре четири месеца, промовишу за званичан уџбеник на Медицинском факултету, али безуспешно.

- Сада већ сматрамо да против ове књиге постоји нека завера - тврди др Маринковић. - Професор Пушкаш је разговарао са деканом и он му је рекао да је недопустиво да студенти користе књигу из прошлог века, поред штампане најсавременије књиге из анатомије. Но, нови уџбеник је и даље "на чекању". Сматрам да је то образовни геноцид над новим студентима медицине. А не би смело да буде тако.

Анатомија је, како професор каже, комплексна наука, има "фазона" како се памти, а визуелно памћење је примерено и најбоље за учење анатомије, што нови уџбеник са атласом у потпуности омогућава.

МОЦА ЗБОГ - МОЦАРТА

- НАДИМАК Моца добио сам од школских другара који су тако "скратили" име Моцарт - открива професор Маринковић. - Све то зато што сам у Смедереву завршио нижу музичку школу на одсеку за клавир. Музичко знање сам убрзо пренео на хармонику и синтисајзер. Баш овај инструмент, који и сада имам у "стану", моја је једина непокретна имовина.

УМЕТНОСТ АНАТОМИЈЕ

ДОК сам похађао гимназију у Смедереву, почео сам да се бавим и уметничком фотографијом - открива нам професор Маринковић.

- Та љубав никада није престала, па сам у марту у галерији "Прогрес" имао изложбу мојих 50 дела. То су готово нестварне фотографије у којима су спојени наука и уметност. Направљене су различитим техникама, чак коришћењем микроскопа и скенера, а приказују крвне судове мозга, вратне пршљенове, мозак током несанице...