Војвођанске приче: “Русанда” мелем већ три века

Слободан ПАШИЋ

четвртак, 04. 08. 2016. у 18:20

Војвођанске приче: “Русанда” мелем већ три века
Како је Панонско море Банату даровало јединствен природни драгуљ који је одредио судбину највећег села у некадашњој Југославији

БИЛО некад море, па пресушило, а у Меленцима остала “Русанда” - јединствен природни драгуљ банатске равнице, највеће слано језеро у Србији, са бањом која кроз три века лечи тело и крепи дух.

Нема сумње да чувено меленачко језеро потиче од Панонског мора. То се просуђује по састојцима муља насталог од морске фауне и флоре. Салинитет “Русанде” у целини је већи од просечног салинитета морске воде и износи 40-60 одсто. Захваљујући тако високом салинитету, језеро је очувало чистоћу. Нарочито блата, које се због лековитог својства користи у терапијске сврхе, код обољења коштано-зглобног система, дегенеративног реуматизма, кожних и гинеколошких обољења.

Језеро, заправо, представља плитку, елипсоидну депресију западно од Меленаца, дужине је око 5,5 километара, ширине 200-600 метара и површине око четири квадратна километра. У нормалним условима дубина воде у језеру износи 0,5-1,5 метара, а дно је прекривено житким, плаво-црвеним муљем дебљине и до метар. У тренуцима када вода у сушном периоду усахне, површина муља се осуши и испуца, па језеро подсећа на месечеве кратере. А када водостај порасте, па дуне банатски северац, вода у језеру се тако заталаса, да “Русанда” неодољиво подсећа на море...

Судбина Меленаца, највећег села у некадашњој Југославији, а данас у Србији, везана је за “Русанду”. Први насељеници, који су овде око 1740. пристигли из неколико места румунског дела Баната, били су развојачени граничари Поморишке војне границе. За своја станишта изабрали су источне брежуљке на језеру. Према предању, место је добило име по турској речи мелиса (мелем - лек). То значи да је и за време Турака лековитост била препозната, те да је овде и пре постојало развијено природно лечилиште. Први писани споменик о богатој историји села датира из 1758. Написао га је пакрачки владика Аресније Радивојевић приликом обиласка Темишварске епархије. Тада је село носило назив Шанац Меленци.

Бројне су легенде везане за језеро и његов назив. По једној је девојка Роксанда у њему изгубила веренички прстен и док га је тражила, излечила је и болне зглобове. У другој, гушчарици су бежале гуске на другу обалу, а она је ишла по њих кроз језеро и успут излечила реуматизам. Сачувана је и верзија о дерану по имену Стева Рус, који је уз језеро чувао свиње. Лети, када се “упали” банатска равница, свиње су се каљужале у води и никако нису хтеле да напусте језеро. Стева је морао да гаца по муљу и бичем их истерује, а онда је приметио да му је нестала шуга са ноге!

- Меленачки парох Никола Бибић и његова сестра такође су оболели од шуге, па се, као Стева Рус, излечили блатом из језера... Срећна је била та околност што је то био поп... Као писмен и напредан човек 1866. године, директ у Беч, послао је блато и воду на анализу. Није дуго чекао одговор - професор др А. Шнајдер, са Царске академије “Јосиф”, потврдио је лековитост. Уз констатацију да језерски пелиоид из “Русанде” нимало не заостаје за тадашњим најчувенијим царским бањама “Францесбад” и “Маријенбад” - пише пасионирани истраживач прошлости Баната професор Веселин Лазић.

Годину дана касније, у Меленцима је изграђено прво дрвено купатило. И, 20. маја 1867, под називом “Бања Русанда”, званично је почела са радом установа која је лечила “на сунцу, у води и са минералним блатом”. Од самог почетка, потврђене су чудотворне могућности “Русанде”. Сачуван је запис црквеног одбора из Меленаца како је мештанин Милан Ранисављев на штакама ишао, па се језерским блатом и купањем у води излечио...

- Висок водостај, међутим, 1875. потпуно је уништио дрвено купатило. Тада опет долази до изражаја проницљивост попа Бибића - истиче професор Лазић.

Своју богату куму и угледну мештанку Ану Клајић, наиме, Бибић је успео да наговори да у спомен на два одрасла умрла сина и супруга Јосифа цркви завешта средства, од којих је саграђена нова бања на северној обали језера, где је и данас. У сачуваном записнику са седнице црквеног одбора из 1877, види се да је госпођа Клајић завештала 20.000 форинти. Од тог новца подигнута је зграда купалишта са 20 кабина. Купалиште, које је изграђено и с дозволом почело да ради 1878, дуго је красила плоча на којој је писало “Болном човечанству, а у корист меленачке Српске православне цркве - Јосиф и Ана Клајић”. Већ 1904. “Русанда” је имала четири модерна хотела са 74 собе.

Купатило које је подигла Ана Клајић преуређено је 1927, а проширено 1931. Развојем, бања је стимулативно деловала на читаво насеље. У летњем периоду 1930. госте је у “Русанду” довозило десетак возова дневно, аутобуси, и више од 20 сезонских фијакериста! Бања је постала не само лечилиште, већ центар културног живота.

Од 1938. бања је имала електричну централу која је радила увече да би осветљивала улице и куће. Тада се овде лечило око 2.500 болесника годишње. Стално се повећавао и број гостију из иностранства. Два лекара, са дипломама из Беча и Пеште, бринула су о здравственом стању гостију и њиховом лечењу.

Шездесетих година 20. века, Бања “Русанда” постаје здравствена установа, тј. Специјална болница за лечење параплегија и хемиплегија. Почетком 1959. отворено је Одељење за рехабилитацију и Бања убрзо прераста у Центар за физикалну медицину, рехабилитацију и превенцију инвалидности. Данас је Специјална болница за рехабилитацију “Русанда”.


ПЕВАЧЕ ДОЧЕКАЛО 59 КАРУЦА

ДОБРОТВОРКА Ана Клајић имала је велики утицај на музички и културни живот Меленаца на крају 19. века. Сваке године, поводом свог рођендана, организовала је музичке и позоришне свечаности под именом “Ана балови”. Гостовали су најпознатији певачи, композитори и хорови тога доба. Попут Стевана Дескашева, оперског певача из Граца и Загреба, најпознатији бас тога времена Жарко Савић, Београдско певачко друштво са Стеваном Мокрањцем, хор “Обилић” са Јосифом Маринковићем. А најчешћи гости били су чланови великокикиндског хора “Гусле”. Када је 1899. овде гостовало најстарије Српско певачко друштво из Панчева, Меленчани су их на железничкој станици дочекали са 59 каруца!


У ПАРК СА УЛАЗНИЦОМ

У ОКВИРУ бањског комплекса налази се велики парк, једина шумолика површина у средњем Банату. Заједно са језером проглашен је за парк природе и стављен под заштиту државе. Управа Дунавске бановине одлуком из 1932. дозволила је житељима Меленаца (старијим од 15 година) слободан улаз у парк, изузев после подне, у недељене и празничне дане. Претходно се дуго плаћала карта за улаз...



ТЕРА ЛЕНКА РИЂУ И ЗЕЛЕНКА

НЕЗАОБИЛАЗНА сватовска песма у Банату “Тера Ленка Риђу и Зеленка” настала је у “Русанди”! Очни лекар и композитор Јован Поповић, гост бање, после вечере, шетао је редовно до центра Меленаца. И, у повратку сретао стамену жену која је вешто управљала колима у која су била упрегнута два лепо негована коња - Риђа и Зеленко. Једном је заустави, поприча с њом, запита је на крају разговора за име, а она рече да се зове Ленка. И, тако настаде чувена песма - открива у списима “Тамо-амо по Банату” Дејан Бошњак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Ja

05.08.2016. 09:37

I umesto da se uredi jezero za turiste, da se od jezera napravi mini more za sve koji ne mogu ili ne zele da idu u inostranstvo, mi imamo tamo gomilu blata pa neka je i lekovito, i jedan hotrl koji je preskup za sve koji bi hteli tu da se odmore par dana, a nije im potrebno lecenje